"Kako prestati s lošim navikama?
Postoje mnoge tehnike kojima se ljudi služe. Ponavljanje je jedna od najboljih. Što više ponavljamo dobre stvari, manje ćemo imati vremena za loše, a ono što je dobro dublje se urezuje u um. Ako bolje shvatimo kako mozak radi, lakše ćemo doći do cilja.
Kako nastaje neka navika? Ćelije mozga su povezane linijama ili vezama. Svaka nova informacija koju naučimo predstavlja novu liniju ili vezu između ćelija mozga. Pri svakom vezivanju cipela upisuju se novi detalji. Za govor su linije drugačije. Što više učimo da govorimo, linije su sve dublje. Ponavljanje je ovde jako bitno. Veza između moždanih ćelija zove se sinapsa, i tu se dešava električni proces sličan pucketanju prstima. Kad impuls prolazi s jedne na dugu ćeliju, na ćeliji mozga nastaje mala kvrga. Vremenom, ova izbočenja rastu i smanjuju udaljenost između dve ćelije mozga.
Svaki put kada ponovimo tu aktivnost, udaljenost je sve manja i manja, sve brže možemo da ponovimo tu aktivnost(npr. vezivanje cipela: deca to nespretno rade i pri tom prave pokrete jezikom, jer ovaj put nije uhodan. Kasnije, mozak im kaže da jezik ne pomaže pri vezivanju pertli i zato odrasli ne izbacuju jezik dok vezuju cipele).
Milijarde takvih veza nalazi se u mozgu. Pretpostavimo da je jedna takva veza loša navika, npr. pušenje. Što više pušite, razlika između ćelija se smanjuje i vi pušite sve brže i više. Onda stisnete zube i odlučite da prestanete da pušite. Time razbijate jednu vezi između moždanih ćelija ali, ostale veze čekaju novu cigaretu i to vas izluđuje jer, postoji još dosta veza koje vas teraju da pušite. I kada dođe trenutak slabosti, zna se šta se dešava ‐ vraćamo se na lošu naviku i nove veze se obnavljaju. Šta sada učiniti da se oslobodimo tih veza? Bilo bi dobro kad bi neurohirurg mogao da nam prekine sve ove veze ali, i najbolji neurohirurg ne može raskinuti veze za naše loše navike. Jedini način je da što više ponavljamo dobre stvari.
Evo nekoliko korisnih saveta za ostavljanje pušenja. Zamislite da odjednom imate jaku želju za pušenjem ili, za nekom lošom navikom koju imate. Taj stari đavo vam viče na uho: „Hajde, učini to!“ I, vi imate jaku potrebu da to učinite. Evo šta treba da se radi: „Gledajte na sat jedan minut i mislite na nešto drugo, pozitivno i lepo (godišnji odmor, telefonski poziv ili, neki radostan događaj). Možete da pročitate nešto kratko i lepo. Ako posle jednog minuta još uvek budete imali jaku želju, ponovite ovo svake nedelje još po jedan minut. Često slušajte duhovnu muziku. Tokom drugog minuta razmišljajte o nečem dobrom i pozitivnom. Na kraju drugog minuta, ako je taj nagon još u vama, gledajte na sat još jedan, poslednji minut. Lekari i psiholozi se slažu da ako ne odgovorite na neki nagon 3 minuta, potreba nestaje. Nagon funkcioniše samo ako mu odmah popustite. Zato se i zove nagon, jer vas nagoni da nešto odmah učinite. Ako uspete se uzdržite 3 minuta, on će potpuno nestati. Nekad to uradimo i ne znajući. Na primer, možda ste se vozili autobusom, računajući da ćete za 30 minuta stići kući. Odjednom, ide vam se u toalet ali, kažete sebi da ćete to obaviti za 30 minuta. Iako imate taj nagon, mozak govori telu da nagon neće biti zadovoljen sada i vi razmišljate o nečem drugom. Kad dođete kući, mozak kaže: „Sada nema izvlačenja.“ Vaš mozak govori telu šta da čini. Što više vežbate, mozak će bolje da rukovodi telom i imati će jači uticaj. Slab um uvek popušta svemu. Ako se čvrsto ne založite za nešto, Pasti ćete pod uticaj. Zato, razvijajte um da bi ostvarili pravi izbor. Loš izbor, dolazi automatski. Da bi bili na pravom putu, potrebno je uložiti napor. Zato je potrebno vreme i vežbanje ali, to nije teško i to treba redovno da činimo. Ako to ne činimo, rezultati mogu biti katastrofalni.
Marko, moj cimer na koledžu, voleo je da ide na zabave, u noćne klubove i da pije alkohol. Jednom se vratio kasno, pijan i spreman za svađu. Ubrzo, pao je u krevet. Ujutro, otišao sam do biblioteke gde sam učio. Kad sam se vratio, Marko se tek probudio i sedio je na krevetu. Nismo ništa govorili. Marko je prvi progovorio: „Pole, ja se bojim. Kao da je veliki taman oblak iznad mene. Izgleda da sam otišao predaleko. Ne znam šta da radim.“ Nakon što sam ga podsetio na ono što zna, uzviknuo je: „Pole, znam, moram prestati da popuštam lošim navikama. Moram do frižidera da vidim šta tamo ima. Ako se ne slažete sa mnom ‐ u redu, ali svoj um ispunite lepim stvarima. „Dakle, potrebno je da donosimo nove, dobre odluke u životu, da više vremena provodimo u korisnim i konstruktivnim aktivnostima.
Zapanjujuča otkrića o ishrani
Sada ćemo da zavirimo u vas i iznećemo vam rezultate istraživanja. Nemojte samo da kažete: „Ne verujem.“ Koristite mozak, recite mi zašto ne verujete. Ako je tačno ono što mi budete rekli, promeniću svoje stavove. Ali, pokažite mi činjenice kao što ću ih pokazati ja vama. Neke će biti iznenađujuće ali, to čini život zanimljivijim. Zapamtite: Ovo Vam govorim jer Vas volim. Ne želim da Vas napadam i da se loše osećam. Želim da Vam bude dobro.
Anatomija
Pogledajmo ljudski organizam. Kakva je to mašina? Da li je ta mašina stvorena da jede biljke ili mrtve životinje? Počnimo od usne šupljine, od mišića za žvakanje. Da li možete pomerati donju vilicu s leva na desno? Možete. Možete li pomaknuti donju vilicu dole‐gore i napred‐nazad? Možete. Vilicu možete da pomičete u 3 smera kao i svi biljojedi.
Mesojedi mogu da otvaraju usta gore‐dole. Na primer, pas može da otvara usta gore‐dolje, ne može u stranu i napred‐nazad jer, on je mesojed. Svaki zubar može da nam kaže da su ljudski zubi namenjeni za jedenje biljaka. Nisu oštri i veliki kao kod medveda ili vuka. Naši zubi nisu stvoreni da zagrizu meso niti da ga otkidaju. Naši zubi su stvoreni za biljke.
Pogledajmo organe za probavu. Naša creva su vrlo dugačka i zavijena. Deset puta su duža od poprsja. To je sasvim dovoljno za varenje biljnih vlakana. Danas se mnogo govori o vlaknima kojih ima u biljkama a kojih nema u mesu. Probavni sistem mesojeda se dosta razlikuje od našeg. Vrlo je kratak, samo 3 dužine poprsja životinje jer, meso mora vrlo brzo da izađe iz probavnog trakta, pošto može lako da zapne u nekom zavoju pa na tom mestu nastaju tumori. Želudačna HCl (Hloro‐ vodonična kiselina) mesojeda je 10 puta jača od naše HCl. Naša želudačna kiselina nije dovoljno jaka da neutrališe otrove koje sadrži meso. Telo ne može lako da izađe na kraj sa toliko holesterola iz mesa. Kod ljudi koji imaju probavni trakt za biljnu prehranu, holesterol se taloži u arterijama. Kod mesojeda je nepoznata ateroskleroza, i oni nemaju tegobe s krvnim sudovima. Samo biljojedi koji se hrane mesom dobijaju bolesti arterija. Biljojedi se znoje preko kože, a mesojedi preko jezika. Naše sredstvo za sakupljanje ploda su 4 prsta i palac sa strane, da bi nežno ubrali voće i povrće a da ih ne uništimo. Kad bismo imali šape kao lav, to ne bi uspeli. Njegove šape su za hvatanje životinja a ne za hvatanje plodova. Mi nemamo kandže ali, ljudi su izmislili noževe i viljuške da bi jeli meso. Večina ljudi koji se uguše zalogajem hrane, uguši se komadom mesa. To kažu u hitnoj pomoći. Od banane ili bundeve se niko nije ugušio.
Šta jesti?
Ovo su samo činjenice. Mi smo stvoreni da jedemo voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. To preporučuju iz Odbora za preventivnu medicinu. Sjetimo se doktora Bernarda i projekta 3000 lekara. Dr. Bernard je član Udruženja za prevenciju bolesti na Sveučilištu Washington. Većina naše hrane, po njima, treba biti voće, povrće, orašasti plodovi i žitarice. Ako nemate ovu hranu, onda se koristi meso, mesni proizvodi, ulje, šećer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego nečim što ljudi vole da jedu ali, to nije ljudska potreba. Koristite živu, prirodnu hranu, da biste imali živo, prirodno telo.
Dr. Ruben Messi, prvi predsednik Američkog medicinskog društva, imao je veliku odgovornost da očuva zdravlje nacije i bude predstavnik medicinskog zvanja u svetu. Zato je mnogo istraživao. Otišao je na sednicu kongresa SAD s velikim predlogom da Amerikanci postanu nacija koja će se hraniti biljkama ali, problem je bio što je industrija mesa u posedu velikog biznisa sa mnogo novca i mnogo odvjetnika. Oni su glatko odbili predlog. Dr. Ruben Mesi je ukazao da većina ljudi na planeti jede biljnu hranu. U Indiji, ljudi jedu samo sočivo i rižu. Na Dalekom Istoku ljudi jedu soju i pirinač. U Centralnoj i Južnoj Americi, jedu kukuruz i pasulj. U vrlo malo zemalja se jede puno mesa. Samo u bogatim zemljama Evrope i u Severnoj Americi se jede puno mesa. Veliki mesojedi ‐ pune bolnice, to ide zajedno. Žurnal američkog medicinskog društva tvrdi da se biljnom prehranom može sprečiti 97% začepljenja u koronarnim arterijama. To je ubica broj jedan u SAD, a može da se spreči biljnom hranom. U Junu 1961. godine objavljen je ovaj podatak.
Mi znamo ko je najveći ubica u Americi. Zašto to ne sprečimo? Zbog novca! Prehrambena industrija nije toliko zainteresovana za naše zdravlje koliko za naš novac. Ne želim da se osećate neugodno, i u mojoj familiji rade sa mesom i jedu ga, puše i piju šta god im se sviđa. Ja ih još uvek volim, ali to ne ublažava činjenice. Njihove bolesti u životu su sve veće i teže, i mogučnost da ranije umru je sve veća. Mnogi dokumenti to potvrđuju.
Kako da dođemo do uravnotežene ishrane? To je vrlo jednostavno. Medicinski fakultet u Harvardu je potrošio puno vremena da bi došao do tog odgovora. Sve što treba da učinimo jeste da jedemo raznobojno voće, povrće, orašaste plodove i žitarice. Tako ćemo dobiti sve potrebne hranjive sastojke.
Riba
Postoje 4 grupe biljne hrane: voće, povrće, orašasti plodovi i žitarice. Neki kažu: „Ja ne jedem meso, jedem samo ribu“, i misle da se zdravo hrane. Pitam se: Sa kojeg drveta su ubrali tu ribu? Riba nije biljna hrana. Želim da Vam iznesem rezultate nedavnih istraživanja Američkog udruženja za ribe i životinje koje žive slobodno u prirodi. Ta istraživanja je provela vlada SAD bez uticaja biznismena. Neka istraživanja se danas naručuju novcem neke kompanije. Tih informacija treba da se čuvamo. Oni proglašavaju da je dobro ono što oni prodaju.
Šta se događa kad jedete ribu umesto hrane s drveća?
Svaki put kada jedete manje preporučljivu hranu unosite više otrova u organizam. U biljnoj hrani otrovi su prisutni u najminimalnijim količinama. To su otkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su otkrili da se neke ptice hrane samo orašastim plodovima (semenjem i bobičastim voćem) koji se i nama preporučuju da jedemo. Praćena je koncentracija PCP u jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticid koji se lako ugrađuje u jetru životinja. U drugoj grupi su bile ptice koje su jele crve i insekte. Treća grupa su bile ptice koje jedu male životinje i ribu. Ptice iz prve grupe s biljnom prehranom imale su koncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje su jele crve i insekte imale su 0,65 PCP u jetri, sto je 3 puta više. Ptice koje su jele male životinje imale su PCP 50, što je 250 puta više od ptica koje se hrane biljnom hranom. Ptice koje su jele ribu imale su PCP 900. To je jako, jako opasno. Taj nivo je 4.500 puta veći od onoga kod ptica koje se hrane biljnom hranom. Da li shvatate šta ovo znači?
Ljudi kazu: „Pa i voće je prskano.“ To je tačno ali, ako moram jesti hranu koja je prskana, ješću onu koja je najmanje prskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentruje u telu, i kada ptica pojede bubu, u njenoj jetri se nađe još više otrova, i kada nju pojede jos veća životinja, u njenom telu je otrov 4.500 puta jači nego na početku. Vi ćete reći: „Pa i Isus Hrist je jeo ribu.“ To je tačno. Ali riba koju je on jeo nije bila zagadjena industrijskim otrovom. Vi ćete reći da su Vaše reke ovde čiste. Poučavao sam ribe koje jedu eskimi iznad Arktičkog pojasa. Ribe koje tamo žive imaju puno živinog otrova u sebi. Tamo nema fabrika ali, postoji kiša koja dolazi s mesta gde postoje fabrike.
Naravno da postoje određeni slučajevi kada se meso mora koristiti, a to je kada ne možemo da nabavimo biljnu hranu. Ali, i tada bi trebali paziti jer, neke životinje su čistači ‐ kao žive kante za smeće u vodi, na zemlji ili u vazduhu. U takvim slučajevima ne bi trebalo jesti te žive „kante za smeće“. Lešinare, pacove i dr. Zato, ne dirajmo to i ne jedimo.
Sta je sa drugim životinjskim proizvodima? “ Jaja, sir i mleko su nam potrebni da bi nam kosti bile čvrste.“ Tako kaže industrija tih proizvoda. Da li znate da ljudi koji imaju najčvršće kosti jedu najmanje mlečnih proizvoda? Ljudi u Africi , Aziji(neki delovi), skoro da ne jedu mlečne proizvode, a osteoporoza je tamo skoro nepoznata bolest. Oni imaju prekrasne zube. Ljudi koji imaju najlošije kosti su Eskimi koji jedu sušenu ribu zajedno s kostima. Tu ima mnogo kalcijuma i mnogo proteina.
Kako doći do kalcijuma ako ne pijemo mleko?
Pogledajmo životinje sa najvećim kostima: slonovi, žirafe, nosorozi. Oni imaju velike i čvrste kosti. Jeste li ih nekada videli kako piju mleko? Oni ne piju mleko. Odakle im kalcijuma? Iz istog mesta odakle se i nama preporučuje da ga uzimamo. Kalcijum nećemo uzeti iz zemlje, mada su neki, kao deca, pokušavali jesti zemlju. Telo ne može da iskori taj kalcijum, ali biljka može, preko korena. Kad jedemo biljke, dobijamo kalcijum koristan za telo. Odatle slonovi, žirafe i nosorozi imaju tako čvrste i velike kosti.
Pogledajmo koja je razlika između majčinog i kravljeg mleka. Imaju potpuno drugačiji hemijski sastav. Proteina ima 3 puta više u kravljem mleku nego u majčinom. Ugljenih hidrata ima duplo manje nego u kravljem mlijeku, a to je ono što nam treba. Natrijuma i kalcijuma ima 3 puta više. To je vrlo jak sastav. Ovo mleko je namenjeno za telad koja imaju 25kg kad se rode. U prvoj godini života, njihova težina se poveća 10 puta. Tele se brzo razvija. Zato mu i treba jaka hrana. Sa druge strane, u prvoj godini života, čovek se vrlo sporo razvija, samo 2‐3 puta je teži. Zato što je majčino mleko mnogo slabije. Dakle, kravlje mleko je za krave, odnosno za telad da bi što pre dobili na težini.
Sisari doje svoju mladunčad. Kada mladunče bude odbijeno od sise, ono više nikad ne traži mleko. Ljudi su jedini sisari koji piju mleko i kada ih majka odbije od sise. Kravlje mleko nije stvoreno za nas. Stručnjaci se u tome slažu. Dr. Osti je šef pedijatrije u bolnici Jones Hopkins. Ova bolnica je proglašena za najbolju u području medicinskog istraživanja. Dr. Osti je objavio 19 medicinskih knjiga o hematologiji i pedijatriji, u 250 znanstvenih radova. On, kao direktor najvećeg Centra za istraživanje kaže: „Nemojte piti mleko.“ On je stručnjak i lekari se s njim ne raspravljaju. Ostavimo mlečne proizvode ako ne želimo da se razbolimo od RAKA, osteoporoze, infrakta i ako ne želimo ubrzati proces starenja. Preko mleka ćete vrlo brzo doći do tih bolesti.
Ne želim da Vas naljutim, dajem Vam činjenice. Kada sam prvi put ovo čuo, mislio sam da je to suludo. Odrastao sam u porodici medicinskih radnika koji su čitali zastarelu literaturu (iz 40‐tih i 50‐tih godina). Potrebne su nam knjige iz 90-ih godina za dobar izgled i zdravlje. Možda ove informacije brišu iz vaše ishrane ono što najviše volite. Čime to može da se zameni? Imam oko 40 recepata. Ako jedemo sve različite boje u različitim grupama (voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi …) dobićemo ih sve. Ne dajte da Vas industrija mlečnih proizvoda zaplaši da nećete imato dovoljno kalcijuma. Pokažite im sliku slona koji ima velike kosti, a koristi biljnu hranu. Jednako vredi i za gorile, nama najbliže srodnike.
Potrebno je jesti šaku orašastih plodova dnevno. Dve šake su previše jer je to suviše koncentrovana hrana za telo. Hrana koju ne treba previše da jedemo ima tvrdu ljusku. Među najboljom hranom jesu bademi jer su alkalni. Većina hrane koja je nama preporučljiva je alkalna. Meso i mlečni proizvodi imaju mnogo kiseline. PH vrednost krvi je alkalna, a ne kisela. Kada uzimamo hranu koja je kisela, telo se trudi da krv održi alkalnom i iz kostiju izvlači alkalne materije da bi krv održala alkalnom. Mnogo mesa i mlečnih proizvoda zato može da upropasti naše kosti. Zato jedite različito obojenu hranu. Žitarice mogu biti zastupljene u ishrani (crni hleb, integralni pirinač, proso, i dr.). Tu hranu telo najviše voli.
