Danas je Svetski dan borbe protiv dijabetesa i tim povodom pišemo o šećeru.
Kada govorimo o šećeru, ne mislimo samo na slatkiše. Kečap, umak za špagete, gotove supe, hleb, gotova jela, gazirani napici, dečja hrana, namirnice životinjskog porekla u sušenom obliku, musli, voćni jogurti… Lista nema kraja, a svi imaju jednu zajedničku stvar – sadrže šećer.
Svaki četvrti stanovnik planete je gojazan, a svaki peti ima neku srčanu bolest. Mnogi kao glavni razlog za višak kilograma krive slatkiše, bez kojih ne mogu da za misle da im prođe dan.
Glavne bolеsti koje se javljaju uz dijabetes su bolesti zuba, hipertenzija, problemi sa vidom, amputacije, problemi sa nervnim sistemom, bolesti srca i infarkt i komplikacije u trudnoći. Jedan od glavnih krivaca za bolesti današnjice je, uzimanje namirnica koje sadrže velike količine šećera. Ipak, nisu svi šećeri isti i treba znati koji se mogu koristiti svakodnevno, a koje treba obilaziti u širokom krugu.
Šećer u ljudskom telu aktivira vlastite metaboličke putanje koje postaju „neregulisan saobraćaj”. Drugim rečima, što više šećera jedemo, to ga efikasnije naš organizam apsorbuje, a što ga više apsorbuje, to mu veću štetu nanosi. Kako vreme prolazi, postajemo sve osetljiviji na šećer i izloženiji njegovim toksičnim dejstvima. Pozitivna strana ove pojave jeste u tome što osetljivost opada čak i nakon kratkog „odmora” od šećera i metaboličke putanje se regulišu.
Istraživanja pokazuju da čak i svega dve nedelje bez uzimanja slatkiša izazivaju smanjenu reakciju tela na šećer.
ŠEĆER
Suštinska razlika između dekstroze, fruktoze i glukoze je u tome kako ih naše telo metaboliše. Glukoza i dekstroza su u osnovi isti šećer, međutim, prehrambeni proizvođači na spiskovima sastojaka obično koriste izraz „dekstroza”.
Prosti šećeri mogu se spajati u složenije šećere, kao što je disaharid saharoza (običan šećer), u kojem jednu polovinu čini glukoza, a drugu polovinu fruktoza. Etanol (alkohol u alkoholnim pićima) nije šećer, mada pivo i vino, uz alkohol, sadrže zaostali šećer i skrob u malim količinama, ali alkohol izaziva „šećernu” reakciju u našem organizmu.
„Šećerni alkoholi” kao što su ksilitol, glicerol, sorbitol, maltitol, manitol i eritrol koji je sada posebno popularan, ne spadaju ni u šećere ni u alkohole, ali postaju sve popularniji kao zaslađivači. Oni se u tankom crevu uglavnom nepotpuno apsorbuju, pa iz njih koristimo manje kalorija nego iz šećera, ali zato često izazivaju probleme u vidu naduvenosti, dijareje i gasova.
Sukraloza (splenda) nije šećer, ona je hlorisani veštački zaslađivač istoga reda kao što su aspartam i saharin.
Sirup agave je u velikom stepenu prerađen i obično sadrži 80 odsto fruktoze, dok se visoko fruktozni kukuruzni sirup (HFCS) sastoji od 55 odsto fruktoze i 45 odsto glukoze.
Med sadrži oko 53 odsto fruktoze, ali je potpuno prirodan i u sirovom obliku ima mnoga blagotvorna dejstva ukoliko se jede umereno, budući da sadrži brojne antioksidante, baš kao i spanać.
Stevija je veoma sladak biljni proizvod koji se dobija od lista južnoameričke stevije i bezbedan je u prirodnom obliku.
– Definitivno nisu svi šećeri isti. Glukoza je energetski izvor koji smo prirodno predviđeni da trošimo. Svaka ćelija našeg tela, svaka bakterija i zapravo svaki živi organizam na Zemlji koristi kao izvor energije glukozu. Ali kao što ne biramo gde ćemo se roditi, tako više ne možemo birati ni koji ćemo šećer jesti.
Sada je naš glavni šećer fruktoza. U povrću i voću ona je u spoju s vitaminima, mineralima, enzimima i korisnim fitonutrijentima, pa tako oni ublažavaju škodljive efekte na metabolizam.
Proizvođači su počeli da prelaze sa saharoze na kukuruzni sirup sedamdesetih godina prošlog veka, kada su otkrili da kukuruzni sirup nije samo jeftinije napraviti, već i da je za oko 20 odsto slađi od klasičnog šećera, to jest saharoze.
Kukuruzni sirup sadrži ista dva šećera kao i saharoza, ali je u metaboličkom pogledu neizmerno opasniji, zbog hemijskog oblika.
Fruktoza i glukoza u kukuruznom sirupu nisu vezane, za razliku od običnog šećera, pa zato naše telo ne mora da ih razlaže kao jedinjenje. Zbog toga se fruktoza iz njega odmah apsorbuje i odlazi pravo u jetru.
Većina ljudi šećer odmah povezuje s nečim slatkim. Prema verovanjima Kineza, slatkoća je jedan od ukusa koji su potrebni kako bismo održali balans u organizmu.
Baš ovu našu slabost prepoznale su mnoge multinacionalne kompanije te nam ponudile mnogobrojne proizvode u kojima ključnu ulogu ima baš šećer. On je magično i tajno sredstvo njihove enormne zarade. Šećer je esencijalni dodatak u gotovo 99 odsto rafinisanih proizvoda, kojima su pretrpane police supermarketa.
Zato napravite s vremena na vreme detoks od šećera, hranite se po testu intolerancije, unosite namirnice koje vama prijaju i oslobodite telo od viška toksina. Umesto šečera jedite namirnice celog zrna, zeleno lisnato povrće, nerafinisiana hladno ceđena ulja, meso koje znate da dobro varite, citruse, bobičasto voće i mnogo toga što priroda ima da nam ponudi.
