čišćenje zuba

Tri namirnice koje mogu zamjeniti četkicu za zube

Stomatolozi i roditelji nas još od malih nogu uče da se zubi moraju prati nakon svakog obroka, u dužini od najmanje dvije minute. Ali, ukoliko se nađete u prilici da ne možete zube oprati odmah poslije obroka, postoje nekoliko namirnica koje mogu da vam pomognu u odstranjivanju ostataka hrane sa zuba.

Jabuka

Jabuka sadrži fosfor, kalcijum i fluor koji sprječavaju nastanak karijesa. Dokazano je da ovo voće čisti zube bolje od bilo koje četkice, jer djeluje dvostruko, mehanički i fizički.

Mrkva

Žvakanje mrkve stimulira lučenje pljuvačke, što pomaže u odstranjivanju ostataka hrane na zubima. Pored toga, vlakna u mrkvi djeluju kao četkica za zube i za nepce.

Celer

Celer štiti zube na dva načina. Žvakanje celera uzrokuje lučenje materije koja neutralizira bakterije koje prouzrokuju karijes. Isto tako, pri žvakanju, celer prodire među zube i tako masira nepce i čisti usnu šupljinu.

izreke o zdravlju

Najmudrije izreke o zdravlju i vježbanju...

Ponekad je u životu preplavljenim informacijama potrebno zastati, vratiti se korak unazad i dobro razmisliti. U nastavku su najmudrije izreke vezane za zdravlje i kondiciju koje morate obavezno pročitati, proanalizirati i proslijediti drugima. Primjetite da i u vrijeme kada su nauka i medicina bile znatno manje razvijene vrijedile su iste izreke. Neke će vam se svidjeti, neke pak ne, neke će biti smiješne, ali ako vas natjeraju na razmišljanje, onda su imale efekta.

• "Mnogi ljudi izgube zdravlje da bi stekli bogatstvo, a zatim izgube bogatstvo da bi vratili zdravlje."  - A.J. Materi
• "Da bi produžili život, smanjite obroke." - Benjamin Franklin
• " Ako bismo svakom pojedincu mogli odrediti odgovarjaću količinu hrane i vježbi, ni previše, ni premalo, pronašli bi najsigurniji put do zdravlja." – Hipokrat
• "Ostavite cijelo poslijepodne za vježbu i rekreaciju, jer su jednako potrebne kao i čitanje, čak i potrebnije, jer zdravlje je važnije od nauke." - Thomas Jefferson
• "Bolje spriječiti nego liječiti." - Thomas Fuller
• "Od čitavog imanja najvažnije je zdravlje. Blijed obućar je vrijedniji od bolesne kraljice." - Isaac Bickerstaff
• "Čovjekovo zdravlje se može ocijeniti po tabletama ili stepenicama - ako ih grabi po dvije u isto vrijeme."  - Joan Welsh
• "Recept za dug i zdrav život je: umjerenost, čist zrak, lagan posao i malo njege." - Sir Philip Sidney
• " Zdrav čovjek, ujedno je i bogat, iako toga nije svjestan." - italijanska poslovica
• "Budite oprezni pri čitanju knjiga o zdravlju. Možete umrijeti od štamparske greške." - Mark Twain
• "Malo ljudi zna kako šetati. Potrebna je istrajnost, standardna odjeća, stare cipele, oko za prirodu, humor, radoznalost, govor, tišina i ništa posebno." - Ralph Waldo Emerson
• "Najbolji od svih lijekova su odmor i post." - Benjamin Franklin
• " Ko misli da nema vremena za vježbe, će prije ili kasnije imati vremena za bolest." ¬- Edward Stanley
• Nedostatak aktivnosti uništava dobru kondiciju svakog ljudskog bića, dok kretanje i metodičke fizičke vježbe je čuvaju i održavaju." – Platon
• "Zdravlje je najveće bogatsvo." - Vergilije
• "Dužnost je da čuvamo svoje zdravlje, inače nećemo imati zdrav i čist um." – Buddha
• "Zdravlje je prva muza, a san stanje iz kojeg nastaje." - Ralph Waldo Emerson
• "Mnogi takozvani duhovni ljudi se prejedaju, previše piju, jedu i ne vježbaju. Ali idu u crkvu svaki vikend i mole se: Molim te pomozi da izliječim artritis, vratim snagu i mladost. " - Jack LaLanne
• "Da bi bili zdravi jedite lagano, duboko dišite, živite umjereno, radujte se i imajte interes u životu." - William Londen
• "Kao djetetu kod roditelja na raspolagnju su mi bile dvije stvari: uzmi ili ostavi." - Buddy Hackett
• "Što više jedete, okus je blaži. Što manje jedite okus je jači." – kineska poslovica
• "Što se tiče putera i margarina, više vjerujem kravama nego hemičarima." - Joan Gussow
• "Ako ste iznenađeni brojem naših bolesti, prebrojite kuhare." – Seneka
• "Veći dio bolesti su rezultat lijekova koji su nam propisani za ublažavanje i otklanjanje prirodnih simptoma." - Elbert Hubbard
• "Zgodne osobe mogu imate poroke." - Lord Percival
• " U principu, čovječanstvo, obzirom na napredak u kulinarstvu, jede dva puta više nego što je potrebno." - Benjamin Franklin
• "Bijeli i crveni luk iskorijenjuju većinu prehrambenih alergija." - Martin H. Fischer
• "Pola doktora vam ne bi trebalao ako bi se samo malo više konsultovali sa dr. Sunce" -  Henry Ward Beecher
• "Ako je stigla kroz prozor vašeg automobila, onda to nije hrana." - Michael Pollan
• "Doktori su ljudi koji propisuju lijekove o kojima znaju malo, da bi liječili bolesti o kojima znaju još manje, u ljudskim bićima o kojima ne znaju ništa. " – Voltaire
• "Riječ aerobik je nastala od dvije grčke riječi: Aero, što znači "sposobnost" i bics, što znači "izdržati ogromnu dosadu." - Dave Barry
• "U budućnosti, doktori neće liječiti ljude lijekovima, već će ih sprečavati i liječiti prehranom." -  Thomas Edison
• "Odstupanje stanja čovjeka od njegovog prvobitnog stanja u kojem je stvoren se ogleda u nizu bolesti." - Edward Jenner
• "Na svijetu postoji toliko ljudi koji toliko vremena potroše u brizi o zdravlju da nemaju vremena da uživaju u njemu." - Josh Billings
• "Naša hrana bi trebala biti naš lijek i obratno." – Hipokrat
• "Ne bojim se čovjeka koji je 10 000 udraca vježbao po jedanput, ali me strah onog koji je jedan udarac izvježbao 10 000 puta." - Bruce Lee

kečap - da ili ne?

Da li je kečap dobar za zdravlje?

Kečap je nešto što skoro svako od nas voli jesti. Nevjerovatno dobar, i slabo ko može zamisliti da jede pomfrit ili pizzu bez kečapa. Koliko kalorija ima kečap? Od čega se sastoji? Slabo se ko zapita za bitne stvari, kada je nešto ukusno.
Mnogi od vas su ubjeđeni da kečap sadrži jako malo kalorija, ali ako se detaljno analzirate sastav, dolazi se do sljedećih zaključaka. 40 kalorije i nije tako velika brojka, ali to se odnosi samo na dvije kašike kečapa. Realno gledalo, ko od nas pojede samo dvije kašike kečapa uz neko jelo?

U vezi sastojaka koje kečap ima, može se reći da mu je sastav dosta promjenjiv, u zavisnoti od recepta. Generalno sadrži paradajz, ocat, šećer, ali može da sadrži i luk, biber i so. Sastojci koji se nalaze u kečapu ne mogu se staviti u grupu štetnih sastojaka. Kečap sadrži masti i holesterol, jedino na šta trebamo obratiti pažnju jeste natijrum. Jer smo često skloni unositi veliku količinu kečapa uz neku hranu, s tim se povezuje nekontrolisan unos natrijuma u organizam. Kada se priča o nutricionim vrijednostima, za kečap se nema puno toga reći, osim velike količine natrijuma i šećera, ne sadrži ništa drugo što može eventualno biti štetno za organizam.

Pri kupovini kečapa, birajte brend. Nemojte kupovati raznovrsne marke sa visokim nivoom natrijuma ili konzervansa. Najvažnije je da je kečap organskog porijekla, ali je svakako najbolji onaj koji vi kod kuće pripremite.

zdrave kombinacije

Zdrave kombinacije hrane

Nutricionisti često ističu da je za zdravlje i dobru liniju jako bitno da pravilno kombinujete svoju ishranu. Predlažemo vam četiri kombinacije namirnica koje su zdrave i imaju nutritivnu vrijednost koja je jako korisna za organizam.

Banana i puter od kikirikija

Ugljikohidrati koje sadrži banana pridonose bržem protoku energije, a sadrže i značajnu dozu kalijuma koji štiti srce. Dok proteini u puteru od kikirikija stabiliziraju nivo šećera u krvi.

Sir i jaja

Žumanjak je bogat vitaminom D koji potiče apsorpciju, dok je sir bogat kalcijumom. Rezultat ove kombinacije povećava gustinu kostiju, jača mišiće i hrana se brže vari.

Špinat i sok od limuna

Kombinacija špinata i limuna pomaže u apsorpciji željeza u krvi. Više od 2 milijarde ljudi na svijetu ima nizak nivo željeza, a to dovodi do duplog rizika od moždanog udara. Povećanjem unosa željeza pomaže u smanjenju bolova u mišićima i bržem oporavku istih.

Jabuka i crna čokolada

Istraživanja pokazuju da svakodnevna konzumacija male količine crne čokolade dovodi do značajnog smanjenja krvnog pritiska. Kombinirajte jabuku i čokoladu i vaš će kardiovaskularni sistem postati samo jači. Ovom kombinacijom se formiraju antioksidanti elektroni koji spriječavaju zgrušavanje krvnih sudova.

kombinovanje hrane

10 pravila kombinovanja hrane

Pravilna ishrana podrazumeva i ispravno kombinovanje zdrave hrane u okviru obroka.

10 osnovnih pravila kombinovanja hrane su:

1. Koncentrisane proteine i ugljene hidrate ne treba jesti u istom obroku. To znači da meso, jaja, sir, jezgrasto voće i ostale namirnice bogate proteinima ne bi trebalo konzumirati u obroku koji sadrži hleb, žitarice, kromprir, slatko voće, kolače...

2. Dve različite namirnice, koje sadrže značajne količine proteina, ne treba konzumirati u istom obroku. Dakle, treba izbegavati kombinovanje orašastih plodova i mesa, ili jaja i mesa, sira i orašastih plodova, sira i jaja, mesa i mleka, jaja i mleka... u istom obroku. Ovo pravilo se objašnjava činjenicom da svaka proteinska namirnica zahteva različitu količinu sokova za varenje, kao i različito vreme njihovog lučenja.

3. Namirnice bogate mastima nisu dobra kombinacija sa proteinskim namirnicama, jer masti znatno usporavaju lučenje enzima potrebnih za razgradnju proteinskih namirnica. Izuzetak je dodavanje hladno ceđenih ulja.

4. Namirnice bogate skrobom i namirnice bogate šećerom su takođe loša kombinacija. Na primer, ukoliko se u istom obroku kombinuju džem, med i slatko voće sa žitaricama, hlebom, krompirom i slično, doći će do procesa fermentacije.

5. Voće ne treba jesti nakon obroka, već minimum pola sata pre jela - najbolje ujutru na prazan stomak.

6. Vodu ne treba piti tokom obroka, niti odmah nakon jela (idealno je 20 minuta pre, i tri-četiri sata nakon obroka). Voda se dobro kombinuje samo sa medom, malteksom i svežim voćem.

7. Uz obroke koji sadrže koncentrisane proteine, treba jesti što više sveže salate. Povrće znatno olakšava varenje teško svarljivih proteina.

8. Kombinovanje složenih ugljenih hidrata sa složenim ugljenim hidratima je dozvoljeno, iako ga ljudi često izbegavaju. Dakle, hleb, krompir, pirinač i druge žitarice slobodno mogu da se mešaju u istom obroku, jer imaju vrlo sličan, a jednostavan proces varenja.

9. Složeni ugljeni hidrati mogu da se kombinuju sa masnoćama, ali treba voditi računa o zdravom izboru masti. Dobru kombinaciju predstavlja, na primer, hleb sa puterom od oraha ili suncokreta, ili palenta sa maslinovim uljem...

10. Suvo voće i koštunjavi plodovi mogu da se mešaju u istom obroku.

kultura ishrane

Vadim Zeland: Ljudi ne primjećuju da boluju i umiru glupo

Kultura spore smrti

Da bismo dobili stvarnu korist od svog izabranog stila ishrane, neophodno je imati elementarnu kulturu ishrane. Ako pođemo od primitivnih predstava i navika, kao što su: "kupiti prijesne piroške, skuvati ih, postaviti, i brzo ih pojesti", ili "jesti voće i povrće, i sve će biti uredu", od toga neće biti ničega, nikakve koristi.
Moramo da shvatimo da organizam - nije ložište lokomotive, i gurati u njega sve redom bez razmišljanja i nasumice, u nadi da će "sve izgorjeti", jednostavno je glupo.
U organizmu, je založen određeni obim izdržljivosti, ali on nije neograničen, tako da ipak treba razmišljati. Ako se kultura svodi na koncept "snikerisati (grickati)" štagod, i bilo kako, neizbježno će se pojaviti problemi.
Dok je način života vekovima bio nepromijenjen, kultura ishrane je postojala i prenosila se normalno iz pokoljenja u pokoljenje. A kada je civilizacija krenula tehničkim putem razvoja, način života se naglo promijenio, a prenošenje iskustva prestalo.
U takvim uslovima, kultura ishrane, ne samo da se gubi (značajan dio je već izgubljen), već i unakazuje - degradira pod dejstvom faktora koji nemaju nikakve veze sa ishranom, kao što su, na primjer, hemijske prerade ... i reklame.
Šta s tim raditi, ja lično ne znam. Ovde je spasavanje utopljenika, u rukama samih utopljenika. Ako ne želiš da znaš čime i kako se možeš hraniti, onda idi u bolnicu, ili direktno na groblje. Realno to je upravo tako. Osloniti se na iskustvo i zdrav razum čovječanstva već je postalo nemoguće. Tačka sa koje više nema povratka izgleda da je počela.
Od kad je čovječanstvo prešlo na bijelo brašno, margarin i vještački kvasac, zdrav razum više ne radi. Margarin, kao čisto sintetički proizvod, zamagljuje svijest. A kvasac kao strani oblik života (u suštini, monstrum), ugrađuje se u organizam i upravlja sviješću, tako da bi se hranio upravo time što je potrebno monstrumu da jede.

Pojašnjenje

Bijelim brašnom je kulinarstvo dovedeno do apsurda. Nešto najvrednije u zrnu je klica i spoljna opna. Bijelo brašno se dobija čišćenjem zrna pšenice od opne i klice. Na taj način, sve vrijedno je uklonjeno i ostavljen samo mrtvi dio, koji se sastoji prvenstveno od skroba. Jetra se zapuši masom sličnom mazutu, skrob se deponuje u organizmu u vidu sluzi, zidovi organa za varenje prekrivaju se naslagama.

Margarin i namazi (trans masti) se dobijaju od rafinisanog biljnog ulja drugog presovanja, koji se proizvodi uz upotrebu hemijskih rastvarača. Rafinisano ulje nakon toga zagrijevaju i hidrogenizuju, propuštajući kroz njega vodonik. Kao rezultat toga dobija se smjesa nepoznatog u prirodi izomera, koja ima konzistentnost mekog plastelina, odvratnog mirisa i boje.

Da bi tom "proizvodu" dobavili robni kvalitet, dodaje mu se još gomila svih mogućih vrsta hemikalija. Trans masti su izuzetno toksične i imaju svojstvo da se akumuliraju u organizmu, izazivajući niz opasnih bolesti: stres, aterosklerozu, bolesti srca, rak, gojaznost, bolešljivu djecu, oslabljen imunitet, nisku potenciju, itd

Zašto je štetan veštački kvasac:

- To su esencije strane organizmu - gljive.
- Zamislite da u vaše organizmu žive gljive.
- Same gljive pri pečenju umru, a njihove spore ne.
- Imaju sposobnost da prodru u krvotok, a to znači i u svaki organ.
- U procesu svoje životne djelatnosti luče mikotoksine.
- Kada uđu u organizam, počinju da prilagođavaju cijelu sredinu sebi.
- Simbiozna (zdrava) mikroflora se uništava, a patogena cvjeta.
- Organizam postaje lako dostupan za strane bakterije i viruse.
- Stvaraju se idealni uslovi za razviće ćelija raka.

Zašto kažem da se čovječanstvu po pitanju ishrane (kao i po mnogim drugim stvarima), ne može verovati? Ako ljudsko stado masovno proizvodi i troši ono što ga ubija, onda je jasno, da mu se ne može vjerovati. Kako se može vjerovati narkomanu, na primjer?
Čovjek koji je u problemu, probleme ne vidi ili ne želi da ih vidi. A problematično društvo - odavno ne želi da vidi svoje probleme, ili je čak nesposobno da ih vidi, jer se nalazi u iluziji krdne bezbjednosti. Ili vidjelo je, na kraju, da "pušenje ubija", nakon što su počeli duvanu da dodavaju hemikalije, posle čega on ubija još više. A taj isti natpis "ubija" može sa vjerodostojnošću da se zalijepi na svu supermarketsku sintetiku. Iluzija koja smiruje je samo u tome, što ubijaju polako i neprimjetno.
Ljudi ne primjećuju da boluju i umiru glupo, zbog odsustva elementarne kulture ishrane. Od trenutka, kada su se u ishrani pojavile ove tri glavne komponente: bijelo brašno, margarin, kvasac - kultura se završila i počeo je matriks.

Ove komponente ulaze u sastav najrasprostranjenijeg, svakodnevnog proizvoda - peciva. To je osnova matriksne šeme (ne kulture) ishrane. Glavno je postaviti temelje da bi ljudi izgubili zdrav razum, kao u bajci o Sinbad moreplovcu. Tada neće shvatati, zbog čega boluju i umiru, i uopšte, sa kojim je ciljem je sve to. Zar na farmi stoka shvata čime i zašto je hrane?
A ovdje, je ipak jedina razlika u tome što nije matriks, već su sami ljudi izgradili farmu za sebe, i još se više usavršavaju u prehrambenoj tehnologiji, da bi se tijelom i sviješću uklopili u ciljeve matriksa. Matriks kod čovjeka ima svoj cilj, još jednom podsjećam:
Ćelije treba da budu popunjene poslušnim elementima. A ovi elementi moraju biti, prvenstveno, ne baš zdravi, da ne bi bilo slobodne energije, i drugo, malo uvrnuti, da ne bi shvatili gdje se nalaze. Energije i svjesne volje treba da bude tačno toliko da ispunjavaju svoju funkcionalnu obavezu - ni više, ni manje.

Prelaz sa tradicionalne na sirovu ishranu ne označava neki napredak u kulturi ishrane, ukoliko se ne poštuju osnovni principi. Razmotrimo koji se tu principi narušavaju.

1. Ishrana treba da bude postojana, nepromenljiva.

Kuhinja ( skup proizvoda i načina za njihovu pripremu) treba da bude neka ustaljena konstantna. Ishranu uopšte ne bi trebalo naglo mijenjati, kao na primjer bez posebne potrebe ne treba prelaziti sa jedne na drugu nacionalnu kuhinju. To je uglavnom zbog crijevne mikroflore koja je prilagođena za varenje jedne ili druge hrane. Ona se polako obnavlja, adaptacija može trajati mjesecima. Stoga, svaki prelaz treba da bude gladak, postepen. Ako govorimo o prelasku na sirovu ishranu, tu se još više ne smije žuriti, jer je dodat još jedan faktor - intenzivno čišćenje organizma. Ne treba dovodit sebe do stanja povećane intoksikacije. Dakle, u savremenim uslovima, posebno mladi ljudi, bolje je da se ne prilagođavaju mjesecima, već godinama.

2. Ishrana treba da bude maksimalno raznovrsna.

Istovremeno, jela moraju biti što jednostavnija i jednosložnija, koja se sastoje od podobnih sastojaka. Bolje je jesti više, nego jedno u jednom obroku. Raznoobraznost je potrebna samo u opštem asortimanu. Samo voće i povrće - to je veoma niskokalorična ishrana. Ako vam se traži da jedete nešto slatko, znači da organizmu nešto nedostaje. Na primjer, mozak troši više od četvrtine energije tijela, za njegov rad potreban je lecitin. U čokoladi se nalazi lecitin, a u voću i povrću ga nema - zato se i traži. Ali zašto se prejedati čokoladom, ako tog istog lecitina ima dovoljno u mahunarkama?

3. Hrana treba da prestavlja zadovoljstvo.

Ljudski mozak je tako konstituisan, da mora da dobija zadovoljstva. Ako ne postoji zadovoljstvo, serotonin se ne proizvodi, a onda je sve loše. Ako nema zadovoljstva, mozak će ga tražiti, u tom slučaju i među veštačkim stimulansima.

Hrana je jedno od glavnih zadovoljstava, ona mora biti ukusno spremljena. Ako je to što jedete, korisno, a neukusno, uvijek će vam se tražiti nešto nepotrebno što je ukusno, ovo iskušenje će potrajati sve dok mozak ne dobije svoju porciju zadovoljstva. Stoga, ne treba se baviti mazohizmom, ne treba žvakati zelenu salatu kao krava, treba naći jednostavan, ali ukusan recept, i ne dobijati samo korist već i zadovoljstvo - u tom se sastoji kultura sirove ishrane. Sirova hrana može i mora da bude ukusna.

4. Vještačke stimulanse i relaksante isključiti.

Plaćanje će svejedno ići sa kamatom. To jest, od nečega vještačkog je uvijek manje koristi nego štete. Vraćanje nije ujednačeno. U početku je lakše a onda biva sve gore. Depresija i napadi panike - su bolesti novog pokoljenja. One nijesu izazvane ničim drugim nego hemijskim komponentama u proizvodima. Hemija uvijek izaziva izmijenjeno stanje svesti, u većoj ili manjoj mjeri. Još izaziva intoksikaciju, uprkos toga što se toksini "pakuju u buradima". Ne pakuju se svi. A ako se liječi posledica njihovog uzroka, situacija se samo pogoršava.

Može se postaviti pitanje: šta je veštačko u kafi i čokoladi? Ako su to ekološki čisti, prirodni proizvodi, onda vjerovatno ništa ako se umjereno koriste. Samo što je sada prirodnu kafu i čokoladu teško naći. Ovo je veliki biznis, sve plantaže obilno se zalivaju hemijom, a da ne govorimo o tome šta se sve dodaje u finalni proizvod. Šteta nije u samom kofeinu, već u pratećoj hemiji. Najbolji i najsigurniji stimulans su divlja sirova kakao zrna. Mogu samo da se žvaću, može se praviti od njih kakao ili čokolada, slatkiši. Efekat se osjeti odmah, i bez posledica.

5. Glavni princip: proizvodi treba da budu prirodni.

To znači bez GMO, kvasaca, hemije, sintetike. U supermarketima jedva da se može sakupiti 1-5% toga što može spadati u prirodne proizvode. (mada, se realnost mijenja, i napredak je već tu.) Proizvod koji je "zapečaćen i sahranjen" na dugi vijek trajanja, ne može se smatrati prirodnim. Aditivi koji se kamufliraju "identični prirodnim" takođe su sintetički, bez obzira koliko se maskirali. Koristiti u ishrani "dugotrajno" voće i povrće iz supermarketa, je bezumlje. Za organizam ne postoji ništa gore od sintetičkih (veštački sintetizovanih) toksina.

Priroda je tokom nekoliko milijardi godina evolucije obezbedila sve, osim toga.

Kad bi organizam mogao da govori, rekao bi: možeš me moriti glađu, mučiti prekomjernim fizičkim naporom, baciti me u toplotu ili hladnoću, možeš mi ispuštati krv, možeš me biti, mučiti, pa čak i rezati, ja ću sve podnijeti ... ali ako me budeš trovao, budalo, i tebi i meni će biti loše, veoma loše, jednostavno sve će se veoma loše završiti.

Prevela sa ruskog:: Beba Muratović - bebamur.com


 

vratimo nedjelju

Šta se desilo s nedeljom? Juče sam je celog dana tražio i nigde nisam mogao da je nađem. Nekad je, sećam se, svaka nedelja bila praznik, oblačila se bela košulja i prale se uši i vrat. Nedeljom se išlo na porodične ručkove posle kojih su svi dremali, razbacani po stanu kao nasukani kitovi, i tek bi nas miris crne kafe budio iz te omamljenosti.

Ustajali smo polako, pažljivo, ništa nije smelo da bude brzo i naglo. Nedelja je bila dan sporosti, dan lenjosti, dan koji se provodio tako kao da mu ništa nije prethodilo ili kao da se ništa neće desiti posle njega.

"Nedelja - dan bez budućnosti", napisao je u jednoj svojoj pesmi Raša Livada. Ne znam na šta je on mislio kada je napisao taj stih, ali to je za mene najlepši opis nedelje. One druge nedelje, kakva je nekada bila, a ne kakva je sada i kakva je bila kada sam juče izašao iz kuće.

Nekada nedeljom nisu radile radnje. U stvari, do deset se u nekim prodavnicama mogao kupiti hleb, mleko i pogačice, a bili su, takođe do deset, otvoreni i kiosci za prodaju štampe. Sve ostalo je bilo zatvoreno i uživalo u nedeljnom miru.

Na pijacu se išlo subotom. To je bio pravi dan za kupovinu paprika, lubenica i kajmaka. Nedeljom se odlazilo na pijacu samo u slučaju da vas je nešto sprečilo u subotu. Uostalom, nedeljna ponuda na pijaci je pružala bledu sliku u poređenju sa subotnjim obiljem.

Nedelja je bila dan za izlet. Penjali smo se na Avalu kao da osvajamo Mont Everest, a onda smo trčali nizbrdo sve dok se ne bismo umorili. Tada bismo izvadili kifle namazane buterom, tvrdo kuvana jaja, kriške "Zdenka" sira i crvene jabuke.

Nedeljom je podnevni mir u dvorištu duže trajao. Nismo igrali fudbal, nismo udarali loptom u zid. Ćutali smo čak i dok smo igrali klikere. Tek kasnije popodne, kada se suton već prikradao preko neba, počinjali smo da govorimo glasnije i slobodnije, mada ni tada nisu naši glasovi odjekivali kao tokom drugih dana.

Nedelja je bila spor dan. Dan obnove. Dan kada su u celom gradu u podne složno zveckale kašike za supu, kada su ulice bile puste, a vozila gradskog saobraćaja prazna.

"Nedelja - dan bez budućnosti." Dan u kojem se zaboravljala prošlost i nije se mislilo na budućnost. Prošlost je bila užurbana subota, koju je trebalo što pre smetnuti sa uma; budućnost je dolazila sa ponedeljkom, strašnim danom, koji je predstavljao početak nove jednolične radne nedelje.

Nedelja je bila kao rajska bašta, dan između stvarnosti i snova. Dan u kojem je sve moglo da počne, a ništa nije moralo da se završi. Čardak ni na nebu ni na zemlji.

Međutim, kada sam juče izašao napolje, pomislio sam da je četvrtak, ili petak, ili bilo koji dan. Samo ne nedelja. Naime, sve radnje su bile otvorene: piljarnica, bakalnica, čak i apoteka.

Jedino banka nije radila. Međutim, to i ne očekujem od banke, jer banke svugde rade manje od svih drugih. Ako i banke počnu da rade nedeljom, biće to znak da uskoro dolazi propast sveta. (Nek propadne, nije šteta...)

Onda sam počeo da tražim nedelju. Zavirivao sam u razne zgrade, prošetao sam pored reke, pitao sam ljude koji su čekali na autobuskoj stanici, zatim mladiće i devojke sa slušalicama na ušima, ali niko nije znao da mi odgovori. Slegali su ramenima i gledali me pogledima koji su pokazivali da ne razumeju šta ih pitam, kao da je nedelja zaboravljen i mrtav jezik, razumljiv samo nekim lingvistima i arheolozima.

Lepa je nekad bila nedelja. Ujutru se duže spavalo, kasnije se doručkovalo i svako je smeo da odugovlači koliko god želi.

Nedeljom se išlo na fudbalske utakmice, zatim u šetnje pored reke, a onda, pred kraj dana, naručivale su se palačinke sa čokoladom i orasima. Veče se šunjalo preko neba, ali niko na to nije obraćao pažnju jer smo znali da je nedelja dan drugačiji od svih dana i da se, u stvari, nikada ne završava.

Ali onda se nešto desilo i nedelja je nestala. Ma šta mi radili, ma koliko pokušavali, ne uspevamo da je nađemo. Sakrila se negde, uvređena i zastrašena od mogućnosti da je neko natera da promeni ime. Naime, ako naziv nedelja potiče od reči "ne delati", a svi se tog dana ponašaju kao da je u pitanju bilo koji dan i ne prestaju sa svojim delatnostima, onda nedelja nije nedelja i s pravom je pobegla. Otišla je negde gde se još uvek poštuje jednostavan nauk: šest dana radi, a sedmog se odmaraj, čitaj knjige, piši pesme, otiđi u prirodu, budi nešto drugo, nešto različito od onoga što si ostalih šest dana. Budi drugačiji tog dana da bi ostalih dana bio uvek isti. Uspori ritam. Nađi neku sporu pesmu i slušaj je celog dana. Uživaj u sporosti. Kaži: "Spor sam, priznajem, ali kada bih bio brži, ne bih znao da postojim."

Da, krajnje je vreme da vratimo nedelju. Ako to uskoro ne učinimo, nikada je više nećemo videti. A život bez nedelje, odnosno, život bez dana odmora nije više život, već sumorni ringišpil koji se zaustavlja samo jednom - onda kada je kasno za sve.

Piše: David Albahari