DA LI STE METEOROPATA I KAKO NA VAS UTIČE PROMENA VREMENA ?
Meteoropata je svakim danom sve više, samo u Evropi se smatra da od ovog problema pati gotovo 30 odsto populacije,po nekim izveštajima taj broj se zadnjih godina povećeo čak na 50 odsto. Šta uzrokuje meteoropatske glavobolje, vrtoglavicu, razdražljivost i nesanicu, kako promena vremena utiče na hronične bolesnike saznajte u nastavku...
KO SU METEOROPATE ?
Setite se kada ste i sami poslednji put za svoje neraspoloženje, nervozu, razdražljivost i druge zdravstvene probleme okrivili upravo promenu vremena.To je ponekad možda bio i samo izgovor,ali da vremenske prilike zaista utiču na ljude, oduvek je poznato. Još je Hipokrat u svojim spisima pisao da u određenim vremenskim situacijama ne uzimamo nož u ruke. Na primorju je zabeležen značajno veći broj zločina ako je duvao jugo i slično. Kada su promene vremena nagle i učestale, jedina olakšavajuća okolnost je ako niste meteoropata, ali tada ste verujte među retkima. Svaka peta osoba koja ima ovaj problem, (a to je kako brojevi kažu jako velik broj ljudi) može imati vrlo nepovoljne simptome koji narušavaju svakodnevicu. Jedan od uzroka za pojavu sve većeg broja ove pojave je i sve češći i duži boravak u zatvorenim, klimatizovanim prostorijama, bez kontakta sa prirodom.U takvim uslovima organizam jednostavno zaboravlja kako da se nosi sa promenama vremena. Meteoropate su puno češće obrazovani ljudi koji svoju svakodnevicu provode sedeći u kancelarijama, za razliku od niže obrazovanih koji svoj dnevni posao rade najčešće na otvorenom.
METEOROPATA SIMPTOMI
U najvećem broju slučajeva simptomi se javljaju dan-dva pre promene vremena i mogu trajati od 24 do 48 sati. Jaka glavobolja,bolovi u zglobovima i bolne kosti, osećaj da telo nije vaše, umor i problem sa nespavanjem – mnogima su ovi simptomi meteoropatije itekako poznati. To najbolje znaju ljudi sa primorja, kada dođe južina, veća je razdražljivost, čak je i broj saobraćajnih nezgoda povećan.Hronični bolesnici ukoliko su i meteoropate su daleko najugroženiji. Promene vremena utiču u velikoj meri i na opšte raspoloženje ljudi – naime oni postaju nervozni, razdražljivi muči ih nesanica i sl. Da ovo nisu puka nagađanja i narodna verovanja o povezanosti vremena sa ljudskim zdravljem, govori nam i činjenica da je stvorena biometeorologija kao zasebna oblast meteorologije. Iznenadna promena raspoloženja se veoma često dovodi u vezu sa bioprognozom. Vreme koje utiče nepovoljno na gotovo sve ljude je neposredno pred dolazak jake fronte, kada značajno pada pritisak, počinje da duva vetar uz prisustvo velike vlage i toplote. To je izuzetno nepovoljna biometeorološka prognoza i meteoropate svakako treba da se pripaze. Kako se menja situacija u atmosferi,menja se i ona u našem mozgu. Uoči prolaska ciklone on pojačano luči ACHT odnosno hormon stresa istovremeno otpušta se manje endrofina, hormona koji deluje kao prirodno sredstvo protiv bola. Zbog toga nam opadaju odbranbene sposobnosti organizma, ali i raspoloženje. Prilikom izrazitih promena vremena povećan je broj srčanih i moždanih udara, jer dolazi do lakšeg stvaranja krvnih ugrušaka, dok su osobe koje imaju problema sa čirom na želucu izložene većem riziku od krvarenja
KOJA JE NAJBOLJA PREVENTIVA KOD METEOROPATA
Za meteoropate najbolja preventiva je boravak u prirodi makar sat -dva dnevno i to po svim vremenskim uslovima. Ljudi koji su prisiljeni raditi u zatvorenom su puno češće ugroženi i razdražljivi. Naš organizam burno reaguje na svaku vrstu stresa, onaj uzrokovan promenom vremena ne možemo izbeći, iako to niko ne osporava ima i onih koji bez obzira na svoje godine, bolesti i probleme, na loše vreme i kišu gledaju sa osmehom na licu. Potrudite se i da sami budete takvi jer je to ubedljivo najbolja preventiva ne samo za dobro raspoloženje, već i za vaše celokupno zdravlje. Biti meteoropata nije toliko tragično, ako umete da se nosite sa tim. Izveštaj biometeorološke prognoze nekad sam po sebi može da bude kontraproduktivan, ljudi je vide na televiziji, pročitaju u novinama, poslušaju na radiju, saznaju loše vesti i na taj način direktno naštete sebi jer se počnu osećati loše, postoji i stara izreka „svako saznanje je bolest“, slaže se sa našom pričom. Tegobe meteoropatije oseća čak 30 odsto ljudi, ali pored očiglednih efekata koje izazivaju drastične promene vremena, postoje i mnogi nevidljivi uticaji na zdravlje koje uzrokuju nagle klimatske promene.
METEOROPATA LEČENJE
Jedan od preduslova kada ste meteoropata je da redovno pratite vremensku prognozu, kako bi ste sebi pomogli, evo i još nekoliko korisnih saveta za vas:
- U slučaju najave promene vremena, pojačavanja vetra, brzog približavanja oblaka i veće vazdužne mase pomoći će vam čajevi za opuštanje nerava i mišića, kao i lekoviti Žen Šen. Ovi prirodni čajevi su najdelotvorniji sa prelaska iz jeseni u zimu…-
- Meteoropata uvek treba da ima pri ruci čaj od kamilice, gloga ili lipe jer će smanjiti nervnu razdražljivost i napetost. Ako pijete neki od ovih čajeva, nakon sedam dana osetićete olakšanje. Fizička aktivnost je prosto neophodna, vežbe istezanja naročito jer će učiniti vaše mišiće i nerve elastičnim i puno otpornijim na promene vremena i klimatske oscilacije koje dolaze..
- Udišite lagano lavandino ulje – po par kapi dnevno, opustiće vas i razbistriti glavu.
- Čaj od valerijane je jedan od najboljih prirodnih napitaka za lečenje nesanice, idealan za meteoropate koji imaju problem sa nespavanjem, obavezno ga koristite..
- U slučaju pojave jake magle i visoke vlažnosti vazduha, naročito stradaju hronični bolesnici pre svega astmatičari. Ukoliko je to i vaš slučaj, nemojte izlaziti, utoplite se i pijte čajeve od anđelike, žen šena jer podstiču bolju cirkulaciju krvi..
- Nemojte se previše utopljavati po hladnom vremenu, usporićete cirkulaciju.Trudite se da temperatura u dnevnom boravku bude oko 20 stepeni ako ste meteoropata. Pored intenzivnih glavobolja, visoka temperatura u sobama može oslabiti vaš imunitet, jer je sluznica daleko podložnija infekcijama na toplom i loše reaguje na veliku temperaturnu razliku (u kući i izvan nje)...
utorak, 31. siječnja 2017.
ponedjeljak, 30. siječnja 2017.
zdravo za djecu
Odviknite djecu od nezdrave hrane !
Djeca uglavnom obožavaju grickalice i čokoladu, a groze se povrća. Roditelji zbog toga moraju da pribjegnu posebnom lukavstvu i da svojim mališanima obezbede ishranu koja će im obezbijediti zdravo odrastanje, a nikako da ih ne prepuste brzoj hrani i kalorijama jer to može prouzrokovati izrazito teške zdravstvene posledice po njih.
Primamljivo povrće
Dijete treba da poveže dvije stvari: jedenje povrća sa nekom karakteristikom koju to povrće posjeduje ili obezbjeđuje ogranizmu. Možete da poistovjetite i neki lik iz crtaća sa određenim povrćem, na primer Mornar Popaj i spanać, Duško Dugouško i šargarepa. Za povrće koje se može jesti u svježem stanju dovoljno je da ga dobro operete i ako je potrebno, ogulite. Povrće koje se kuva skuvajte tako da se ne prekuva, jer će djeca da povežu lošu pripremu s tim povrćem. Veoma je bitno da hrana izgleda primamljivo, posebno za probirljivu djecu, pa tako možete da je rasporedite na interesantan način ili možda napravite neku figuricu. Primjećeno je da djeca vole šarenilo boja, pa kombinujte povrće na ovakav način.
Ukusne alternative
Čokolada je najpopularnija poslastica, ali skromna u pogledu nutritivne vrijednosti. Zato ako je već vole, ponudite im crnu čokoladu koja je manje slatka od mliječne i sadrži veći procenat kakaoa, što je čini vrednijom u pogledu minerala.
Gazirana pića su veoma popularna, ali sadrže puno šećera, stoga i kalorija i imaju veliki uticaj na gojaznost kod dece. Gusti sokovi su bolje rješenje, ali samo ako su u potpunosti voćni. Najbolje i najzdravije rješenje je praviti svježe sokiće od svježeg i smrznutog voća u sokovniku. Ako dijete voli vesele mjehuriće, ponudite mu mineralnu vodu ili im voćni sok razrijedite mineralnom vodom.
Tjesteninu od bijelog brašna zamijenite integralnom, koja je bogatija vitaminima i mineralima i lakša za varenje. Kada su grickalice u pitanju, ponudite djetetu brusketi umjesto čipsa. A još bolje rješenje jesu kokice koje ćete sami napraviti jer u njima nema začina koji u sebi sadrže pojačivač ukusa. Pored toga, dobro je uvesti i suvopečeni kikiriki, lješnike i bademe, ali u manjoj količini jer su veoma kalorični. Od slatkih grickalica probajte suvo voće.
Djeca uglavnom obožavaju grickalice i čokoladu, a groze se povrća. Roditelji zbog toga moraju da pribjegnu posebnom lukavstvu i da svojim mališanima obezbede ishranu koja će im obezbijediti zdravo odrastanje, a nikako da ih ne prepuste brzoj hrani i kalorijama jer to može prouzrokovati izrazito teške zdravstvene posledice po njih.
Primamljivo povrće
Dijete treba da poveže dvije stvari: jedenje povrća sa nekom karakteristikom koju to povrće posjeduje ili obezbjeđuje ogranizmu. Možete da poistovjetite i neki lik iz crtaća sa određenim povrćem, na primer Mornar Popaj i spanać, Duško Dugouško i šargarepa. Za povrće koje se može jesti u svježem stanju dovoljno je da ga dobro operete i ako je potrebno, ogulite. Povrće koje se kuva skuvajte tako da se ne prekuva, jer će djeca da povežu lošu pripremu s tim povrćem. Veoma je bitno da hrana izgleda primamljivo, posebno za probirljivu djecu, pa tako možete da je rasporedite na interesantan način ili možda napravite neku figuricu. Primjećeno je da djeca vole šarenilo boja, pa kombinujte povrće na ovakav način.
Ukusne alternative
Čokolada je najpopularnija poslastica, ali skromna u pogledu nutritivne vrijednosti. Zato ako je već vole, ponudite im crnu čokoladu koja je manje slatka od mliječne i sadrži veći procenat kakaoa, što je čini vrednijom u pogledu minerala.
Gazirana pića su veoma popularna, ali sadrže puno šećera, stoga i kalorija i imaju veliki uticaj na gojaznost kod dece. Gusti sokovi su bolje rješenje, ali samo ako su u potpunosti voćni. Najbolje i najzdravije rješenje je praviti svježe sokiće od svježeg i smrznutog voća u sokovniku. Ako dijete voli vesele mjehuriće, ponudite mu mineralnu vodu ili im voćni sok razrijedite mineralnom vodom.
Tjesteninu od bijelog brašna zamijenite integralnom, koja je bogatija vitaminima i mineralima i lakša za varenje. Kada su grickalice u pitanju, ponudite djetetu brusketi umjesto čipsa. A još bolje rješenje jesu kokice koje ćete sami napraviti jer u njima nema začina koji u sebi sadrže pojačivač ukusa. Pored toga, dobro je uvesti i suvopečeni kikiriki, lješnike i bademe, ali u manjoj količini jer su veoma kalorični. Od slatkih grickalica probajte suvo voće.
četvrtak, 26. siječnja 2017.
alternativa nezdravoj hrani
Alternativa nezdravoj hrani
Brza hrana i grickalice prava su napast i zaraza, ali opako sabotiraju definiranje tijela, a o štetnosti po zdravlje da ne govorimo. Predlažemo nekoliko supstituta uz pomoć kojih ćeš lakše izbaciti junk food iz svoje prehrane
Kokice sa štednjaka umjesto iz mikrovalne
Odrekni se tvornički pakiranih kokica i kupi najobičniji (i najjeftiniji) kukuruz kokičar. Uzmi prastari lonac koji nije šteta uništiti, zagrij ga dovoljno (ulje nije ni potrebno), povremeno protresi i - voilà! - filmski maraton može početi.
Slatkiše zamijeni sušenim marelicama ili šljivama
Sušeno voće umjesto bombona
Slatkiši ne nude ništa hranjivo osim nezdravog rafiniranog šećera. U njima nema vlakana, proteina ni vitamina, jedino gomila kalorija. Alternativa su sušene marelice, brusnice ili šljive te čips od jabuke ili banane, voće koje i u ovom obliku ima dovoljno vlakana i minerala u sebi.
Tamna čokolada umjesto čokolade s nižim udjelom kakaa
Budimo realni, mnogo nas je ovisno o čokoladi, ali zašto onda ne bismo uživali u pravoj. Ona koja, na primjer, potječe od ljubičaste krave puna je rafiniranog šećera i zasićenih masti, dok su čokolade s višim udjelom kakaa bogatije prirodnim masnoćama, a siromašnije kalorijama.
Krumpir iz pećnice umjesto pomfrita iz friteze
Za zadovoljavanje svojih potreba za ukusnim krumpirom radije posegni za svježim mladim krumpirom s tržnice nego njegovim smrznutim rođakom nepoznata i sumnjiva porijekla. Pripremljen u kućnoj radinosti s malo maslinova ulja i minimalnom količinom soli daleko je zdraviji i probavljiviji od pomfrita natopljenog užeglim i zagorjelim uljem iz friteze.
Kola? Ne bih, hvala lijepa
Niskokalorični sportski napici umjesto gaziranih sokova
Iako je voda sportsko piće broj jedan, nakon nje dugo, dugo nema konkurencije, a potom slijede laganiji sportski izotonični napici s elektrolitima i što manjom dozom šećera, obično fruktoze te možda nešto guarane ili taurina za podizanje energije. Osim što gazirana, umjetno obojena pića krcata šećerom truju naš organizam, s tolikom dozom šećera nikako ne mogu utažiti žeđ jednog sportaša.
Jogurt s probioticima umjesto sladoleda
Možda ne zvuči privlačno, no odlučiš li čvrsto smanjiti unos šećera u organizam, neka ti ne bude problem zaboraviti na štapiće, kugle i kornete. Ukoliko baš imaš silnu potrebu za slatkim i voćnim okusom, postoje i voćni probiotički jogurti.
Müsli bez dodataka umjesto zašećerenih pahuljica
Žitarice stabiliziraju razinu šećera u krvi, polako se razgrađuju i ravnomjerno opskrbljuju naš organizam hranjivim tvarima koje se pretvaraju u energiju, a njihova vlakna pomažu probavi. Imajući jedan tako kvalitetan proizvod na raspolaganju, zbilja nema smisla dodavati mu rafinirani šećer.
Mineralna voda s limunom umjesto kole
Ovisnicima o koli već se diže kosa na glavi od ovoga prijedloga, no odlučiš li čvrsto dovesti svoje tijelo u red, ne bi smio problem barem u nekoliko ljetnih mjeseci mjehuriće iz smeđega napitka zamijeniti onima koji bućkaju u izvorskoj vodi.
Brza hrana i grickalice prava su napast i zaraza, ali opako sabotiraju definiranje tijela, a o štetnosti po zdravlje da ne govorimo. Predlažemo nekoliko supstituta uz pomoć kojih ćeš lakše izbaciti junk food iz svoje prehrane
Kokice sa štednjaka umjesto iz mikrovalne
Odrekni se tvornički pakiranih kokica i kupi najobičniji (i najjeftiniji) kukuruz kokičar. Uzmi prastari lonac koji nije šteta uništiti, zagrij ga dovoljno (ulje nije ni potrebno), povremeno protresi i - voilà! - filmski maraton može početi.
Slatkiše zamijeni sušenim marelicama ili šljivama
Sušeno voće umjesto bombona
Slatkiši ne nude ništa hranjivo osim nezdravog rafiniranog šećera. U njima nema vlakana, proteina ni vitamina, jedino gomila kalorija. Alternativa su sušene marelice, brusnice ili šljive te čips od jabuke ili banane, voće koje i u ovom obliku ima dovoljno vlakana i minerala u sebi.
Tamna čokolada umjesto čokolade s nižim udjelom kakaa
Budimo realni, mnogo nas je ovisno o čokoladi, ali zašto onda ne bismo uživali u pravoj. Ona koja, na primjer, potječe od ljubičaste krave puna je rafiniranog šećera i zasićenih masti, dok su čokolade s višim udjelom kakaa bogatije prirodnim masnoćama, a siromašnije kalorijama.
Krumpir iz pećnice umjesto pomfrita iz friteze
Za zadovoljavanje svojih potreba za ukusnim krumpirom radije posegni za svježim mladim krumpirom s tržnice nego njegovim smrznutim rođakom nepoznata i sumnjiva porijekla. Pripremljen u kućnoj radinosti s malo maslinova ulja i minimalnom količinom soli daleko je zdraviji i probavljiviji od pomfrita natopljenog užeglim i zagorjelim uljem iz friteze.
Kola? Ne bih, hvala lijepa
Niskokalorični sportski napici umjesto gaziranih sokova
Iako je voda sportsko piće broj jedan, nakon nje dugo, dugo nema konkurencije, a potom slijede laganiji sportski izotonični napici s elektrolitima i što manjom dozom šećera, obično fruktoze te možda nešto guarane ili taurina za podizanje energije. Osim što gazirana, umjetno obojena pića krcata šećerom truju naš organizam, s tolikom dozom šećera nikako ne mogu utažiti žeđ jednog sportaša.
Jogurt s probioticima umjesto sladoleda
Možda ne zvuči privlačno, no odlučiš li čvrsto smanjiti unos šećera u organizam, neka ti ne bude problem zaboraviti na štapiće, kugle i kornete. Ukoliko baš imaš silnu potrebu za slatkim i voćnim okusom, postoje i voćni probiotički jogurti.
Müsli bez dodataka umjesto zašećerenih pahuljica
Žitarice stabiliziraju razinu šećera u krvi, polako se razgrađuju i ravnomjerno opskrbljuju naš organizam hranjivim tvarima koje se pretvaraju u energiju, a njihova vlakna pomažu probavi. Imajući jedan tako kvalitetan proizvod na raspolaganju, zbilja nema smisla dodavati mu rafinirani šećer.
Mineralna voda s limunom umjesto kole
Ovisnicima o koli već se diže kosa na glavi od ovoga prijedloga, no odlučiš li čvrsto dovesti svoje tijelo u red, ne bi smio problem barem u nekoliko ljetnih mjeseci mjehuriće iz smeđega napitka zamijeniti onima koji bućkaju u izvorskoj vodi.
vježba disanja 4-7-8
Kako zaspati za minut?!
Profesor Andrew Weil, jedan je od zagovornika holističke prakse disanja u borbi protiv stresa, tjeskobe i nesanice.
Tehnika 4-7-8 temelji se na indijskoj tehnici disanja pranajami, a sastoji se od tri faze. Prva faza traje četiri, druga sedam, a treća osam sekundi, po čemu je i dobila ime.
Što je duže praktikujete, nakon nekog vremena trebali bi moći zaspati u roku 60 sekundi.
Postupak tehnike disanja 4-7-8:
- Sjednite ili legnite na krevet
- Postavite vrh jezika iznad gornjih zuba
- Zatvorite usta i udišite kroz nos dok u sebi odbrojavate četiri sekunde
- Zadržite dah u trajanju od sedam sekundi
- Polako izdišite kroz usta osam sekundi. Tokom izdisaja proizvedite glasan zvuk kao kad ste zadihani
Tehniku 4-7-8 primjenjujte dva puta dnevno tokom dva mjeseca ili sve do kad ne uspijete zaspati u roku 60 sekundi.
Ako ste početnik i teško vam je 15 sekundi izdržati bez udisanja (7 sekundi zadržavanje daha i 8 sekundi izdisaja), pokušajte skratiti trajanje. Na primjer, započnite s formulom 3-3-6. Važno je da ritam uvijek bude takav da izdah traje dvostruko dulje od udaha jer na taj način varate svoje tijelo da je već smireno i u stanju opuštenosti.
Profesor Andrew Weil, jedan je od zagovornika holističke prakse disanja u borbi protiv stresa, tjeskobe i nesanice.
Tehnika 4-7-8 temelji se na indijskoj tehnici disanja pranajami, a sastoji se od tri faze. Prva faza traje četiri, druga sedam, a treća osam sekundi, po čemu je i dobila ime.
Što je duže praktikujete, nakon nekog vremena trebali bi moći zaspati u roku 60 sekundi.
Postupak tehnike disanja 4-7-8:
- Sjednite ili legnite na krevet
- Postavite vrh jezika iznad gornjih zuba
- Zatvorite usta i udišite kroz nos dok u sebi odbrojavate četiri sekunde
- Zadržite dah u trajanju od sedam sekundi
- Polako izdišite kroz usta osam sekundi. Tokom izdisaja proizvedite glasan zvuk kao kad ste zadihani
Tehniku 4-7-8 primjenjujte dva puta dnevno tokom dva mjeseca ili sve do kad ne uspijete zaspati u roku 60 sekundi.
Ako ste početnik i teško vam je 15 sekundi izdržati bez udisanja (7 sekundi zadržavanje daha i 8 sekundi izdisaja), pokušajte skratiti trajanje. Na primjer, započnite s formulom 3-3-6. Važno je da ritam uvijek bude takav da izdah traje dvostruko dulje od udaha jer na taj način varate svoje tijelo da je već smireno i u stanju opuštenosti.
utorak, 24. siječnja 2017.
proteinski mit
PROTEINSKI MIT
Verovanje da su zivotinjski proteini superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914 godine kada su dva naucnika Osborn I Mendel uradili eksperimente na misevima I utvrdili da misevi brze rastu kada jedu zivotinjske proteine. Kasnije je utvrdjeno da je tacno da misevi brze rastu ali I da krace zive I da obolevaju od raka I drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije skolske dece I doktora su pogresno informisani da su nam meso, mleko I jaja neophodni kao izvori proteina. Iako je ovaj mit u ishrani odavno opovrgnut, nema nekih pomaka da se informise javnost, da je ono cemu su nas ucili potvrdjeno kao netacno. Posledice pogresne ishrane vidljive su u danasnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je videti ko tu dobija a ko gubi.
Piramida o ishrani koju ucimo u skolama i koju znamo jos od detinjstva je pogresna. Visoko proteinska ishrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrozava nase zdravlje.
Pre svega, mi ljudi nismo dizajnirani da jedemo meso, zato se meso uopste ne vari u nasem stomaku vec raspada sto je uvod u mnoge bolesti. Sto se tice mleka, sve bebe (kod zivotinja i ljudi) piju mleko a kad dobiju zube pocinju da zvacu hranu. Mi smo jedina vrsta koja I posle toga uzima mleko I mlecne proizvode, I to mleko koje je dizajnirano za druge vrste I potpuno neprikladno za ljudsku upotrebu.
Slikovito, kravlje mleko je dizajnirano da od teleta napravi kravu od pola tone sto nije slucaj sa nama jer su nase potrebe za proteinima mnogo manje. Nase telo posle trece godine zivota smanjuje polako produkciju enzima koji vare mleko.
Proteine dobijamo digestijom hrane ali nas organizam takodje reciklira proteine kroz razlaganje izumrlih celija. Oni zatim cirkulisu kroz organizam krvlju I limfom I koriste se po potrebi. Nije potrebno jesti meso, mleko Ili jaja da bismo dobili potrebne proteine. Kako bik ili slon dobijaju proteine? Setite se koliko misica imaju.
Kao sto jake kosti ne zavise od kalcijuma vec od toga koliko se telo krece I opterecuje kosti, tako I jaki misici ne zavise od unosa proteina vec od napora kojima su izlozeni. Misici postaju veci tako sto pri velikim naporima dodje do pucanja misicnih vlakana koji se onda obnavljaju I na taj nacin dodje do njihovog uvecavanja. Velike doze proteina ce prilikom razlaganja osloboditi toksicne kolicine azota u krvi, koji ce se zatim akumulirati u misicima I izazivati hronican umor. Potrebno je ojacati misice I poboljsati njihov tonus ali ne I preterivati. Kod dece u rastu i kod povecanih umnih napora moze se povecati dnevna doza proteina za 10-15gr dnevno. Zeleno lisce, kostunjavo voce, klice i semenke su jako bogate proteinima.
Aminokiseline su gradivni elementi proteina. Delimo ih na esencijalne I neesencijalne. Nije potrebno kombinovati zitarice I pasulje u jednom obroku ili u jednom danu da bi uneli sve esencijalne aminokiseline. U biljkama imamo zastupljene sve aminokiseline I nase telo ima sposobnost da ih akumulira nekoliko dana za buducu upotrebu. Takodje, ima dosta voca I povrca koje sadrze sve aminokiseline, kao sto su: paradajz, banane, urme, orasi, bademi, suncokretove semenke, kupus, brokule, sargarepa I druge. Znaci, treba jesti raznovrsno voce, povrce, kostunjavo voce, semenke I klice koje ce nas snabdeti sa svim esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama kao I svim ostalim hranljivim materijama koje su nam potrebne. Naravno, treba ih jesti sirove jer se kuvanjem aminokiseline ostecuju.
Dr Sladjana Velkov
Verovanje da su zivotinjski proteini superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914 godine kada su dva naucnika Osborn I Mendel uradili eksperimente na misevima I utvrdili da misevi brze rastu kada jedu zivotinjske proteine. Kasnije je utvrdjeno da je tacno da misevi brze rastu ali I da krace zive I da obolevaju od raka I drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije skolske dece I doktora su pogresno informisani da su nam meso, mleko I jaja neophodni kao izvori proteina. Iako je ovaj mit u ishrani odavno opovrgnut, nema nekih pomaka da se informise javnost, da je ono cemu su nas ucili potvrdjeno kao netacno. Posledice pogresne ishrane vidljive su u danasnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je videti ko tu dobija a ko gubi.
Piramida o ishrani koju ucimo u skolama i koju znamo jos od detinjstva je pogresna. Visoko proteinska ishrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrozava nase zdravlje.
Pre svega, mi ljudi nismo dizajnirani da jedemo meso, zato se meso uopste ne vari u nasem stomaku vec raspada sto je uvod u mnoge bolesti. Sto se tice mleka, sve bebe (kod zivotinja i ljudi) piju mleko a kad dobiju zube pocinju da zvacu hranu. Mi smo jedina vrsta koja I posle toga uzima mleko I mlecne proizvode, I to mleko koje je dizajnirano za druge vrste I potpuno neprikladno za ljudsku upotrebu.
Slikovito, kravlje mleko je dizajnirano da od teleta napravi kravu od pola tone sto nije slucaj sa nama jer su nase potrebe za proteinima mnogo manje. Nase telo posle trece godine zivota smanjuje polako produkciju enzima koji vare mleko.
Proteine dobijamo digestijom hrane ali nas organizam takodje reciklira proteine kroz razlaganje izumrlih celija. Oni zatim cirkulisu kroz organizam krvlju I limfom I koriste se po potrebi. Nije potrebno jesti meso, mleko Ili jaja da bismo dobili potrebne proteine. Kako bik ili slon dobijaju proteine? Setite se koliko misica imaju.
Kao sto jake kosti ne zavise od kalcijuma vec od toga koliko se telo krece I opterecuje kosti, tako I jaki misici ne zavise od unosa proteina vec od napora kojima su izlozeni. Misici postaju veci tako sto pri velikim naporima dodje do pucanja misicnih vlakana koji se onda obnavljaju I na taj nacin dodje do njihovog uvecavanja. Velike doze proteina ce prilikom razlaganja osloboditi toksicne kolicine azota u krvi, koji ce se zatim akumulirati u misicima I izazivati hronican umor. Potrebno je ojacati misice I poboljsati njihov tonus ali ne I preterivati. Kod dece u rastu i kod povecanih umnih napora moze se povecati dnevna doza proteina za 10-15gr dnevno. Zeleno lisce, kostunjavo voce, klice i semenke su jako bogate proteinima.
Aminokiseline su gradivni elementi proteina. Delimo ih na esencijalne I neesencijalne. Nije potrebno kombinovati zitarice I pasulje u jednom obroku ili u jednom danu da bi uneli sve esencijalne aminokiseline. U biljkama imamo zastupljene sve aminokiseline I nase telo ima sposobnost da ih akumulira nekoliko dana za buducu upotrebu. Takodje, ima dosta voca I povrca koje sadrze sve aminokiseline, kao sto su: paradajz, banane, urme, orasi, bademi, suncokretove semenke, kupus, brokule, sargarepa I druge. Znaci, treba jesti raznovrsno voce, povrce, kostunjavo voce, semenke I klice koje ce nas snabdeti sa svim esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama kao I svim ostalim hranljivim materijama koje su nam potrebne. Naravno, treba ih jesti sirove jer se kuvanjem aminokiseline ostecuju.
Dr Sladjana Velkov
ponedjeljak, 23. siječnja 2017.
štetne namirnice
Namirnice koje pogoršavaju narušeno zdravlje
Nastupio je period prehlada i virusnih bolesti, od toplog čaja ili pileće supe osećamo se puno bolje, međutim, postoje određene namirnice koje nisu saveznici u borbi protiv prehlade, već mogu dodatno pojačati simptome.
1. Kupovni voćni sokovi
Isceđeni voćni sokovi prepuni su vitamina i minerala koji su bolesnom telu izuzetno potrebni, međutim, to ne važi i za kupovne sokove. Takvi napici u sebi sadrže velike količine šećera koji se veže za krvne ćelije i ‘krade’ vitamine iz tela i samim tim oslabljuje imunitet.
2. Pržena hrana
Pržena hrana nije zdrava ni kada smo zdravi, a pogotovo je štetna za telo oslabljeno virusom. Ona je prepuna zasićenih masnoća koje su teško probavljive i mogu značajno da poremete probavni sistem organizma koji tokom bolesti ne radi punom snagom.
3. Kafa
Dok traje prehlada trebalo bi da se pojača unos tečnosti. Kafa, odnosno kofein kao glavni sastojak crnog napitka, deluje kao vrlo snažan diuretik što može izazvati dehidraciju već oslabljenog organizma.
4. Kisele namirnice
Kisele namirnice mogu iritirati već bolešću oštećenu sluzokožu, što može dodatno pojačati simptome bolesti. U tu grupu spadaju ukiseljeno povrće, citrusi, posebno pomorandža i paradajz u svim oblicima. Citruse radije iscedite i promešajte s toplim napitkom i medom.
5. Alkohol
Baš poput kafe, alkohol ‘tera’ tečnost iz tela i samim time može da prouzrokuje dehidraciju, a mešanje alkohola i nekih lekova može smanjiti njihovo dejstvo. Iako istraživanja potvrđuju kako čaša vina uz obrok jača imunitet, kada ste bolesni, takvu naviku izbacite i zamenite je čašom prirodnog soka ili čaja.
6. Mlečni proizvodi
Iako mlečni proizvodi sadrže proteine i vitamin D, koji pomaže u jačanju organizma, isto tako pojačavaju izlučivanje prirodne sluzi u organizmu, što može dodatno pojačati kašalj.
Nastupio je period prehlada i virusnih bolesti, od toplog čaja ili pileće supe osećamo se puno bolje, međutim, postoje određene namirnice koje nisu saveznici u borbi protiv prehlade, već mogu dodatno pojačati simptome.
1. Kupovni voćni sokovi
Isceđeni voćni sokovi prepuni su vitamina i minerala koji su bolesnom telu izuzetno potrebni, međutim, to ne važi i za kupovne sokove. Takvi napici u sebi sadrže velike količine šećera koji se veže za krvne ćelije i ‘krade’ vitamine iz tela i samim tim oslabljuje imunitet.
2. Pržena hrana
Pržena hrana nije zdrava ni kada smo zdravi, a pogotovo je štetna za telo oslabljeno virusom. Ona je prepuna zasićenih masnoća koje su teško probavljive i mogu značajno da poremete probavni sistem organizma koji tokom bolesti ne radi punom snagom.
3. Kafa
Dok traje prehlada trebalo bi da se pojača unos tečnosti. Kafa, odnosno kofein kao glavni sastojak crnog napitka, deluje kao vrlo snažan diuretik što može izazvati dehidraciju već oslabljenog organizma.
4. Kisele namirnice
Kisele namirnice mogu iritirati već bolešću oštećenu sluzokožu, što može dodatno pojačati simptome bolesti. U tu grupu spadaju ukiseljeno povrće, citrusi, posebno pomorandža i paradajz u svim oblicima. Citruse radije iscedite i promešajte s toplim napitkom i medom.
5. Alkohol
Baš poput kafe, alkohol ‘tera’ tečnost iz tela i samim time može da prouzrokuje dehidraciju, a mešanje alkohola i nekih lekova može smanjiti njihovo dejstvo. Iako istraživanja potvrđuju kako čaša vina uz obrok jača imunitet, kada ste bolesni, takvu naviku izbacite i zamenite je čašom prirodnog soka ili čaja.
6. Mlečni proizvodi
Iako mlečni proizvodi sadrže proteine i vitamin D, koji pomaže u jačanju organizma, isto tako pojačavaju izlučivanje prirodne sluzi u organizmu, što može dodatno pojačati kašalj.
hrana je lijek
NEKA HRANA BUDE TVOJ LEK
- Kakva su bila Vaša iskustva u lečenju pacijenata dok ste se bavili zvaničnom medicinom?
Danas smo suoceni sa paradoksom u medicini: U vreme moderne I svima dostupne razvijene medicine, umesto smanjenja, svedoci smo alarmantnog povecanja obolelih od malignih, srčanih, i mnogih drugih bolesti. Pitamo se zasto je to tako, i zar ne bi trebalo da budemo zdraviji umesto bolesniji? Dok sam radila kao lekar u Kuvajtu, primetila sam da pacijenti kojima prepišem neki lek dolaze za nekoliko nedelja sa drugim simptomima koji su bili navedeni kao negativno dejstvo tog leka. Kada bi dobili lek za te nove simptome, vraćali su se sa trećim simptomima koji su bili posledica drugog leka. Što su više lekova koristili, bili su sve bolesniji. Zapitala sam se, da li je način lečenja koji mi lekari primenjujemo zaista ispravan I jedini? Da li je negde na tom putu medicina zastranila I umesto da lečimo, nanosimo jos veću štetu bolesnim ljudima? Kada je moja svekrva primila vakcinu protiv gripa, razbolela se ( I na žalost umrla godinu I po posle primljene vakcine),zvanicna medicina je bila bespomocna. Krenula sam u istraživanje prirodnih načina lečenja I došla do zapanjujucih otkrića.
Za moju svekrvu je nažalost bilo prekasno ali ta saznanja su kompletno promenila moje shvatanje medicine. Od tada ne radim vise po bolnicama vec rezultate tog istrazivanja delim besplatno ljudima kroz predavanja. Ova jednostavna I lako primenljiva saznanja su mnogim ljudima pomogla da se izleče od raznih bolesti, cak i onih “neizlečivih”.
- Kada ste shvatili da je ključ zdravlja u pravilnoj ishrani i detoksikaciji?
Istrazivala sam, eksperimentisala i dolazila do rezulatata koji su bili zapanjujuci. Sirovom biljnom hranom, suncanjem i gledanjem u Sunce, fizickim aktivnostima, bosonogim hodanjem-uzemljenjem, cistom vodom i vazduhom, ljudi su ozdravljivali od raznih bolesti, cak i onih „neizlecivih“. Udaljili smo se od korena i prirode I to placamo zdravljem I kratkovecnoscu. Naši preci su živeli u skladu sa prirodom i Suncem i ziveli su zdravo i dugo. Sirovom hranom, posebno svežim sokovima, telo se čisti, metabolizam je efikasniji, dobijamo svoju prirodnu težinu. Ono što je naša hrana je Sunce. Sunčeva energija se transformiše fotosintezom u biljkama pa su Sunce i biljke čistiji i bogatiji izvori energije. Meso biljojeda je sledeca mnogo niza i siromasnija transformacija Sunceve energije.
Sledeca transformacija - meso mesojeda je neprikladno za ljudsku upotrebu a da ne govorimo uopste o lesinarima. Primetite ogromnu razliku u izgledu lesinara i orla koji se hrani svezim mesom. Slicno je i sa ljudima. Kada se biljke skuvaju, Sunčeva energija i enzimi se uništavaju i zato je važno jesti sirove biljke, biljke „kuvane“ na Suncu.
Kada nam ovo postane jasno, i kada pocnemo da koristimo direktno Suncevu energiju, gledanjem u Sunce, kao i uzimanjem zive, sirove hrane (kuvanjem se Sunceva energija unistava), onda ce se nase potrebe za hranom smanjiti i onih 90% energije koja se inace koristi na varenje i eliminaciju hrane, ce biti iskoriscena u ocuvanje zdravlja i integriteta celija, tako da ce nase telo postati zdravo i dugovecno.
- Kakav jelovnik preporučujete zdravima, a kakav bolesnim ljudima?
Degenerativne, promene nisu prirodna posledica starenja I rezultat su pogresnog načina života: loša ishrana, nedovoljno Sunca I kretanja, toksična hrana i toksini u našoj okolini. Promenom načina života, možemo podmladiti naše telo i produžiti svoj život. Sa druge strane, hraneći se industrijskom hranom, punom šećera, masti i hemijskih dodataka kao i životinjskim proizvodima, nećemo samo rapidno stariti već i stvarati osnovu za razvoj degenerativnih bolesti od karcinoma preko šećerne bolesti i artritisa, do mentalnih i srčanih oboljenja.
Recept za dug I zdrav zivot su suncanje i gledanje u Sunce, hodanje bos po Zemlji, najmanje 80% sirove biljne hrane u ishrani (pretezno zelene), fizicke aktivnosti i ne uzimanje zivotinjskih i industrijskih proizvoda. Pozitivne misli su takodje veoma vazne jer kada govorimo I mislimo negativno, nase telo luci negativne hormone koji zakiseljuju nase telo sto dovodi do bolesti. Zdravi ljudi mogu jesti malo kuvane hrane ako zele (corbe od povrca, krompir, integralni pirinac...) ali bih bolesnima preporucila da budu na svezim raznovrsnim sokovima sa 2-3 zelena soka dnevno 2 meseca, uz redovne klizme, ciscenje jetre, suncanje I gledanje u Sunce, fizicke aktivnosti, bosonogo hodanje I boravak u prirodi. Sve instrukcije se mogu naci na mojoj fejsbuk stranici.
- Koju vrstu detoksikacije smatrate najefikasnijom i zašto je ona toliko važna?
Da bi smo razumeli sta je detoksikacija, trebamo razumeti sta je I kako nastaje bolest. Kada dodje do nakupljanja toksicnih materija u telu, koje uglavnom unosimo preko hrane, telo ce najpre poceti da ih odlaze pre svega u masnom tkivu koje sluzi za odlaganje toksicnog otpada. Sto vise industrijske i kuvane hrane jedemo sve vise cemo masnog tkiva imati. Tumor je korpa za otpatke u koju telo odbacije toksicne materije i stvara ovojnice okolo da bi se izolovalo od otrova. Telo se nece cistiti od otpadaka sve dok uzimamo toksicnu hranu jer je preko 90% energije zauzeto varenjem velikih kolicina hrane kao i eliminacijom otpada. Kada prestanemo da unosimo hranu makar 1 dan, pocece ciscenje tela. Telo ce se cistiti i kada smo na sirovoj hrani jer se ne trose metabolicki enzimi (gorivo za celiju) na varenje hrane jer hrana vari samu sebe sopstvenim enzimima koji nisu unisteni kuvanjem. Medjutim, ukoliko mi nastavimo da uzimamo toksicnu hranu, u pocetku nece biti ciscenja jer organizam trosi najveci deo energije na varenje i eliminaciju hrane ali ce jednom doci do zasicenja i telo ce alarmantno poceti da se cisti, da izbacuje sluz i otpatke kasljem, povracanjem, prolivima, znojenjem...
U tim trenucima je sva telesna energija koncentrisana na ciscenje tela tako da se hrana koja bude pojedena nece variti vec truleti u stomaku sto ce dodatno opteretiti organizam i produbiti problem. Kada se cesce cistimo (razboljevamo), organizam ce biti zdraviji dok, ako to nije slucaj, moze doci do tezih poremecaja usled veoma kisele sredine. Deca imaju snaznije mehanizme odbrane i zato su cesto "bolesljiva" i imaju visu temperaturu od odraslih. Povisena temperatura je samo veca frekvenca na kojoj mnogi mikrobi ne mogu opstati i cinimo sebi lose kada je snizavamo. Dok imamo temperaturu, ne trebamo jesti ni piti nista osim ciste vode jer se hrana tada ne vari vec truli I samo pogorsava problem.
Zasto se "prehladimo"? Ne razbolimo se od hladnoce vec zato sto kada nam je hladno dodje do skupljanja krvnih sudova na povrsini tako da velika kolicina krvi a samim tim i toksina dospe do vitalnih organa kada organizam reagira time sto pocinje ciscenje: kasalj, znojenje, povracanje, tecne stolice...Nijedan od ovih nacina ciscenja ne treba zaustavljati vec samo omoguciti lakse ciscenje uzimanjem dosta ciste osuncane vode koja ce razvodniti sluz, biti bez hrane 2-3 dana, na svezim sokovima ili samo na sirovoj hrani, udisati cist vazduh i odmarati se.
Mikrobi se nece razvijati van zivog organizma ali mogu preziveti neko krace vreme tako da je moguce da neki mikroorganizam predje sa neke osobe na nas. Ukoliko je nase telo kiselo, nastavice da se razmnozavaju u nasem telu ali ukoliko je nase telo bazno, za dan, dva ce se raspasti. Znaci, i u tom slucaju kada dobijemo mikrobe od drugih, opet sve zavisi od kiselosti (vibracije) naseg tela.
- Da li ste čuli ili upoznali nekoga kome je ovakav način života pomogao da se izleči?
Da, poznajem mnogo ljudi koji su se izlecili sirovom hranom, Suncem, bosonogim hodanjem, fizickim aktivnostima, detoksikacijom... od mnogih bolesti kao sto su visok krvni pritisak, povisen holesterol, poremecaji stitne zlezde, ulcerozni kolitis, osteoporoza, ostecenja hrskavice u zglobovima, psorijaza, multipla skleroza, reumatoidni artritis, rak i mnoge druge bolesti. O mnogim izlecenjima govorim na predavanjima a takodje se druzimo i razmenjujemo iskustva u nasoj grupi „dr Sladjana Velkov“ na fejsbuku.
- Koje biljke preporučujete i u kojim kombinacijama za određene zdravstvene probleme?
Najvažnije je jesti dovoljno zelenog lisnatog povrća u kome ima hlorofila - tečne Sunčeve energije. Kad god je moguce, treba jesti samoniklo bilje koja je veoma lekovito. Takođe treba uzimati dosta organskog voća a orašaste plodove, semenke i suvo voće u manjoj meri. Povrce treba biti zastupljenije od voca dok god nam se telo ne ocisti potpuno od gljivica.
- Koja je Vaša omiljena biljka i zašto?
Nasa majka Zemlja se magijski ispoljava kroz celokupni zivot na planeti. U gradovima smo se odvojili od prirode ali kada zakoracimo u nju, fascinira nas obilje mirisa, boja i raznovrsnost biljaka koje nam nose pregrst blagodeti. Ta povezanost se u nasem narodu ispoljava kroz tradiciju travarstva. Zbog toga posmatram taj prekrasan biljni svet kao jednu celinu. Konoplja je primer jedne od najkorisnijih a nepravedno zapostavljenih biljaka. Ona je izuzetno hranljiva, spada u vrhunske lekove, leci rak I mnoge druge bolesti, moze sluziti za izradu gradjevinskog materijala, papira, odece, obuce, sredstava za negu tela, kao pogonsko gorivo, za ogrev, moze zameniti plastiku,… moze zadovoljiti skoro sve ljudske potrebe. Nasa planeta I celo covecanstvo mogu imati izuzetne koristi od ove cudesne biljke.
Intervju sa Dr Sladjanom Velkov za Magicno Bilje, Avgust 2013
- Kakva su bila Vaša iskustva u lečenju pacijenata dok ste se bavili zvaničnom medicinom?
Danas smo suoceni sa paradoksom u medicini: U vreme moderne I svima dostupne razvijene medicine, umesto smanjenja, svedoci smo alarmantnog povecanja obolelih od malignih, srčanih, i mnogih drugih bolesti. Pitamo se zasto je to tako, i zar ne bi trebalo da budemo zdraviji umesto bolesniji? Dok sam radila kao lekar u Kuvajtu, primetila sam da pacijenti kojima prepišem neki lek dolaze za nekoliko nedelja sa drugim simptomima koji su bili navedeni kao negativno dejstvo tog leka. Kada bi dobili lek za te nove simptome, vraćali su se sa trećim simptomima koji su bili posledica drugog leka. Što su više lekova koristili, bili su sve bolesniji. Zapitala sam se, da li je način lečenja koji mi lekari primenjujemo zaista ispravan I jedini? Da li je negde na tom putu medicina zastranila I umesto da lečimo, nanosimo jos veću štetu bolesnim ljudima? Kada je moja svekrva primila vakcinu protiv gripa, razbolela se ( I na žalost umrla godinu I po posle primljene vakcine),zvanicna medicina je bila bespomocna. Krenula sam u istraživanje prirodnih načina lečenja I došla do zapanjujucih otkrića.
Za moju svekrvu je nažalost bilo prekasno ali ta saznanja su kompletno promenila moje shvatanje medicine. Od tada ne radim vise po bolnicama vec rezultate tog istrazivanja delim besplatno ljudima kroz predavanja. Ova jednostavna I lako primenljiva saznanja su mnogim ljudima pomogla da se izleče od raznih bolesti, cak i onih “neizlečivih”.
- Kada ste shvatili da je ključ zdravlja u pravilnoj ishrani i detoksikaciji?
Istrazivala sam, eksperimentisala i dolazila do rezulatata koji su bili zapanjujuci. Sirovom biljnom hranom, suncanjem i gledanjem u Sunce, fizickim aktivnostima, bosonogim hodanjem-uzemljenjem, cistom vodom i vazduhom, ljudi su ozdravljivali od raznih bolesti, cak i onih „neizlecivih“. Udaljili smo se od korena i prirode I to placamo zdravljem I kratkovecnoscu. Naši preci su živeli u skladu sa prirodom i Suncem i ziveli su zdravo i dugo. Sirovom hranom, posebno svežim sokovima, telo se čisti, metabolizam je efikasniji, dobijamo svoju prirodnu težinu. Ono što je naša hrana je Sunce. Sunčeva energija se transformiše fotosintezom u biljkama pa su Sunce i biljke čistiji i bogatiji izvori energije. Meso biljojeda je sledeca mnogo niza i siromasnija transformacija Sunceve energije.
Sledeca transformacija - meso mesojeda je neprikladno za ljudsku upotrebu a da ne govorimo uopste o lesinarima. Primetite ogromnu razliku u izgledu lesinara i orla koji se hrani svezim mesom. Slicno je i sa ljudima. Kada se biljke skuvaju, Sunčeva energija i enzimi se uništavaju i zato je važno jesti sirove biljke, biljke „kuvane“ na Suncu.
Kada nam ovo postane jasno, i kada pocnemo da koristimo direktno Suncevu energiju, gledanjem u Sunce, kao i uzimanjem zive, sirove hrane (kuvanjem se Sunceva energija unistava), onda ce se nase potrebe za hranom smanjiti i onih 90% energije koja se inace koristi na varenje i eliminaciju hrane, ce biti iskoriscena u ocuvanje zdravlja i integriteta celija, tako da ce nase telo postati zdravo i dugovecno.
- Kakav jelovnik preporučujete zdravima, a kakav bolesnim ljudima?
Degenerativne, promene nisu prirodna posledica starenja I rezultat su pogresnog načina života: loša ishrana, nedovoljno Sunca I kretanja, toksična hrana i toksini u našoj okolini. Promenom načina života, možemo podmladiti naše telo i produžiti svoj život. Sa druge strane, hraneći se industrijskom hranom, punom šećera, masti i hemijskih dodataka kao i životinjskim proizvodima, nećemo samo rapidno stariti već i stvarati osnovu za razvoj degenerativnih bolesti od karcinoma preko šećerne bolesti i artritisa, do mentalnih i srčanih oboljenja.
Recept za dug I zdrav zivot su suncanje i gledanje u Sunce, hodanje bos po Zemlji, najmanje 80% sirove biljne hrane u ishrani (pretezno zelene), fizicke aktivnosti i ne uzimanje zivotinjskih i industrijskih proizvoda. Pozitivne misli su takodje veoma vazne jer kada govorimo I mislimo negativno, nase telo luci negativne hormone koji zakiseljuju nase telo sto dovodi do bolesti. Zdravi ljudi mogu jesti malo kuvane hrane ako zele (corbe od povrca, krompir, integralni pirinac...) ali bih bolesnima preporucila da budu na svezim raznovrsnim sokovima sa 2-3 zelena soka dnevno 2 meseca, uz redovne klizme, ciscenje jetre, suncanje I gledanje u Sunce, fizicke aktivnosti, bosonogo hodanje I boravak u prirodi. Sve instrukcije se mogu naci na mojoj fejsbuk stranici.
- Koju vrstu detoksikacije smatrate najefikasnijom i zašto je ona toliko važna?
Da bi smo razumeli sta je detoksikacija, trebamo razumeti sta je I kako nastaje bolest. Kada dodje do nakupljanja toksicnih materija u telu, koje uglavnom unosimo preko hrane, telo ce najpre poceti da ih odlaze pre svega u masnom tkivu koje sluzi za odlaganje toksicnog otpada. Sto vise industrijske i kuvane hrane jedemo sve vise cemo masnog tkiva imati. Tumor je korpa za otpatke u koju telo odbacije toksicne materije i stvara ovojnice okolo da bi se izolovalo od otrova. Telo se nece cistiti od otpadaka sve dok uzimamo toksicnu hranu jer je preko 90% energije zauzeto varenjem velikih kolicina hrane kao i eliminacijom otpada. Kada prestanemo da unosimo hranu makar 1 dan, pocece ciscenje tela. Telo ce se cistiti i kada smo na sirovoj hrani jer se ne trose metabolicki enzimi (gorivo za celiju) na varenje hrane jer hrana vari samu sebe sopstvenim enzimima koji nisu unisteni kuvanjem. Medjutim, ukoliko mi nastavimo da uzimamo toksicnu hranu, u pocetku nece biti ciscenja jer organizam trosi najveci deo energije na varenje i eliminaciju hrane ali ce jednom doci do zasicenja i telo ce alarmantno poceti da se cisti, da izbacuje sluz i otpatke kasljem, povracanjem, prolivima, znojenjem...
U tim trenucima je sva telesna energija koncentrisana na ciscenje tela tako da se hrana koja bude pojedena nece variti vec truleti u stomaku sto ce dodatno opteretiti organizam i produbiti problem. Kada se cesce cistimo (razboljevamo), organizam ce biti zdraviji dok, ako to nije slucaj, moze doci do tezih poremecaja usled veoma kisele sredine. Deca imaju snaznije mehanizme odbrane i zato su cesto "bolesljiva" i imaju visu temperaturu od odraslih. Povisena temperatura je samo veca frekvenca na kojoj mnogi mikrobi ne mogu opstati i cinimo sebi lose kada je snizavamo. Dok imamo temperaturu, ne trebamo jesti ni piti nista osim ciste vode jer se hrana tada ne vari vec truli I samo pogorsava problem.
Zasto se "prehladimo"? Ne razbolimo se od hladnoce vec zato sto kada nam je hladno dodje do skupljanja krvnih sudova na povrsini tako da velika kolicina krvi a samim tim i toksina dospe do vitalnih organa kada organizam reagira time sto pocinje ciscenje: kasalj, znojenje, povracanje, tecne stolice...Nijedan od ovih nacina ciscenja ne treba zaustavljati vec samo omoguciti lakse ciscenje uzimanjem dosta ciste osuncane vode koja ce razvodniti sluz, biti bez hrane 2-3 dana, na svezim sokovima ili samo na sirovoj hrani, udisati cist vazduh i odmarati se.
Mikrobi se nece razvijati van zivog organizma ali mogu preziveti neko krace vreme tako da je moguce da neki mikroorganizam predje sa neke osobe na nas. Ukoliko je nase telo kiselo, nastavice da se razmnozavaju u nasem telu ali ukoliko je nase telo bazno, za dan, dva ce se raspasti. Znaci, i u tom slucaju kada dobijemo mikrobe od drugih, opet sve zavisi od kiselosti (vibracije) naseg tela.
- Da li ste čuli ili upoznali nekoga kome je ovakav način života pomogao da se izleči?
Da, poznajem mnogo ljudi koji su se izlecili sirovom hranom, Suncem, bosonogim hodanjem, fizickim aktivnostima, detoksikacijom... od mnogih bolesti kao sto su visok krvni pritisak, povisen holesterol, poremecaji stitne zlezde, ulcerozni kolitis, osteoporoza, ostecenja hrskavice u zglobovima, psorijaza, multipla skleroza, reumatoidni artritis, rak i mnoge druge bolesti. O mnogim izlecenjima govorim na predavanjima a takodje se druzimo i razmenjujemo iskustva u nasoj grupi „dr Sladjana Velkov“ na fejsbuku.
- Koje biljke preporučujete i u kojim kombinacijama za određene zdravstvene probleme?
Najvažnije je jesti dovoljno zelenog lisnatog povrća u kome ima hlorofila - tečne Sunčeve energije. Kad god je moguce, treba jesti samoniklo bilje koja je veoma lekovito. Takođe treba uzimati dosta organskog voća a orašaste plodove, semenke i suvo voće u manjoj meri. Povrce treba biti zastupljenije od voca dok god nam se telo ne ocisti potpuno od gljivica.
- Koja je Vaša omiljena biljka i zašto?
Nasa majka Zemlja se magijski ispoljava kroz celokupni zivot na planeti. U gradovima smo se odvojili od prirode ali kada zakoracimo u nju, fascinira nas obilje mirisa, boja i raznovrsnost biljaka koje nam nose pregrst blagodeti. Ta povezanost se u nasem narodu ispoljava kroz tradiciju travarstva. Zbog toga posmatram taj prekrasan biljni svet kao jednu celinu. Konoplja je primer jedne od najkorisnijih a nepravedno zapostavljenih biljaka. Ona je izuzetno hranljiva, spada u vrhunske lekove, leci rak I mnoge druge bolesti, moze sluziti za izradu gradjevinskog materijala, papira, odece, obuce, sredstava za negu tela, kao pogonsko gorivo, za ogrev, moze zameniti plastiku,… moze zadovoljiti skoro sve ljudske potrebe. Nasa planeta I celo covecanstvo mogu imati izuzetne koristi od ove cudesne biljke.
Intervju sa Dr Sladjanom Velkov za Magicno Bilje, Avgust 2013
Pretplati se na:
Postovi (Atom)