čišćenje - jabuke

ŽELITE LI BITI ZDRAVI, URADITE DAN ČIŠĆENJA ORGANIZMA JEDNOM MESEČNO I TO SA JABUKAMA (INSTRUKCIJE)

Svaki čovjek ma kako bio zdrav a posebno bolestan trebao bi barem jedanput mjesečno da izvede dezinfekcioni dan ili dan čišćenja organizma.

Kako ga provesti i zašto? Postoji mnogo teorija i načina koji se preporučuju ali mi ćemo vam ovdje predložiti dan čišćenja koji ćete izvesti isključivo uz pomoć jabuke u različitim oblicima. Čišćenje je potrebno izvesti prije svega zbog lošeg načina ishrane koji godinama prakticiramo čime stvaramo ogromne količine štetnih naslaga u probavnom sistemu koje se tako dalje šire i apsorbuju u organizam. Sastojci jabuke a prije svega pektini djelovaće na vašu probavu kao spužve koje će uči u vaša crijeva pokupiti štetne materije i naslage koje su tamo nakupljenje ,te će ih na brz, bezbolan i efikasan način izbaciti iz tijela.

Evo kako izvesti dan čišćenja:

Za doručak čim ustanete popijete čašu prirodnog soka od jabuke bez dodatka šećera u koji ćete dodati sok od pola svježe iscjeđenog limuna. Najbolje bi bilo da sok napravite sami pomoću sokovnika od svježih jabuka. U nedostaku možete koristiti i kupovni ako se radi o 100% soku bez dodataka. Sok se pije mlak i na gutljaje a ne odjednom.

Dva-tri sata nakon toga pojedite dvije kompletne jabuke sa korom. U doba ručka popijte čaj napravljen od jabukove kore uz dodatak dvije čajne kašikice meda. Jedan do dva sta nakon toga opet pojedite 2-4 kompletne jabuke sa korom. Poslije podne popijte ponovo čašu prirodnog soka od jabuke. Za večeru pojedete tanjir tople kaše od jabuka (izrendane jabuke bez kore) uz dodatak 2 čajne kašikice meda.

Time se završava vaš dan dezinfekcije prije svega probavnog sistema i crijeva te cijelog organizma. Za vrijeme dana čišćenja ne trebate konzumiratri nikakvu drugu vrstu hrane ili pića osim navedene. Jabuke su vjerovatno jedna od najlakše svarljivih vrsta hrane uopšte. Ako budete redovno provodili dan čišćenja prije svega ćete oporaviti svoju probavu. Regulisaćete stolicu bilo da je previše rijetka ili previse česta. Ova metoda preporučuje se svim ljudima ma koliko bilio zdravi jer će metoda dati potrebnu regeneraciju i čišćenje vašoj probavi, krvi i cijelom organizmu. Metoda sa jabukama korisna je kod problema sa gihtom, reumom, artritisom, kod problema i oboljenja jetre I bubrega, kod zakrčenja krvnih sudova, za čišćenje krvi I masnoća u njoj i kod tretiranja ekcema. Metoda sa jabukama pozitivno će uticati na vaš nervni system a što je posebno zanimljivo u novije vrijeme na ubrazanje metabolizma i gubitak viška kilograma. Naravno ako se metoda primjenjuje jednom mjesečno ona ima preventive i dezinfekcioni karakter a poželjno je za bolje rezultate češće primjenjivati ovu metodu I to svakih 7-10 dana, odnosno po potrebi. Važno je napomenuti da kada budete konzumirali jabuke potrebno je da ih što vise i bolje sažvaćete, odnosno da zubima dobro isitnite svaki zalogaj. Ovo ne mora biti jedino korištenje jabuka za vaše zdravlje. Sve navedene i mnoge druge zdravstvene blagodeti možete imati redovnom konzumacijom jabuka koja bi morala biti znatno veča od jedne jabuke na dan. Bilo bi špoželjno da jabuke koje koristite budu organske i bez štetnih hemikalija.

Jabuke je jedno od najzdravijih i ujedno najukusnih vrsta hrane koju čovjek može konzumirati a izreka koja glasi: "jabuka na dan doktor iz kuće van" stara je preko 150 godine i potiče iz stare Engleske ne bez razloga.

detox- 3 dana

KOMPLETNA DETOKSIKACIJA KOJA TRAJE 3 DANA OČISTIĆE VAŠE TELO OD ŠEĆERA I SPALITI VIŠAK KILOGRAMA!

Zdrava ishrana je vrlo bitna, ukoliko želimo ostati zdravi ili izliječiti se od neke bolesti, zdrava ishrana je ključna. Pored toga, trebamo regulisati kilažu. Prvenstveno to činimo zbog zdravlja, a naravno da ćemo još lijepo i izgledati.

Niko vam ne govori da se izgladnjujete, to nije dobro. Trebate se zdravo hraniti. izbaciti štetne namirnice i biti fizički aktivni. Ovo plan ishrane, a dobro će vam doći da očistite organizam od toksina i smršate. Naravno, ovo je plan za 3 dana, ali vi na sličan način trebate da se hranite i ostale dane.

1.Dan

Doručak: Jedno kuhano jaje i zobene pahuljice

Užine: Za užine jedite malo oraha ili jednu jabuku ili narandžu(uvijek praktikujte neku voćku)

Ručak: Kuhana piletina i salata

Večera: Kuhano povrće

2.Dan

Doručak: Isti kao prvi dan, užine isto tako

Ručak:Špinat

Večera: Kuhani kupus

3. Dan

Doručak i užine opet iste

Ručak: Malo kuhane riže i piletine( ako imate dijabetes ne smijete jesti rižu) i salata

Večera: Kuhano povrće

Savjeti: Ako pržite meso i sl, koristite kokosovo ulje jer je vrlo zdravo i nije kalorično. Smanjite unos hljeba i potrudite se da jedete crni.

Pijte limunadu i ostale prirodne sokove (malina, narandža) naravno, ne sladite. Očistit će vaš organizam, pomoći vam da smršate, a i ubija ćelije raka. Također, pijte zeleni čaj (1-2 puta dnevno)

umami

Znate li šta je umami?

Postoje četiri osnovna okusa koje čovjek osjeća – slano, slatko, kiselo i gorko. Te ‘stanice’ za okus se nalaze na našem jeziku (tkz gustativne kvržice).

1908. godine Kikunae Ikeda, profesor jednog tokijskog fakulteta, je definisao i peti okus. Primijetio poseban okus u šparogama, paradajzu, siru i mesu, ali posebno je ta senzacija petog okusa bila prisutna u temeljcu koji je koristi kao baza za kuhanje u japanskoj kuhinji. Ovaj okus je bio smješten u kombu algama koje se kuhaju da bi nastao temeljac, te su analize prikazivale glutaminat kao element koji se ističe. Glutaminat je amino kiselina, i upravo je to taj izvor novog okusa.

Umami – kao peti element okusa

Profesor se odlučio za riječ umami. Riječ umami se povezuje za riječi zen, koja označava jedinstvo sa svemirom, u ovom slučaju, s hranom koju jedemo. Na Zapadu ne postoji riječ koja može napraviti bukvalan prevod, ali se prevodi kao tečan, sočan, ukusan, slastan.

Naš prvi susret sa umamijem počinje čim se rodimo, jer majčino mlijeko sadrži jako puno glutaminata, čak više nego kravlje mlijeko. Razmislite malo, bebe kada se rode, ne vole kiselo i gorko, ali jako vole mesnu ili povrtnu supu koje prati okus slatkog i umamija.

Umami se najviše oslobađa kad je nešto kuhano dosta dugo, jer tada se oslobađaju aminokiseline, kao tipa mesni temeljac. Fermentacija, zrenje, sušenje i soljenje su takođe procesi koji oslobađaju umami, pa tako nastaju proizvodi bogatim ovim okusom: sojin umak, sir, suhomesnati proizvodi. Kada gledamo povrće, gljive su najbogatije glutaminatom, ali odmah ih slijedi cherry paradajz.

Kad je umami u pitanju 1 + 1 = 9

Bitno je da naglasimo da umami ne definiše samo okus glutaminske kiseline. Ovdje se radi o jako kompleksnom odnosu drugih elemenata. Prateći nauku nukleotidi, kojih jako puno ima u mesu, u kombinaciji s glutaminskom kiselinom, koja sama potiče iz grupe ribonukleotida, pojačavaju okus do 9 puta.

Pa tako kad jedete bolonjeze s parmezanom posutim odozgo, ili možda cheeseburger s kečapom, odlazite s ove planete i ponovo se vraćate kad je vrijeme za novi zalogaj.

Kada kombinujete sastojke koje su umami, okus se pojačava. Da to objasnimo tako da jelo ima više poena, nego što je broj njegovih sastojaka. Tako da govedina, paradajz i sir, iz gore pomenutog primjera čine ménage à trois napravljen za vrhunsko uživanje.

Shvaćajući da je umami tako zamaman, ubrzo nakon okrivanja glutaminske kiseline, krenulo se u industrijsku proizvodnju njenog sintetičkog brata blizanca – MSG (monosodium glutaminat), koji se počeo stavljati u hranu kao pojačivač okusa. Danas se korist najviše u kineskoj hrani, i ukoliko se konzumira u većim količinama može izazvati glavobolju, trnjenje u ustima, nemir u stomaku, uglavnom razne osjećaje koje ne želite imati nakon hrane za koju ste se svjesno odlučili. Reakcija na pretjeranu konzumaciju MSG-a se zove Sindrom kineskog restorana (Chinese Restaurant Syndrom).

U našoj kulturi nema puno kineskih restorana, niti temeljaca od algi, ali MSG je našao svoj put do nas, a to je u Vegeti kao začinu, i pored Vegete se može naći u još niz raznih proizvoda koji su tu da pojačaju doživljaj hrane koju jedemo.

Lista namirnica koje sadrže umami:

Sir (najviše parmezan), zeleni čaj, sardine, paradajz, grašak, krompir, kiseli kupus, patka, soja, špinat, mrkva, skuša, govedina, mlijeko, luk, teletina, bakalar…

Postoji struja u ovom nutricionističkom smjeru koja tvrdi da umami ne može spadati u osnove okuse, te da se radi o jako kompleksnom doživljaju da ne može činiti peti element u prvom nivou, nego da je prvi u sljedećem. Složili se s onima koji tvrde da je umami itekako dio osnovnog doživljaja svijeta, ili ne, više nikada određene namirnice nećete gledati na isti način.

Evo recimo parmezan. Ovaj sir ima najviše glutaminata nego bilo koji drugi sir. Pošto ima jako puno umamija, koji funkcioniše kao pojačivač okusa, pokušajte ga probati sa suhim voćem, ili pravim balsamicom, ili ga koristite kao začin da pojača okuse, ali uvijek na kraju jela, da radi termičke obrade ne izgubi tu nijansu koju upravo tražite.

kurkuma - recept

Topla voda sa kurkumom ujutro – neverovatna stvar za organizam!

Svi se trudimo da konzumiramo zdravu i korisnu hranu, ali često nismo ni svesni koliko jako ona može delovati na naš organizam, i koliko može doprineti našem zdravlju.
Kad je u pitanju kurkuma – mnogo je rečeno, napisano, prepričano na ovu temu, o neverovatnim koristima ovog čudesnog začina, ali evo još jedan veoma zanimljiv način za održavanje tonusa organizma. Ono što je, takođe bitno, jeste da je svakome dostupan.
Jedna žena iz Velike Britanije odlučila je da sprovede eksperiment i počela je dodavati kurkumu u toplu vodu, koju je pila svako jutro. Već nakon nedelju dana primetila je pozitivne promene: poboljšalo se varenje, očistila se koža lica i jutarnje buđenje je bilo lakše.
Osim činjenice da je kurkuma jedan od najkorisnijih začina, koji jelima daje odličnu aromu i boju, ona takođe prija i organizmu, na taj nacin što poseduje protivupalna, antioksidansna i podmlađujća svojstva.
Glavni sastojak, odgovoran za sve to, jeste kurkumin. Zahvaljujući njemu, voda sa kurkumom je jedan od lekovitijih napitaka, koga često nazivaju eliksirom zdravlja.

Recept čudesnog napitka:

Sastojci : 0,5 kafene kašike kurkume i 1 čaša tople prokuvane vode (može se koristiti toplo mleko).
Sipajte kurkumu u čašu sa vodom, i promešajte. Napitak se pije u prvom delu dana. Pre, ili posle doručka. Možete dodati prstohvat bibera, da se mešavina dobro apsorbuje. Pijte ovaj napitak 2 nedelje, posle napravite pauzu (2 nedelje).
Još ako u ovaj napitak dodate i malo limuna i meda, to će biti pun pogodak za prevenciju i lečenje!

Pozitivan uticaj na organizam:
- Zdravlje srca. Kurkumin sprečava stvaranje tromba.
- Poboljšanje varenja. Normalizuje varenje i ubrzava metabolizam.
- Zaštita jetre. Obnavlja oštećene ćelije.
- Olakšava simptome artritisa. Smanjuje otok i ublažava bol bolje nego diklofenak.
- Prevencija raka. Poznato je da kancer najbolje napreduje u kiselim sredinama, a kurkuma alkalizuje organizam, pa tako štiti vaše zdravlje.
- Pozitivno utiče na zdravlje osoba obolelih od dijabetesa
- Studija Univerziteta Oburn iz 2009. godine je pokazala da kurkuma može popraviti opšte zdravstveno stanje osoba obolelih od dijabetesa.

Važno: Iako je kurkuma poznata kao prirodni antibiotik, kod primene napitka, postoje kontraindikacije, zato pre nego što počnete konzumirati napitak – konsultujte se sa svojim lekarom.
Ako uzimate bilo kakve lekove, takođe se konsultujte sa svojim lekarom. Pogotovo, ako patite od hemofilije i hipertonije, jer kurkuma razređuje krv i snižava pritisak, mada će za većinu ovo biti samo veliki plus. Ali, pored snižavanja pritiska, kurkuma može da izazove pad nivoa šećera u krvi.
Osobe, koji pate od dijabetesa, takođe se moraju konsultovati sa svojim lekarom. Ali, ono što je zaista opasno – konzumirati kurkumu ako imate oboljenje žučne kese i taloženja kamenja u njoj, jer kurkuma izaziva kontrakciju mišića žučne kese.

Kurkuma je takođe kontraindikovana:
– u velikim dozama u trudnoći i kod bolesti gastritisa i čira na želucu
– deci ispod 5 godina starosti

detox mozga

Detoks mozga

DR DRAGAN IVANOV O UTICAJU MISLI, STAVOVA I UVERENJA NA ZDRAVLJE

Čuvenu misao oca Tadeja „Kakve su ti misli – takav ti je život!” današnja naučna istraživanja potvrđuju. O tome je internista dr Dragan Ivanov govorio na veoma zanimljivom predavanju „Detoks mozga” održanom u Novom Sadu. Dr Ivanov je profesor Više škole za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, ali je poznat po zdravstvenom prosvećivanju i borbi za zdrav život.

• Mnogo se govori o hemijskim toksinima iz okoline, hrane, o toksičnim zračenjima, da li biste nam otkrili koji je to toksin u pitanju od koga bi trebalo da uradimo detoksikaciju?

– Toksin koji je vrlo moćan i utiče na naše emocije, na naše telo, na naše zdravlje i na kraju i na naš život – su loše misli. Sve počinje na području našeg uma, sa našom sposobnošću da mislimo i da biramo šta ćemo misliti i samim tim da biramo posledice tih izbora, odnosno šta ćemo u našem životu činiti i raditi. Naše misli koje se pojavljuju svakoga dana i koje su dominantne – one imaju i izuzetnu moć. Svaki put kada nešto pomislimo naš mozak oslobađa neke hemijske supstance. Ono što je nematerijalno stimuliše i podstiče da se u našem mozgu stvori nešto materijalno.

• Gde se ti nematerijalni misaoni procesi pretvaraju u materijalne signale?

– Hipotalamus je mesto gde se to događa. Svaki put kada nešto razmišljamo stvori se neki hormon koji se „spušta” do hipofize, a

onda odatle kreću stimulativni hormoni koji dopiru do svih naših organa i tkiva. Ključ našeg zdravlja nije samo zdrava ishrana, svakodnevna fizička aktivnost, dobar san nego i naše misli, stavovi, uverenja i naša osećanja. Menjajući naše misli promenićemo naše emocije, a znamo da emocije mogu da budu toksične poput duvanskog dima. Navešću vam primer iz jednog istraživanja gde je izolacija i usamljenost za čoveka bila pogubnija nego pušenje. Naime pušenje povećava stopu smrtnosti za 1,6, a izolacija za 2 puta!

• Kako na nas utiču lepe misli?

– Dobre, srećne, vesele misli podstiču oslobađanje oksitocina, endorfina i serotonina – supstanci koje u nama izazivaju lepa i prijatna osećanja. Serotonin je hormon sreće, endorfini su hormoni smeha, a oksitocin hormon dobrote, nežnosti, ljubaznosti, blagosti. Oksitocin je hormon koji agresivnost, nemarnost i nebrižljivost otklanja i podstiče nas da stvaramo tople, prisne odnose sa drugim ljudima. Ukoliko se ovaj hormon da agresivnoj divljoj životinji – ta životinja bi se smirila i želela bi da se mazi.

• Koliko skorašnja istraživanja mozga potkrepljuju ovakve stavove?

– Zahvaljujući magnetnoj rezonanci i funkcionalnom ispitivanju mozga pokazano je da su sistemi limbičke strukture previše aktivni u određenim duševnim stanjima kao što su anksioznost, depresija, napadi panike. Dobro je da imamo strah, da bi nas on sačuvao u određenim životim situacijama, ali ako je centar za strah stalno aktivan – šta će se desiti – pa bićemo previše zabrinuti, imaćemo previše straha. Šta to može da odagna – lepe i prijatne misli koje otpuštaju hormone sreće i koji utiču da se opustimo. Istakao bih da naše telo reaguje na svaku negativnu misao koja se pojavi. I ne samo misli, nego i reči koje izgovaramo i one ne utiču samo na one kojima smo ih uputili, nego i na nas. Ne samo da se to dešava u našoj duši nego se preliva i na naše organske sisteme.

• Na koji način očistiti naš mozak od toksičnih misli?

– Mudri ljudi su rekli da je svet koji smo stvorili slika naših misli – ne možemo taj svet promeniti, ako ne promenimo način na koji razmišljamo. Nije lako kontrolisati svoje misli, kako što ne možemo uticati na preletanje ptica preko naše glave. Ono na šta možemo da utičemo je da ne dozvolimo pticama da naprave gnezdo na našoj glavi – odnosno ne dozvoliti toksičnim, negativnim mislima da puste korenje. Prvi korak je da osvestimo svoje misli u trenutku kada se one jave. Najnegativnije misli su one spontane i automatske koje dolaze iz nesvesnog uma i često prođu nezapaženo od centra za prosuđivanje. Tada mi ne biramo kako ćemo reagovati na neku situaciju…

• Kako da ih prepoznamo?

– Spoznaja nam omogućava veći stepen slobode i mogućnost da promenimo naviku negativnog razmišljanja. Postoje određeni toksični misaoni obrasci kao što je predviđanje negativnog ishoda. Recimo, vozite se automobilom na posao i pomislite da će vam taj dan biti loš; prva loša stvar koja vam se dogodi pojačaće vaše uverenje i ostatak dana krenuće nizbrdo. To je ona rečenica koja obično počinje sa „tačno sam znao…” Drugi obrazac bi bio uopšteno razmišljanje, npr. „mene niko ne sluša”, „ona uvek ogovara”… Treći bi bio usredsređenost na negativno – umesto da vidite lepotu pejzaža vi vidite smeće i nered... :

• Koliko ih uopšte ima?

– Devet. Četvrti je čitanje misli, odnosno da se zna šta drugi mislie, iako vam to osoba nije saopštila, ovaj misaoni obrazac je čest uzrok nevolja u memđuljudskim odnosima. Sledeći toksični obrazac je kada emocije utiču na razmišljanje, a to se dešava kada je nivo osećanja veoma snažan. Šesti je kažnjavanje krivicom: U sedmi toksični misaoni obrazac spada etiketiranje, dok je sledeći okrivljavanje ili optiživanje drugog. U poslenji spada samooptuživanje. Naglasio bih da prošlost treba da ostane tamo gde je, a da se mi okrenemo sadašnjem trenutku.

• Koji je vaš savet?

– Birajte vaše misli, jer one određuju vaš život. Dr Endrju Njuberg smatra da ukoliko biramo pozitivne reči, stimulišemo aktivnost čeonog režnja mozga, zaduženog za akciju. Novija istraživanja su pokazala da su naše misli moćne i ne samo što možemo da utičemo na naše telesne i psihičke procese, nego i na gene. Istraživanja zasnovana na posmatranju jednojačanih blizanaca koji su bili razdvojeni, su pokazala da različiti životni stilovi, različiti stil razmišljanja uključuje ili isključuje određene gene, pa iako kod blizanaca imamo isti genetski materijal – oni imaju različite profesije, bolesti i živote. Zato brigu o našem zdravlju usmerimo i na naše misli. Ukoliko biramo lepe misli, lepe reči za druge i sebe vremenom ćemo promeniti način funkcionisanja i našeg talamusa i hipotalamusa i samim tim i način na koji gledamo i posmatramo svet.

• Da li time možemo da upadnemo u zamku da sve gledamo kroz ružičaste naočare?

– Teškoće su nam date, ali patnju, ipak, biramo sami! Nevolje i problemi jesu deo svakog života, ali su i izazov da ih prevaziđemo i da se popnemo na višu stepenicu našeg razvoja. Da li ćemo kroz život putovati mrzovoljni i nesrećni, ili ćemo naći radost na svakom koraku – naš je izbor. Biranjem lepih reči ne samo da menjamo percepciju sebe nego i sveta oko sebe. Podsetio bih, da je sreća stanje svesti, a ne sklop okolnosti. To nije nešto za čim moramo tragati, već osećanje nepomućene vedrine koje nam je uvek dostupno. Danas je novi dan, dan novih mogućnosti. Na nama je šta ćemo učiniti s nim. Nemojmo dozvoliti da naša prošlost određuje sadašnjost, neka sadašnjost određuje naša današnja odluka. Danas je najbolje vreme za odluku, za promenu, za ozdravljenje.

Marina Jablanov Stojanović

Dr Dragan Ivanov

o spavanju

Ako spavate manje od 7 sati tokom noći posledice će biti sledeće

Deprivacija spavanja može imati ozbiljan negativan uticaj na vaše zdravlje.

Ako imate problema sa nesanicom i teškoćom da zaspite, samo vi znate kako se osećate sledećeg dana. Dodatnim istraživanjem ustanovljeno je da broj ljudi koji ne dobijaju zdrav san svake noći i dalje raste.

Deprivacija (odlaganje, izostanak) spavanja tokom određenog vremena može kao posledicu kasnije imati nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja- uključujući hipertenziju, gojaznost, dijabetes i oslabljen imuni sistem.

Ko dobija najmanje količine sna?

Istraživači1 sa Univerziteta Ball State ustanovili su da između 45 i 50 % ljudi koji rade u oblasti zdravstva, policije i vojske prijavili da im je poremećen ritam spavanja.

Takođe, 41% ljudi koji rade u saobraćajnim granama i proizvodnim zanimanjima prijavilo je istu stvar.

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su ovi stresni poslovi često rezultirali odlukama o životu ili smrti donesenim u trenucima u trajanju od samo nekoliko sekundi - od izbegavanja nesreća na putu do deeskalacije potencijalno kobnog susreta.

Prof. Khubchandani2  je izjavio da ne samo da je neadekvatno spavanje povezano sa blagim do teškim fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima, povredama, gubitkom produktivnosti i preranom smrtnošću, ali i da ne postoji definitivno poznat uzrok zašto sve manje ljudi ima toliko problema sa ritmom spavanja i kvalitetom sna koji im je potreban.


Svedoci smo kako se radna mesta menjaju, evoluiraju, da se radi sve više i duže sati, a postoji i veći pristup i upotrebe tehnologije i elektronskih uređaja, koji obično održavaju ljude budnima noću. Takođe, progresivna eskalacija stresa na mnogim radnim mestima u savremeno doba i rastuća prevalenca sve više hroničnih stanja su povezani sa kraćim spavanjem od potrebnog.

Preporuka poslodavcima je da preduzmu korake kako bi osigurali da se njihovi radnici dovoljno odmaraju i naspavaju. Svi patimo kada su naši vozači autobusa i kamiona, lekari i medicinske sestre pospani. Ali njihov užurban raspored i dugi sati nespavanja čine traže mnogo više od oporavljajućeg sna od 7 sati tokom noći.

Nedovoljno sna može uticati na način na koji razmišljamo i reagujemo, što uključuje smanjenu budnost i oštećenje pamćenja. Loš san takođe utiče na naše raspoloženje. Tokom dužeg vremena, više sati izgubljenog sna povećava rizik od nesreće i uopšte loš kvalitet života. Fizički se to može pretvoriti u ne samo gojaznost i dijabetes, već i visok krvni pritisak, oslabljen imuni sistem, smanjen seksualni nagon i visok procenat smrtnosti. Mentalno to može dovesti do anksioznosti, depresije, paranoje, pa čak i halucinacija.

Kod dece, nedostatak sna može dovesti do hiperaktivnosti, što bi se moglo brkati kao poremećaj hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje.

Mediji i društvene mreže danas dosta utiču na kvalitet sna

Neki od najčešćih razloga zbog kojih danas ljudi ne spavaju jesu radne i društvene odgovornosti, koje uključuju prekomernu upotrebu lične tehnologije kako bi bili u toku na društvenim medijima.

Ti sveprisutni ekrani, bilo da su u pitanju telefoni, tableti, računari ili televizori, emituju plavo svetlo koje se meša sa našim obrascima spavanja. Ako želimo da budemo stalno i opšte sveprisutni, u tom slučaju je i mozak teže isključiti i uploviti u san u neko dogledno preporučeno vreme.

Posebno se preporučuje izbegavanje ekrana bilo kog tipa-Tv-a, tableta, mobilnih telefona, lap-topa minimum sat vremena, a u idealnom slučaju 2 sata pre spavanja.

kiseljenje povrća

Kakav je stav nutricionista o zimnici, odnosno ukiseljenom povrću? Koliko su te namirnice korisne, koliko se preporučuju, ko bi trebalo da ih izbjegava?

Ukiseljavanje povrća je jedan od najstarijih načina konzerviranja povrća i ima dugu tradiciju, tako da su iskustva u tom pogledu velika i raznovrsna.

Tokom kiseljenja povrća dolazi do promjene u ukusu i teksturi povrća usljed razvoja bakterija mlečnokiselinskog vrijenja. Te bakterije mijenjaju odnose pojedinih sastojaka u povrću, kao što je smanjenje količine skroba i šećera, pa i vitamina C, a povećanje mliječne kiseline. Iako povrće konzervisano na ovakav način ima manji sadržaj vitamina, ono predstavlja važan izvor vitamina tokom zime kada mas svježe voće i povrće nije dostupno.

Kiseli kupus je u zimskim danima važan izvor vitamina C. U 100 grama kiselog kupusa se nalazi tri grama ugljenih hidrata, 1,7 grama proteina, 0,2 grama masti, 1,6 grama celuloze, 715 grama natrijuma, 232,2 grama kalijuma, o,5 grama gvožđa, 16 grama vitamina C.

Pored toga, kiseli kupus sadrži i laktobacile koji potpomažu varenje hrane i bolje iskorišćavanje nutrijenata, ali imaju i protektivnu ulogu na crijeva. Loša strana ukiseljenog povrća je visok ssadržaj natrijuma. U toku pripreme turšije u velikim količinama sa dodaju kuhinjska so i drugi aditivikoji predstavljaju izvor natrijuma.

Zbog toga se ne preporučuje osobama koje imaju srčane probleme, hipertenziju, kao ni bubrežnim bolesnicima i osobama kod kojih se javljaju otoci, piše "Potrošač".

Takođe, u toku pripreme se često dodaje sirće u većim količinama ili se predugo ostavi u uslovima pogodnim za razvoj bakterija mlečnokiselinskog vrijenja što povećava sadržaj kiselina u namirnici. Zbog toga se ne preporučuje osobama sa hipercaditetom, čirom na želudcu i dvanaestopalačnom crijevu, zapaljenjima digestivnih organa.

Prije konzumacije kiseljenog povrća potrebno je oprati ga potapanjem u čistu vodu ili pod mlazom vode da bi se smanjila količina soli i kiselina.

Termičkom obradom namirnica dolazi do smanjenja sadržaja vitmina i zato se prednost daje svježem ukiseljenom povrću u odnosu na termički obrađeno.

Da bi se ukiseljeno povrće smatralo zdravom namirnicom, potrebno je da se konzerviše na prirodan način, bez upotrebe aditiva i konzervansa, sa što manje soli. Nakon ovakve pripreme ukiseljeno povrće, naročito kiseli kupus, poželjno je konzumirati u što većoj količini ukoliko ne postoje kontraidikacije za to.