Deprivacija spavanja može imati ozbiljan negativan uticaj na vaše zdravlje.
Ako imate problema sa nesanicom i teškoćom da zaspite, samo vi znate kako se osećate sledećeg dana. Dodatnim istraživanjem ustanovljeno je da broj ljudi koji ne dobijaju zdrav san svake noći i dalje raste.
Deprivacija (odlaganje, izostanak) spavanja tokom određenog vremena može kao posledicu kasnije imati nekoliko ozbiljnih zdravstvenih stanja- uključujući hipertenziju, gojaznost, dijabetes i oslabljen imuni sistem.
Ko dobija najmanje količine sna?
Istraživači1 sa Univerziteta Ball State ustanovili su da između 45 i 50 % ljudi koji rade u oblasti zdravstva, policije i vojske prijavili da im je poremećen ritam spavanja.
Takođe, 41% ljudi koji rade u saobraćajnim granama i proizvodnim zanimanjima prijavilo je istu stvar.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da su ovi stresni poslovi često rezultirali odlukama o životu ili smrti donesenim u trenucima u trajanju od samo nekoliko sekundi - od izbegavanja nesreća na putu do deeskalacije potencijalno kobnog susreta.
Prof. Khubchandani2 je izjavio da ne samo da je neadekvatno spavanje povezano sa blagim do teškim fizičkim i mentalnim zdravstvenim problemima, povredama, gubitkom produktivnosti i preranom smrtnošću, ali i da ne postoji definitivno poznat uzrok zašto sve manje ljudi ima toliko problema sa ritmom spavanja i kvalitetom sna koji im je potreban.
Svedoci smo kako se radna mesta menjaju, evoluiraju, da se radi sve više i duže sati, a postoji i veći pristup i upotrebe tehnologije i elektronskih uređaja, koji obično održavaju ljude budnima noću. Takođe, progresivna eskalacija stresa na mnogim radnim mestima u savremeno doba i rastuća prevalenca sve više hroničnih stanja su povezani sa kraćim spavanjem od potrebnog.
Preporuka poslodavcima je da preduzmu korake kako bi osigurali da se njihovi radnici dovoljno odmaraju i naspavaju. Svi patimo kada su naši vozači autobusa i kamiona, lekari i medicinske sestre pospani. Ali njihov užurban raspored i dugi sati nespavanja čine traže mnogo više od oporavljajućeg sna od 7 sati tokom noći.
Nedovoljno sna može uticati na način na koji razmišljamo i reagujemo, što uključuje smanjenu budnost i oštećenje pamćenja. Loš san takođe utiče na naše raspoloženje. Tokom dužeg vremena, više sati izgubljenog sna povećava rizik od nesreće i uopšte loš kvalitet života. Fizički se to može pretvoriti u ne samo gojaznost i dijabetes, već i visok krvni pritisak, oslabljen imuni sistem, smanjen seksualni nagon i visok procenat smrtnosti. Mentalno to može dovesti do anksioznosti, depresije, paranoje, pa čak i halucinacija.
Kod dece, nedostatak sna može dovesti do hiperaktivnosti, što bi se moglo brkati kao poremećaj hiperaktivnosti sa nedostatkom pažnje.
Mediji i društvene mreže danas dosta utiču na kvalitet sna
Neki od najčešćih razloga zbog kojih danas ljudi ne spavaju jesu radne i društvene odgovornosti, koje uključuju prekomernu upotrebu lične tehnologije kako bi bili u toku na društvenim medijima.
Ti sveprisutni ekrani, bilo da su u pitanju telefoni, tableti, računari ili televizori, emituju plavo svetlo koje se meša sa našim obrascima spavanja. Ako želimo da budemo stalno i opšte sveprisutni, u tom slučaju je i mozak teže isključiti i uploviti u san u neko dogledno preporučeno vreme.
Posebno se preporučuje izbegavanje ekrana bilo kog tipa-Tv-a, tableta, mobilnih telefona, lap-topa minimum sat vremena, a u idealnom slučaju 2 sata pre spavanja.
