1. Spremnost da se umre – kada je čovek spreman da umre, odlazi strah. Zašto iskreno na seminarima govorim da se ne plašim – zato što svaki seminar prolazim kao da je poslednji. Zašto se bojati.
2. Ne živeti saznanjem, idealima, maštom. Ako čovek tako živi, gordost se ne može prevazići. Treba živeti današnjim danom. Kao što je Buda govorio – samo ovde i sada. I Hristos je govorio – ne brinite se o sutrašnjem danu. To i jeste istina.
3. Ne govoriti i ne misliti loše i žestoko o budućnosti. Kad čovek govori – to je tako i tako, biće tako- bori se sa Božjom voljom, uključuje se program samouništenja. O budućnosti ne treba kategorično govoriti. Nikada. To je već borba sa Bogom. Budućnost se opredeljuje odozgo. Naročito je opasno govoriti kategorično o budućnosti kada se radi o odnosu sa voljenom osobom. To već može biti buduća onkologija. K budućnosti se treba pravilno odnositi.
4. Treba se uzdati prvo u Boga pa onda u sebe. Treba se u Boga uzdati a sam nešto raditi, to je ta dijalektika o kojoj je i Hristos govorio. On je govorio da je Božja volja apsolutna, da čoveku ni dlaka sa glave neće pasti bez božje volje. Gde je onda ljudska volja? Nje nema. Paradoks. Hristos govori i – postoji vaša volja, postoje vaše želje, ne zakopavajte talante u zemlju.
5. Unutrašnje apsolutno prihvatanje božje volje. Kada shvatiš da apsolutno sve proizilazi po božjoj volji, tada znaš da ako iznutra bilo šta ne prihvataš, to je već borba sa Bogom, program samouništenja. U tome je suština hrišćanstva.
6. Duša na prvom mestu – jedino se u njoj sjedinjuju protivrečnosti.
7. Ne žaliti za prošlošću i umeće prihvatanja sadašnjosti. Žal za prošlošću i loše misli o budućnosti, strah od budućnosti su takođe znaci gordosti.
8. Umeće konfliktovanja – to je umeće ispunjenja zakona jedinstva i borbe suprotnosti – voli svoje neprijatelje. Mora čovek zaboraviti na sebe da bi mogao preoblikovati stanje drugoga. Mora se odvojiti od svoga "ja ",a to je prevazilaženje gordosti... Kada se borba dešava na nivou tela – tamo je bol, na nivou duha je tema ko je u pravu, ko je ispravan. Tu nema kompromisa. Samo se na nivou duše konflikti rešavaju zajedničkim ustupcima, praštanjem i prihvatanjem.
Mi ne umemo da konfliktujemo. Samo znamo da u potpunosti popuštamo drugima, ne protiveći se zlu. Hristos je govorio – govore, oko za oko, zub za zub a ja govorim – ne protivi se zlu. Znate u čemu je smisao? U duši, kada nas vređaju, nemamo pravo da se vređamo kao odgovor na to. To i jeste neprotivljenje zlu. To je unutrašnji nivo, ne spoljašnji.
9. Pravilan odnos prema bolesti
10. Shvatanje šta je to gordost – to nije samo nadmoć nad drugima, gordost je prioritet ljudske volje nad božjom, prioritet saznanja nad dušom, kada je ljubav na drugom mestu a pravednost, moralnost i ideali na prvom.
Proces oživljavanja duše je dug, težak i mučan. Ali ako čovek zna da na prvom mestu treba biti Bog, da je ljubav važnija od shvatanja, da treba prevazilaziti svoje loše kvalitete, svoje vezanosti, pre ili kasnije, sve će se prevazići.
Seminar, S.N.Lazarev.
