hronični pankreatitis

Kod prvog ili ponovljenog napada pankreatitisa oboljelima se preporučuje prehrana bez masnoće koja je postala standardna odrednica dijetoterapije

Karakteristike kroničnog pankreatitisa

Gušterača je žlijezda s unutarnjim i vanjskim izlučivanjem: s jedne strane, proizvodi enzime koji probavljaju hranu i izlučuje ih u lumen crijeva (vanjsko izlučivanje), dok s druge, izlučuje hormone koji sudjeluju u održavanju normalne razine šećera u krvi direktno u krv (unutarnje izlučivanje).
Najčešće bolesti gušterače su akutna i kronična upala. Akutni pankreatitis očituje se naglom i jakom boli koja se širi iz "žličice" (epigastrija) u leđa, mučninom i povraćanjem, a u nekim slučajevima i povišenom temperaturom. Kronični pankreatitis je progresivna upalna bolest koja dovodi do propadanja gušterače i njezinih funkcija, što se očituje u lošoj probavi i/ili lošoj iskorištenosti unesene hrane, a u tom slučaju doživotno pravilna prehrana veoma je važan dio liječenja, ne samo zbog prevencije pogoršanja bolesti, nego i zbog održavanja kvalitete života oboljelih. Najčešći simptomi kroničnog pankreatitisa su trajna ili ponavljajuća bol u trbuhu, često sa širenjem u lijevu lumbalnu regiju, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, opstipacija i mršavljenje.

Rizični čimbenici

Alkoholna pića

Populacijska studija pokazala je da je gotovo 50 posto kroničnih upala gušterače uzrokovano konzumacijom alkohola. Važno je naglasiti da bolesnici kod kojih je alkohol povezan s razvojem kroničnog pankreatitisa imaju znatno više komplikacija i kraći životni vijek. Rizik se povezuje s učestalošću konzumiranja alkohola pa tako konzumacija više od pet pića na dan povećava rizik za više od tri puta.

Povišena tjelesna težina

Pretilost se smatra rizičnim čimbenikom za razvoj akutnog pankreatitisa, posebice ako je u kombinaciji s učestalom konzumacijom alkohola. Vodite računa o svojoj tjelesnoj masi. Zdrav način života, pravilna prehrana i tjelesna aktivnost neka budu vaša svakodnevica.

Šećerna bolest tipa 2

Nedavno provedene studije pokazale su da oboljeli od šećerne bolesti tipa 2 imaju povećan rizik od razvoja akutnog pankreatitisa. Rezultati studije provedene na Tajvanu pokazali su da bolesnici sa šećernom bolešću tipa 2 imaju 1,95 puta veći rizik za pojavu akutnog pankreatitisa u odnosu na ostale oboljele. Alkoholizam i infekcija virusom hepatitisa C dodatni su rizik za tu skupinu bolesnika.

Šećeri

Istraživanja su pokazala da prehrana s visokim udjelom šećera može izazvati upalu gušterače. Znanstvenici su pokusnim životinjama davali hranu s visokim udjelom šećera (40 posto saharoze i 20 posto fruktoze) te su uočili blago oštećenje tkiva gušterače u tretiranoj grupi. Iako sam proces nastanka upale nije sasvim jasan, smatra se da visoka konzumacija šećera može izazvati upalu gušterače.

Masnoće

Kod prvog ili ponovljenog napada pankreatitisa oboljelima se preporučuje prehrana bez masnoće koja je postala standardna odrednica dijetoterapije pankreatitisa, a temelji se na teoretskim pretpostavkama o utjecaju hrane s niskim postotkom masnoće na lučenje enzima gušterače. Istraživanje objavljeno u časopisu Gut ističe kako dijeta s visokim udjelom masti (40 posto masti) tijekom četiri tjedna dvostruko povećava lučenje enzima gušterače u odnosu na dijetu s visokim udjelom ugljikohidrata i niskim udjelom masti (80 posto ugljikohidrata i 10 posto masti). Stoga se bolesnicima savjetuje izbjegavanje unosa masnoća (zasićenih i transmasnih kiselina), brze hrane, konzervirane hrane i gotovih industrijskih proizvoda, kao i alkoholna pića. Osim toga, dobro je znati i to da svaki put kad posegnete za juhom iz vrećice, konzerviranim proizvodom, smrznutim gotovim jelima ili Vegetom, u svoj organizam unosite i znatne doze mononatrijeva glutamata (pojačivač okusa hrane). Istraživanja su pokazala da aditivi općenito mogu biti uzrokom oštećenja gušterače, pa tako i dugotrajno i kontinuirano uzimanje mononatrijeva glutamata.

recite: ne

OVO SU NAMIRNICE KOJE SKRAĆUJU ŽIVOT

Rezultati velikog istraživanja francuskih naučnika pokazali su da su osobe koje konzumiraju veću količinu ekstremno prerađene hrane poput gaziranih pića, industrijskog hljeba, gotovih jela, gotovih pilećih medaljona ili mesnih prerađevina, izložene povećanom riziku od preuranjene smrti.
Ali, s obzirom na to da se ove namirnice često povezuju s nezdravim navikama poput pušenja ili nevježbanja, naučnici navode da je potrebno obaviti dodatna istraživanja kako bi se slika u potpunosti zaokružila.

Rezultati francuskih naučnika, objavljeni u stručnom časopisu “JAMA Internal Medicine”, pokazuju da je pojačanim konzumiranjem ekstremno prerađenih namirnica za samo 10 posto rizik od preuranjene smrti od bilo kojeg uzroka povećan za 15 posto.
Riječ je o pretjerano obrađenim i visokokaloričnim namirnicama s previše soli, šećera, ugljikohidrata, zasićenih masti, pojačivača okusa i ostalih aditiva, od kojih su neki kancerogeni. To su uglavnom jela u čijem industrijskom procesu proizvodnje su korišteni procesi poput hidrogenizacije, hidrolize, ekstruzije ili prethodna obrada prženjem. Tu su i jela s dodanim bojama, emulgatorima, pojačivačima okusa i ostalim aditivima.
Studija francuskih naučnika provedena je između 2009. i 2017. godine, a u njoj je učestvovalo oko 45.000 ispitanika starijih od 45 godina.

Utvrđeno je da ekstremno prerađenu hranu češće konzumiraju ljudi s nižim primanjima.

kiseljenje povrća

Kakav je stav nutricionista o zimnici, odnosno ukiseljenom povrću? Koliko su te namirnice korisne, koliko se preporučuju, ko bi trebalo da ih izbjegava?

Ukiseljavanje povrća je jedan od najstarijih načina konzerviranja povrća i ima dugu tradiciju, tako da su iskustva u tom pogledu velika i raznovrsna.

Tokom kiseljenja povrća dolazi do promjene u ukusu i teksturi povrća usljed razvoja bakterija mlečnokiselinskog vrijenja. Te bakterije mijenjaju odnose pojedinih sastojaka u povrću, kao što je smanjenje količine skroba i šećera, pa i vitamina C, a povećanje mliječne kiseline. Iako povrće konzervisano na ovakav način ima manji sadržaj vitamina, ono predstavlja važan izvor vitamina tokom zime kada mas svježe voće i povrće nije dostupno.

Kiseli kupus je u zimskim danima važan izvor vitamina C. U 100 grama kiselog kupusa se nalazi tri grama ugljenih hidrata, 1,7 grama proteina, 0,2 grama masti, 1,6 grama celuloze, 715 grama natrijuma, 232,2 grama kalijuma, o,5 grama gvožđa, 16 grama vitamina C.

Pored toga, kiseli kupus sadrži i laktobacile koji potpomažu varenje hrane i bolje iskorišćavanje nutrijenata, ali imaju i protektivnu ulogu na crijeva. Loša strana ukiseljenog povrća je visok ssadržaj natrijuma. U toku pripreme turšije u velikim količinama sa dodaju kuhinjska so i drugi aditivikoji predstavljaju izvor natrijuma.

Zbog toga se ne preporučuje osobama koje imaju srčane probleme, hipertenziju, kao ni bubrežnim bolesnicima i osobama kod kojih se javljaju otoci, piše "Potrošač".

Takođe, u toku pripreme se često dodaje sirće u većim količinama ili se predugo ostavi u uslovima pogodnim za razvoj bakterija mlečnokiselinskog vrijenja što povećava sadržaj kiselina u namirnici. Zbog toga se ne preporučuje osobama sa hipercaditetom, čirom na želudcu i dvanaestopalačnom crijevu, zapaljenjima digestivnih organa.

Prije konzumacije kiseljenog povrća potrebno je oprati ga potapanjem u čistu vodu ili pod mlazom vode da bi se smanjila količina soli i kiselina.

Termičkom obradom namirnica dolazi do smanjenja sadržaja vitmina i zato se prednost daje svježem ukiseljenom povrću u odnosu na termički obrađeno.

Da bi se ukiseljeno povrće smatralo zdravom namirnicom, potrebno je da se konzerviše na prirodan način, bez upotrebe aditiva i konzervansa, sa što manje soli. Nakon ovakve pripreme ukiseljeno povrće, naročito kiseli kupus, poželjno je konzumirati u što većoj količini ukoliko ne postoje kontraidikacije za to.

sladoledni otrov

Da li biste pili razređivače, antifriz i veštačke boje?

Upravo to jedete kada konzumirate sladoled… Kada ovo pročitate, razmilslite o tome da li ćete da nastavite da se „sladite“ industrijskim sladoledima (iz prodavnica, ili kod privatnih „proizvođača“, koji koriste iste ove hemikalije u proizvodnji sladoleda koje kupujete u kornetima)!
U kornetu i „otrov“ za vaške!!!
Pronađeni su veštački aditivi, boje i emulgatori za sladoled pravljeni od štetnih hemijskih sastojaka koji mogu da ugroze jetru, bubrege i srce, a umesto ukusa vanile, na primer, koristi se „peperonal“, hemikaliju koja ubija – vaši!?
Da li ste nekad primetili da se mrlje od sladoleda stvrdnu i ne mogu da se operu vodom? Možda je u pitanju neki ne baš naivni sastojak u sladoledu.
Proizvođači sladoleda nisu obavezni da na proizvodima istaknu aditive koji se koriste. Zbog toga su mnogi sladoledi u celosti napravljeni od veštačkih sastojaka. Proizvođači sladoleda nude proizvode raznih ukusnih aroma, ali da li su oni dobri za jelo?
Donald J. Braun, iz Saveta za prirodna istraživanja u Sijetlu, državi Vašington, utvrdio je koje se hemikalije koriste u proizvodnji sladoleda kao zamena za prirodne arome, kao i boje i emulgatori. Bilo ih je više od sto. Ne postoji ni jedan ukus sladoleda koji nema hemijsku zamenu. Neke od veštačkih aroma su dovoljno jake da izazovu oštećenja jetre, bubrega i srca!
Benzil acetat je sintetička hemikalija koja je deo arome jagode. Ova supstanca može da izazove povraćanje i proliv, i ona je takođe rastvarač nitrata.
Etil acetat koriste mnogi proizvođači za dobijanje arome ananasa. Ova supstanca može da izazove oštećenja jetre, bubrega i srca.
Peperonal se koristi umesto vanile i ova hemikalija se koristi za ubijanje vaši.
Vanilin je hemikalija koja se takođe koristi u dobijanju arome vanile, a proizvodi se od pulpe drveta i nema veze sa plodom vanile.
Amil butirat zamenjuje prirodnu aromu vanile i takođe se koristi kao rastvarač za uljane boje.
Aldehid C17 koristi se za dobijanje arome višnje i to je zapaljiva tečnost koja se koristi u anilinu (bozbojnoj, otrovnoj uljanoj tečnosti koja je derivat benzena), bojama, plastici i gumi.
Butiraldehid se koristi u sladoledu sa ukusom lešnika i jedan je od sastojaka gumenog cementa.
Dietil glikol je ista hemikalija koja se koristi u antifrizima i razređivačima farbe i pošto je jeftina, koristi se u sladoledu kao emulgator umesto jaja. Dovoljno je otrovna da prouzrokuje oštećenja jetre i bubrega.
Što se tiče veštačkih boja, proizvođači sladoleda mogu da upotrebljavaju bilo koju od onih na listi FD&C. Poslednjih godina veliki broj boja je zabranjen, jer su laboratorijski testovi pokazali da prouzrokuju rak. Možda je prisustvo otrovnih sastojaka od malog značaja u proizvodnji razređivača za farbe, ali je veoma bitno kad se nalaze u hrani.
Antifriz kao „poslastica“
Prosečan Amerikanac pojede 24 kg sladoleda godišnje, ali ova "poslastica" zahvata sve više država. Sledeći put kad poželite primamljivi banana split, setite se mešavine rastvarača ulja i nitrata, antifriza i insekticida za vaši i neće vam izgledati toliko ukusan. Imate izbora: da kupite sladoled koji je napravljen bez veštačkih aditiva ili da ga sami napravite.
Pogledajte na mom YT kanalu, kako napraviti zdrav veganski sladoled.
Deca su najugroženija!
Skoro svaki sladoled „obogaćen“je karagenanom – E 407. „Deca ne bi trebalo da ga unose, jer je potencijalni izazivač raka“.
Dali ste detetu sladoled. Ono uživa, a vi i ne slutite da ste mu uz tu fenomenalnu poslasticu dali i ozloglašeni izazvač raka debelog creva – emulgator karagenan E 407!
Verovali ili ne, skoro svaki sladoled „obogaćen“ je tim opasnim aditivom, jer pomaže njegovo zgušnjavanje. U većim količinama, on izaziva rak debelog creva, i nipošto ne bi trebalo da se nađe u mladom dečjem organizmu!
Moj savet kao lekara , uvek preporučujem da deca ne bi trebalo da unose E 407, ali i sve ostale emulgatore, jer su potencijalni izazivači raka.
– Kod dece je metabolizam ubrzan, deoba ćelija takođe. Njihov mlad organizam osetljiviji je od starijih na sve te supstance, pogotovu što je u razvoju. Trebalo bi deca da izbegavaju, ne samo sladoled već suhomesnate proizvode, konzerviranu hranu, keks, kroasane i sve što može dugo da stoji. Oni takođe, osim E 407, sadrže i ostale emulgatore – te se štetne materije akumuliraju u organizmu.
– To ne znači da će svi koji ih pojedu dobiti rak, ali nose veliki rizik od te bolesti. Pogotovo kada se zna da je rak debelog creva na drugom mestu kod muškaraca i trećem kod žena u odnosu na sve druge vrste kancera. Uvek apelujem na majke da izbegavaju da svojoj deci daju tu vrstu hrane.
– On izaziva rak debelog creva jer se lepi za njegovu sluzokožu. Onda se prilikom defekacije odlepljuje, praveći rane na sluznici. Takve rane su, u stvari, pogodno tlo za nastanak raka debelog creva. Apelujem na majke da deci daju domaći sladoled koje će same da im naprave – jer je karagenan morska alga koja se dodaje hrani kako bi je zgusnula.
Statistika kaže da u Srbiji od raka debelog creva oboli oko 4.000 ljudi godišnje, a umre 2.500.
Karcinom debelog creva poslednjih godina zauzima neslavno treće mesto po smrtnosti od malignih oboljenja.
– Nezdrava ishrana puna masne, pržene, jeftine hrane, prepuna kancerogenih emulgatora doprinela je eksploziji ove maligne bolesti. Svaka promena navika pražnjenja i pojava krvi u stolici kod starijih od 50 godina budi sumnju na ovo oboljenje. Ugroženi su pretežno ljudi srednjeg i starijeg životnog doba, mada u poslednje vreme su sve mlađe pacijenti oba pola.

Dr Dragana Cvejić

procesirana hrana

Procesirana hrana, prejedanje i ovisnost

Koliko smo puta otvorili vrata hladnjaka ili ormarića s hranom u kuhinji tražeći nešto za jelo, iako zapravo uopće nismo bili gladni? Koliko često jedemo zbog gladi, a koliko često zbog žudnje za jelom? Veliki je broj ljudi koji su gotovo zaboravili kako izgleda (tj. kako se osjeća) pravi osjećaj gladi, i koji najčešće jedu zato što osjećaju pretjeranu potrebu ili žudnju za jelom. Mnogi su doživjeli da se u određenim prilikama jednostavno ne mogu kontrolirati i ne mogu prestati jesti sve dok ne osjete mučninu. K tome još i vjeruju da se radi o lošem karakteru ili proždrljivosti. No, ustvari se radi o osjetljivoj kemiji mozga. Ovaj problem, tj. poremećaj, izazvan je krivim izborom namirnica, jer određene vrste hrane stvaraju opijatske aktivnosti u mozgu.

Prva takva namirnica je šećer. On izaziva pretjeranu potrebu za jelom, posebice za još slatkog. Jednim dijelom zbog naglog podizanja i pada šećera u krvi što izaziva brzu glad i želju za još, ali i zbog utjecaja na osjetljive supstance u mozgu koje su sastavni dio našeg vlastitog sistema nagrađivanja, čime dolazi do stvaranja ovisnosti. Slatki okus sam po sebi, čak i ako ne potječe od šećera nego, recimo, od umjetnih sladila, dovodi do opijatskih aktivnosti u mozgu i stvara potrebu za još slatkog okusa.

Gluten (protein iz žitarica) i kazein (mliječni protein) dovode do stvaranja gluteomorfina i kaseomorfina – supstanci sličnih morfinima koje potiču aktivnost u mozgu na sličan način kao droge i izazivaju ovisnost. Zato se neki ljudi i djeca ”zakače” na kruh, tjesteninu i pekarske proizvode, jer ova hrana, kao i šećer, izaziva prekomjernu potrebu za jelom. Proizvodi od bijelog brašna (gluteomorfini) i mliječni proizvodi (kaseomorfin) zajedno – najgora su kombinacija dvaju opijata. Primjer je pizza – omiljena brza hrana svih generacija, na svim kontinentima.

Glutaminati (pojačivači okusa E621-E625) također potiču apetit i želju za više hrane nego što nam je potrebno. Kao što im i ime kaže, glutaminati pojačavaju okuse pa je mnogim ljudima hrana s glutaminatima ukusnija, što dovodi do prejedanja. Osim što su vrlo štetni, što izazivaju pojačano izlučivanje inzulina i brzu ponovnu glad, glutaminati također djeluju na osjetljivu kemiju ljudskog mozga.

Ljudsko tijelo je opremljeno prirodnom regulacijom apetita, kao i regulacijom potrošnje energije. No, proizvođači hrane našli su načina kako da prevare ove prirodne mehanizme, kreirajući kombinacije u procesiranoj hrani, koje nas tjeraju da jedemo puno više nego što nam je potrebno. Procesirana hrana, što nije ništa drugo nego fini naziv za junk food (hrana smeće), sadrži kombinacije slatkog, masnog i slanog, velike količine škroba, pšeničnog brašna i glutena, šećera, glukozno-fruktoznog sirupa (HFCS), te umjetne masti kao što su margarin i trans masti. Prženi krumpirići su tipična hrana koja izaziva ovisnost, zbog kombinacije šećera (škrob iz krumpira), soli i loših masti (ulja za prženje).

Svima nam je poznato da svako prekomjerno uživanje u hrani neminovno dovodi i do debljanja. Ali zašto je tako teško slijediti savjete stručnjaka kad nam kažu ”budite umjereni”? Zato što se ovdje ne radi o snazi volje ili karakteru, nego o nečem jačem od nas. Znanstvenici smatraju da debljina i ovisnost imaju zajedničku neurobiološku pozadinu, odnosno da je debljina povezana s djelovanjem hrane na sustav nagrađivanja (food reward hypothesis of obesity). Kako je već rečeno, šećer, pšenično brašno i procesirana hrana, izazivaju u kemiji mozga sličnu aktivnost kao i droge. U centru za nagrađivanje u našem mozgu ova hrana ima djelovanje kao opijati, pa kad jedemo takvu hranu osjećamo sve jaču žudnju za još, čime upadamo u začarani krug kojeg nazivamo ovisnost.

Osim velike količine šećera, glukozno-fruktoznog sirupa, pšeničnog brašna, glutena i hidrogeniziranih masti, procesirana hrana nakrcana je kemijskim aditivima od kojih su mnogi vrlo štetni. To su različiti konzervansi, umjetne boje, umjetne arome, sredstva protiv zgrušavanja, emulgatori, stabilizatori, antioksidansi, regulatori kiselosti, umjetni zaslađivači, pojačivači okusa i sl. Proizvođači tvrde da su kemijski aditivi sigurni za konzumaciju, ali to nije istina i istraživanja pokazuju drugačije. Zapravo je za mnoge dozvoljene kemijske aditive dokazano da su kancerogeni, da izazivaju alergije, probleme s probavom, hiperaktivnost kod djece i mnoge druge poremećaje.

Osim što je nakrcana sastojcima štetnim za zdravlje, procesirana hrana je nutritivno siromašna. Procesom prerade mijenjaju se ili potpuno nestaju važne komponente iz hrane, gube se vitamini, minerali, vlakna i voda, a masnoće oksidiraju, tako da je ono što ostaje u gotovom proizvodu ravno nuli, što se tiče nutritivnog sadržaja. Ne dajte se zavarati popisom vitamina i minerala na pakovanjima proizvoda. To su sintetički dodaci i nemaju isto djelovanje kao vitamini i minerali iz prave hrane, koji u hrani dolaze u prirodnom obliku i pravilnom omjeru jedni s drugima, što je važno jer djeluju sinergijski. Osim toga, prava hrana prepuna je fitonutrijenata i elemenata u tragovima koji svi igraju važne uloge za pravilno funkcioniranje organizma i dobro zdravlje.

Ako je neka hrana nutritivno siromašna, a puna štetnih sastojaka, zašto bismo uopće jeli tu hranu?Procesirana hrana nije prava hrana, pod kojim god imenom dolazila. Sve je to isto: tjestenina, kruh i svi ostali komercijalni pekarski proizvodi i peciva, pizza, keksi, kolači, pahuljice i žitarice za doručak, čokolino, medolino, müsli, grickalice, slatkiši, bomboni, sladoled, krafne, kroasani, krekeri, grisini, voćni sokovi, voćni jogurti, gazirana pića, deserti, pudinzi, sladoledi, umaci, dresinzi, kečap, majoneza, biljna ulja, margarin, hrenovke, salame, kobasice, pašteta, sirevi iz supermarketa u obliku velikih pravokutnih blokova, sirni namazi, čokoladni namazi, marmelade, mješavine začina, kocke za juhu, juhe iz vrećica, hrana iz konzervi, mlijeko s rokom trajanja nekoliko mjeseci, smrznuta gotova hrana, riblji štapići, pileći medaljoni, sojini hamburgeri, komercijalni ”bezglutenski” proizvodi, energetske pločice i mnogi, mnogi drugi.

Hrana je riječ koja je odavno izgubila svoje pravo značenje. Hrana bi trebala biti nešto što hrani tijelo, a ne bilo što što možemo staviti u usta. Nažalost, danas se hranom nazivaju i stvari koje ne samo da ne hrane, nego i ubijaju. Trebali bismo bojkotirati najgore procesirane proizvode, kupovati prave čiste namirnice i sami pripremati svoju hranu. Također se trebamo angažirati i poduprijeti lokalnu proizvodnju na malo, organski i biodinamički uzgoj, koji ne samo da pogoduje čovjeku nego i čuva okoliš, ravnotežu u prirodi i biološku raznolikost na zemlji.

Ako ste ovisni o junk hrani, šećeru i skloni prejedanju, za vas je Zelena kura.

Izvor: Istine i laži o hrani

vegeta je otrov

VEGETA JE OTROV: Evo čime ubijate svoju porodicu

Jedan od najprepoznatljivijih brendova Hrvatske, svakako je Vegeta, proizvedena davne 1959. godine.

Kada ju je naučnica Zlata Bertl poznatija kao ‘teta Vegeta’ napravila bio je to spoj začina i suvog povrća, posebno šargarepe, luka i celera pa je kao takva služila kao izvrstan dodatak supama i čorbama.

No, kada je kreirala svoju mešavinu začina, Zlata verovatno nije ni sanjala kakvu će slavu svojim proizvodom postići. Od tih dana pa sve do danas Vegeta se isprofilirala u jednu od najkorišćenijih namirnica te dodatak gotovo svakom jelu.

Ipak, čini se kako je Vegeta koja se danas nudi na policama supermarketa daleko od čiste mešavine sušenog povrća. U njoj se nalazi velika količina soli, i to više od 50 odsto. A uz to, tu se kriju i pojačivači ukusa, odnosno aditivi koji se dodaju hrani kako bi imala što duži rok trajanja, bila ukusnija te izgledala dobro. Velika količina aditiva dominira ukusom hrane te ona tako gubi prirodnu aromu.

Aditivi se obeležavaju E-brojevima, zavisno o njihovom uticaju na ljudsko zdravlje. Dele se u tri kategorije: zelene, koji nisu opasni za ljudsko zdravlje; žute, koje bi trebalo konzumirati u manjim količinama; i crvene, koje bi trebalo izbegavati po svaku cenu.

Najzastupljeniji aditiv u Vegeti jest vrlo štetni mononatrijev glutaminat MSG – pojačivač ukusa i zamena za so – kojega se u Vegeti može naći čak oko 15% posto. MSG je aditiv E 621, označen crvenom bojom!

Njegove nuspojave kreću se od migrena preko pogoršanih simptoma astme pa sve do izazivanja: mučnine, vrtoglavice, lupanje srca, teskobe, bolove u prsima, hiperaktivnost, nadutost, žeđ, hladan znoj, crvenilo lica, alergijske reakcije.

U velikim količinama može dovesti do odumiranja nervnih ćelija, a to se pak povezuje sa nastankom Allzheimerove, Parkinsonove, Huntingtonove bolesti. Zabranjen je u dečjoj hrani. Upravo zbog MSG-a, mnoge su majke iz svojih kuhinja izbacile vegetu.

Sušeno povrće tu je samo kao pokriće za hemijske sastojke kojima je cilj prevariti, pa čak i zatrovati konzumenta. Tako se u skupoj Vegeti danas nalazi sol, malo sušenog korena te mrvica začina i sve u svemu moglo bi se konstatovati da kupujete nezdravu, pa čak i otrovnu namirnicu.

Ako ste u grupi onih koji alternativu pronalaze u Vegeti Natur, tada i dalje niste na pravom putu. Reč je o proizvodu koji sadrži kvaščev estrakt, odnosno veštački dobijenu glutaminsku kiselinu koja tako izolovana „pojačava“ slani ukus. Istina je da je ta Glutamati kiselina neesencijalna aminokiselina, ali prirodna se nalazi u hrani te bi ju kao takvu trebalo i unositi u organizam i taj je unos pravilnom ishranom i više nego dovoljan.

Stoga bi bilo najbolje da po uzoru na Zlatu sami u svom domu spravite mešavinu začina koja ne samo da će biti korisna po vaše zdravlje, već i za vaš ukus.

nezdrave namirnice

Iako su brojna upozorenja o štetnosti šećera, bijelog brašna i soli, ishrana bez ovih namirnica je nezamisliva.

Svaka od ovih namirnica ima svoje prednosti i mane, posjeduje korisne sastojke, ali ako se sa unosom pretjeruje, do izražaja dolazi sve ono što je u njima loše.

Šta nam radi šećer?

Za slatkiše pune šećera zna se da značajno podižu nivo glukoze u krvi, dovodeći do glikemije. To stanje uzrokuje lučenje velike količine inzulina, zbog čega opet nastaje nagli pad šećera.

A zatim se odmah javlja želja za novom količinom slatkiša, odnosno pokreće se začarani krug čega nismo svjesni. To vremenom može dovesti do gojaznosti i dijabetesa.

No, previše šećera u ishrani smanjuje i aktivnost imunog sistema. Kod osoba koje unose previše šećera bijela krvna zrnca su čak za 40 odsto manje efikasna u ubijanju bakterija. Ovo stanje se javlja 30 minuta nakon konzumiranja slatkiša i traje i do četiri sata!

Osim toga, sav višak šećera pretvara se u masnoće dovodeći do visokog nivoa triglicerida, a trigliceridi su, kao što se zna, ozbiljan faktor rizika za nastanak bolesti srca.

Kod djece se pod uticajem velikih količina šećera mijenja ponašanje, zbog čega mogu postati hiperaktivna. Zapravo, nivo adrenalina postaje 10 puta viši od normalnog i tako visok ostaje čak pet sati od unosa slatkiša. U tom periodu kod djeteta se mogu ispoljavati agresivnost, smanjena pažnja, otežano učenje…

Najosjetljivija grupa su djeca predškolske dobi, jer se njihov mozak intenzivno razvija. Na šećer su izuzetno osjetljivi i mališani kojima je već dijagnostikovan poremećaj pažnje.

A šta previše soli?

Odavno se vode rasprave o soli i mnogi stručnjaci preporučuju da se unos soli ograniči, prije svega zbog uticaja na krvni pritisak. Pretjerana količina dovodi i do zadržavanja vode u organizmu. To je posebno izraženo kod osoba koje uz slanu hranu unose malo tečnosti, a fizički su neaktivne.

Međutim, ne odražava se to kod svih ljudi podjednako, jer nismo svi jednako osjetljivi na ovu namirnicu. Postoje osobe i kod kojih krvni pritisak ne varira u zavisnosti od soli.

Ako osoba već ima visok krvni pritisak, treba smanjiti unos soli nekoliko nedjelja i pratiti stanje. Ukoliko se ne smanje vrijednosti krvnog pritiska, ljekar bi trebao precizno ustanoviti uzrok hipertenzije.

Što se tiče soli kao namirnice, doziranje je individualno, zavisno od toga koliko nam prija. Ali, ukoliko postoji određeni zdravstveni problem kao što je, na primjer, sa bubrezima, so se koristi samo u mjeri koju odredi ljekar.

Problemi s bijelim brašnom

Preporuke u vezi sa brašnom mijenjaju se shodno istraživanjima, a najnovija kažu da zbog kalorija treba izbjegavati ugljene hidrate, čiji su glavni izvor žitarice i proizvodi od žitarica.

Razlog je što naš organizam zadržava svu količinu ugljenih hidrata koju unesemo hranom i višak pretvara u masnoće. To ne znači da treba apsolutno izbjegavati žitarice, već da treba biti umjeren. Svako pretjerivanje donosi više štete nego koristi.

Treba odabrati pravo brašno. Bijelo brašno i njegove proizvode izbjegavati, prednost dati brašnu i proizvodima od cijelog zrna žitarica. Bijelo brašno nije poželjno jer je mljevenjem uklonjen omotač žitarice, a u njemu su brojne korisne materije kao što su dijetna vlakna, vitamini B grupe, proteini, minerali fosfor, magnezij, kalcij, cink, željezo.

Zašto se na spisku našlo ulje?

Kada je svinjska mast proglašena štetnom, njeni korisnici su se okrenuli biljnim uljima, uglavnom suncokretovom, kukuruznom, sojinom, kanolinom od uljne repice. Međutim, problem je što su sva ova ulja bogata omega šest polinezasićenim mastima, a trebalo bi da postoji balans sa omega tri masnim kiselinama, kojih u ovim uljima nema.

A kada se naruši ovaj balans, dolazi do problema koji uzrokuju upalne procese. Osim toga, omega šest ulja su mnogo osjetljivija i podložna nepoželjnim procesima koji dovode do stvaranja vrlo štetnih i reaktivnih jedinjenja, koja dalje oštećuju brojna tkiva u organizmu.

Nažalost, industrijski proces proizvodnje ulja je podešen tako da se ona brzo proizvode, sa niskom cijenom pristupačnom potrošačima, iako sadrže trans masne kiseline koje predstavljaju najnepoželjniju vrstu masnoća.

Svako ko želi izabrati zdravo ulje, treba se opredijeliti za maslinovo, laneno, avokado, riblje ili ulja od jezgrastog voća. Osim toga i samo jezgrasto voće može u salatama zamijeniti ulje.

Kvasac ugrožava mozak

Sve više se insistira na tome da se žitarice ne pripremaju s kvascem, već potapanjem, kiselom fermentacijom (kisela tijesta) i klijanjem. Mišljenje je da kvasac ne treba konzumirati, jer često sadrži jedan od najštetnijih aditiva, monosodijum glutaminat.

Povodom ovog aditiva istraživanja su prilično neujednačena. Jedna studija tvrdi da dva odsto populacije osjeća zdravstvene tegobe zbog kvasca, druga ističe da je to čak 25 odsto stanovništva.

Ovaj aditiv je pojačivač ukusa koji privlači potrošače, a prehrambenoj industriji ne idu u korist istraživanja koja će joj komplicirati proces proizvodnje, prodaje i zarade.

Opasni aditiv u kvascu

Monosodijum glutaminat podstiče gojaznost, a može dovesti i do dijabetesa tipa dva, srčanog ili moždanog udara, ateroskleroze, hipertenzije, povišenog holesterola, a lista posljedica je poduža.

Djeca su četiri puta osjetljivija od odraslih. Oštećenja najprije imaju plod i dijete do tri godine, ali se posljedice vide tek između osme i desete godine, kada se suočavaju sa težim intelektualnim zadacima.

Problem monosodijum glutaminata je u ekscitoksin jedinjenju, neurotoksinu koji direktno djeluje na moždane ćelije, a posljedice mogu biti autizam, hiperaktivnost, manjak pažnje, teškoće u koncentraciji i učenju.

Zašto ne treba koristiti mast?

Najnovija istraživanja govore o tome da su masti pogrešno isključivane iz ishrane, jer se pokazalo da su, u stvari, najveći krivci za gojaznost i visok nivo masti u organizmu ugljeni hidrati. Pa bi tako bila dozvoljena umjerena količina masti.

Ali, problem je što se u svinjskoj masti zadržava najveća količina otrova koje životinje unose vještačkom hranom, koncentratima i lijekovima. Zapravo, sve što unesu uskladišti se u masnom tkivu.

Rješenje je naći vlasnika koji životinje hrani prirodno i zdravo ili nabaviti mast od organski uzgojene životinje. A to je u našim uslovima nemoguća misija.

aditiv E621

Zašto je opasan natrijum glutaminat E621

Gdje se nalazi natrijum glutaminat (aditiv E621)?  Obično se nalazi u soja sosu, supama iz kesice, kockama za supu, Vegeti, parmezanu, čipsu, viršlama, paštetama i većini mesnih prerađevina. Ovaj izuzetno opasan aditiv označen je brojem E621 i koristi se kao pojačivač ukusa.

Dr Olga Butankova: "Svako može da otvori svoj kuhinjski ormar i 99% začina, sosova, supa i čorbi iz kesice, u proizvodim najvećih, vodećih kompanija naći će sastojak E621 natrijum glutaminat. To je opasan dodatak u ishrani."

Japanci su odavno primijetili da kiselina koju su dobijali iz glutaminske alge, značajno poboljšava ukus hrane. Štaviše, proizvode sa glutaminskom kisjelinom želite da jedete ponovo i ponovo.

Dr Olga Butankova: "Oni su sintetizovali glutaminsku kisjelinu, veoma davno, a sintetizovana glutaminska kisjelina nije prirodna i ima veoma složen metabolizam."

Natrijum glutaminat akumuliran u našem telu, može da dovede do ozbiljnih napada bronhijalne astme.

​Dokazano je da je ovaj aditiv uzročnik Ajchajmerove bolesti i veoma ozbiljno mijenja psihu u depresivnom pravcu.
Aleksandar Orehov (dr biološki nauka, akademik RAEN): "Kod odraslog čovjeka javlja se sindrom hroničnog umora, a kod djece hiper aktivnost. Djeca kao da imaju motor ne mogu da sjede mirno stalno se vrpolje i okreću. Hiper-aktivnost je i u mislima, niko ne može da ih kontroliše. A to je rezultat toga što u mnogim proizvodima koji se brzo pripremaju je prisutan natrijum-glutaminat."

Dr Olga Butankova: Ja kao Ijekar ne preporučujem osobito djeci i osobama sa slabim vidom da upotrebljavaju u ishrani sve ove pojačivače ukusa koji se zovu natrijum glutaminat budite veoma oprezni.

Natrijum glutaminat je u mnogim prehrambenim proizvodima, Ijekari preporučuju prije nego što donesete proizvod na kasu, odvojite malo vremena da biste pročitali njegov sastav i ako on sadrži glutaminat najbolje je da odustanete od kupovine.
​
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com

aditivi

Rasprostranjeno je mišljenje da aditivi predstavljaju opasnost po zdravlje. Danas se više od 3000 supstanci koriste kao aditivi u industriji hrane i nisu sve štetne po zdravlje. Tako na primer, u aditive spadaju i so i začini koji su se koristili oduvek u ljudskoj ishrani. U aditive spadaju i vitamini i minerali koji se dodaju u cilju obogaćivanja proizvoda: danas se proizvodi jodirana so čime se sprečava razvoj gušavosti, proizvode se voćni sokovi sa vitaminima A, C i kalcijumom, proizvodi se puter i margarin sa dodatkom vitamina A i D.
S druge strane postoji veliki broj hemijskih materija za koje potrošači nisu sigurni čemu služe. Ali ono što je sigurno jeste da su kupovni proizvodi izuzetnog izgleda i teksture i po tome se ne mogu porediti sa domaćim. Na primer, majonez ima vodu i ulje u svom sastavu ali oni se stajanjem ne odvajaju. Takođe, sladoled ima kremastu teksturu bez kristala leda, gumene bombone se ne suše stajanjem, a čips ne tamni iako znamo da isečen krompir na vazduhu odmah potamni. Za sve ovo su zaslužni aditivi. Dakle, aditivi su hemijske materije koje se ne nalaze prirodno u namirnicama ali se dodaju namirnicama sa raznim ciljevima. Praškastim proizvodima se dodaje kalcijum silikat da se ne bi zgrudvali u dodiru sa vlagom. Vitamin E se dodaje prelivima za salate da ne bi užegli sa stajanjem. Karamela boja se dodaje proizvodima koji se spremaju u mikrotalasnoj pećnici da bi dobili lepu braonkastu boju na površini. Intenzivniji ukus čipsa i grickalica se dobija dodavanjem mononatrijum glutamata.
Jedna od namirnica koja sadrži i veliki broj aditiva je običan hleb. Sastojci koji se dodaju osim brašna, kvasca, soli i vode su i: mleko, naročito za tost hleb koji treba da potamni tokom tostiranja, zatim oksidansi koji utiču na to da je testo elastično i lako teče. Među oksidansima je i kalijum bromat za koji je utvrđeno da izaziva poremećaje nervnog sistema i bubrega. Zatim, da bi hleb ostao mekan nekoliko dana dodaju se tkz. surfaktanti, najčešće gliceridi; a da se ne bi mrvio, da bi imao odgovarajuću zapreminu, elastičnost i teksturu dodaju se razni enzimi.

Aditivi se na deklaracijama mogu naći označeni sa brojem E ili punim imenom. E oznaka govori o tome da je aditiv dozvoljen za upotrebu u Evropskoj Uniji, dok se na drugim kontinentima brojevi koriste bez oznake E. Tako na primer od E 100 do E 199 su označene boje, od E 200 do E 299 su označeni konzervansi, sledeća grupa su antioksidansi i regulatori kiselosti itd.  
Veliki broj aditiva kako istraživanja pokazuju, nema uticaja na zdravlje, a neke su i prirodnog porekla. Na primer, kada pročitaju da proizvod ne sadrži veštačke boje, malo potrošača očekuje da je dodata prirodna boja napravljena od vrste insekta. To je slučaj sa crvenom bojom označenom sa E120 koja se kao prirodna boja dodaje alkoholnim pićima, slatkišima, sokovima, sosevima isl.
Od loših uticaja na zdravlje možemo spomenuti i to da neki aditivi izazivaju alergijske reakcije: žuta boja tartrazin ili E 102, sulfiti i nitrati. Sulfiti, nitriti i nitrati iz mesnih prerađevina i aspartam takođe mogu izazivati napade migrene. Već smo spominjali da mononatrijum glutamat ili E621 izaziva „Sindrom kineskog restorana“. Za sada je takođe utvrđeno da postoji veza između pojedinih aditiva, naročito veštačkih boja i natrijum benzoata i sindroma smanjene pažnje i hiperaktivnosti kod dece. Još jedan aditiv na koji treba obratiti pažnju je 4 metilimidazol ili karamel boja koja se dodaje poznatim gaziranim pićima. Utvrđeno je da deluje kancerogeno, a objašnjenje proizvođača je da su dodate količine veoma male pa ne mogu imati dejstvo.

alergija na hranu

Imuni sistem je stvoren da nas štiti od napadača, ali se ponekad desi da ovaj sistem burno reaguje i na materije koje se nalaze u hrani ili vazduhu i koje ne predstavljaju opasnost za zdravlje. Materije koje izazivaju imunološku reakciju se nazivaju antigeni, a kada se radi o hrani, antigeni su proteini, pa i namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije sadrže dosta proteina: jaja, kravlje mleko, kikiriki, soja, žitarice koje sadrže gluten, orašasto voće, susam i plodovi mora.
Prema nekim istraživanjima deca su češće sklona alergijama na hranu dok su odrasli skloniji reakciji na antigene koji se unose kroz pluća, pa 5-8% dece i 1,5% odraslih imaju alergijsku reakciju na neku namirnicu. Pritom, alergija na jaja, mleko, soju ili pšenicu u dečijem uzrastu se često sa vremenom preraste dok na primer, alergija na kikiriki traje čitav život.

Simptomi se javljaju od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon unošenja problematične namirnice i variraju po intenzitetu: povraćanje i dijareja, otok jezika, sluznice ždrela, osip kože, bolovi u glavi i stomaku, pa čak i gušenje i trenutna smrt. Reakcija na hranu se može javiti i nakon kožnog kontakta ili udisanja isparenja. Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok, koji se manifestuje povraćanjem, padom krvnog pritiska, otokom i ponekad ima smrtni ishod. Prema jednom istraživanju, od 32 smrtna slučaja koji su posledica anafilaktičkog šoka, najveći broj njih je uzrokovan kikirikijem i jezgrastim voćem, dok su mleko i riba bili uzrok u dva slučaja. Osobe koje su alergične na hranu bi trebalo sa sobom uvek da nose lek, epinefrin.

Ne postoji objašnjenje za pojavu alergija ali je zasad sigurno da genetika igra važnu ulogu. Danas postoje indikacije da unapređene higijenske mere u razvijenim zemljama delom utiču na promenu sastava bakterijske flore creva još u dečijem uzrastu, što dalje uzrokuje promene u procesu sazrevanja imunog sistema. Prema istraživanjima deca koja su duže dojena ređe razvijaju alergijske reakcije, kao i ona čije su majke tokom dojenja izbegavale uobičajene izazivače alergija.

Iako se upotreba aditiva često povezuje sa alergijom ali i drugim oboljenjima, do sada je dokazana alergija na svega nekoliko aditiva: sulfite, nitrate i veštačke boje. Od veštačkih boja žuta boja tartrazin ili E102 najčešće izaziva preosetljivost a dodaje se u hranu, piće i lekove: sokove, sladoled, bombone, pudinge, prelive za salatu isl. Na primer, tartazin se ne nalazi samo u vanila pudingu već daje žutu nijansu svim pudinzima – od čokolade, jagode i karamele. Sulfiti se dodaju namirnicama da bi se sprečila promena boje (tamnjenje čipsa ili sušene kajsije) ili da bi se zaustavilo vrenje i dejstvo bakterija. Na primer, bez upotrebe sulfita bi se vino brzo usirćilo. Najviše sulfita ima u slatkim vinima, a sadrže ih i organska vina. Sulfiti se dodaju i sokovima od limuna, sušenom i smrznutom voću i povrću, musliju, voćnim marmeladama, želeima, senfu, kečapu isl.

Osobe koje su alergične na hranu moraju pažljivo čitati deklaracije i moraju znati pod kojim E brojem se vodi određeni aditiv. Na primer, sulfiti su označeni sa E 220-228. Takođe, ako ste alergični na mleko, to znači da ste alergični na kazein, protein mleka. Zato na deklaraciji treba obratiti pažnju i na kazein ili kazeinate, koji se često koriste kao aditiv. Alergijska reakcija može biti pokrenuta i zato što se u restoranima koristi isti pribor za spremanje više vrsta jela ili zato što u fabrikama koristi isti pogon.

Dijagnoza alergije, osim na osnovu simptoma može da se postavi i tako što se utvrdi prisustvo IgE antitela u krvi, mada ovi rezultati kao ni rezultati kožnog testa nisu potpuno pouzdani. Na primer, većina osoba alergična na kikiriki će imati pozitivnu kožnu reakciju na mahunarke ali samo 5% njih zaista ima alergiju na mahunarke.

zablude o konzervansima

Zašto se hrana konzerviše?

Od početka svog nastanka, čovek je tražio načine kako da sačuva hranu. Pre pronalaženja prvih načina konzervisanja, čovek je bio primoran na stalno menjanje svog staništa u potrazi za svežim namirnicama. Otkriće prvih načina konzervisanja kao što su zamrzavanje, sušenje i biološko konzervisanje omogućilo je širenje i razvoj čovečanstva kakvim ga danas poznajemo.

U razvijenim ekonomijama svakako postoji trend vraćanja načinu ishrane iz praistorije jer je sveža hrana uz savremen način snabdevanja, moderan i brz transport i savremena skladišta sve dostupnija. Prehrambena industrija svakako ide u tom pravcu, ali će potreba za korišćem konzervanasa ostati.

Na globalnom nivou postoji neko opšteprihvaćeno mišljenje da su konzervansi štetni po naše zdravlje. Ipak, korišćenje konzervanasa nam omogućava duže čuvanje hrane i očuvanje nekih mikronutrijenata u namirnicama, poput vitamina, koji bi dugim termičkim tretmanom bili uništeni. Korišćenje konzervanasa je takođe doprinelo smanjenju globalnog problema gladi.

Da li su konzervansi štetni?

Svi konzervansi koji se koriste u prehrambenoj industriji su podvrgnuti dugoročnim ispitivanjima i u količinama u kojima su dozvoljeni za upotrebu ne predstavljaju nikakvu opasnost po čovekovo zdravlje na osnovu dosadašnjih istraživanja.

Vrlo često korišćenje konzervanasa u prehrambenoj industriji više doprinosi ljudskom zdravlju, nego što je štetno. Primer tome je domaći džem koji nije konzervisan i džem koji kupujemo u radnjama, a koji je najčešće konzervisan K-sorbatom. Ukoliko se na domaćem džemu nahvata plesan, ljudi je obično skinu kašikom I pojedu džem. Ovo je veliki rizik, jer plesni koje se formiraju na džemu proizvode mikotoksine (većini je verovatno poznat aflatoksin) koji su prisutni po celoj zapremini džema.

K-sorbat je po hemijskoj strukturi so sorbinske kiseline, inače prisutne u bobičastom voću. Dodatkom K- sorbata u ovakav proizvod sprečava se razvoj plesni, a samim tim i proizvodnja mikotoksina.

Još jedna nezanemarljiva činjenica je da svaka industrija, pa i prehrambena, gleda da uštedi. U ovom slučaju to znači da će u proizvod uvek biti dodata najmanja moguća količina konzervansa koja omogućava duže čuvanje proizvoda, što u praksi znači da se konzervansi po pravilu dodaju uvek u manjim količinama od propisanih.

Ukoliko imam izbor, ja znam da ću uvek radije popiti industrijski sok koji je konzervisan, nego sok od moje bake koja vinobran dodaje po principu 2 kesice na ne-znam-koliko sirupa ili ga kuva toliko da izgubi “dušu”.

Nitriti

Drugi primer su nitriti. Tradicionalno najveći strah potrošača potiče od ovih konzervanasa koji se najviše koriste u mesnoj industriji.

Priča da su nitriti štetni datira od sredine 20-tih godina kada su neki istraživači sugerisali mogućnost da su nitriti odgovorni za izazivanje raka u laboratorijskim životinjama. Podignuta je medijska prašina, međutim nijedan medij nije objavio rezultate ovog istraživanja. Istraživanje je pokazalo da nitriti u datim količinama ne izazivaju rak, a ovo je potvrđeno više puta od mnogih organizacija poput National Academy of Sciences, American Cancer Society i National Research Council-a.

Sa druge strane, postoje istraživanja koja pokazuju da visoke koncentracije nitrita zaista imaju štetan efekat po zdravlje, da su nitriti kancerogeni; da izazivaju tumor mozga, leukemiju.

Ipak, koncentracije koje su dozvoljene u prehrambenoj industriji nemaju štetan efekat po ljudsko zdravlje na osnovu dosadašnjih istraživanja (kako je ova koncentracija odredjena pogledajte ovde).

Ovde važi stari princip – svaka supstanca je i lek i otrov, pitanje je količina.

Najvažniji razlog zašto se nitriti koriste u mesnoj industriji je inhbiranje rasta bakterije Clostridijum Botulinum, koja izaziva paralizu, otkazivanje respiratornog sistema čoveka i smrt, dakle razlog je bezbedan proizvod.

Nitriti koji u našem organizmu ili hrani prelaze u nitrate su i prirodno prisutni u spanaću, šargarepi, celeru,. Tako danas postoje i mesne prerađevine na kojima piše BEZ dodatih NITRITA u koje je zapravo dodat ekstrakt celera koji prirodno sadrži veliku količinu nitrita. Ovde prehrambena industrija pristaje na igru potrošača i daje mu ono što želi – bezbedan proizvod “bez dodatih nitrita” i to mu dobro naplaćuje.