Jedan od najpoznatijih bretarijanaca Victor Truviano svedoči da se bretarijanac ne može postati iz proste namere ili želje. To se postaje po pozivu ili inspiraciji iz viših dimenzija.
Telo sámo stvara sve što mu je potrebno.
Um je jedina prepreka.
Svojom prehranom mi nikako ne možemo da unesemo sve elemente koji su potrebni telu za život. Uvek unosimo nešto previše i nepotrebno, a mnogo toga nedovoljno ili uopšte ne unosimo. Zapravo, veće je čudo da telo i ovoliko živi sa kakvim ga otrovima hranimo - nego što može da živi bez hrane. Zato telo mora samo da stvori sve što mu treba. Kada bismo morali svesno da unosimo sve hranljive sastojke potrebne telu, i ako bi ono od toga zavisilo, po mehanističkom modelu, kao što mašina zavisi od svoga goriva, ono bi umrlo. Kao što biljke stvaraju minerale kojih uopšte nema u zemljištu na kome rastu, tako i telo stvara sve što mu treba, od kiseonika stvara belančevine itd. Zbog sposobnosti samoodržanja organizma moguća je regeneracija. Prema tome, svi koji jedu meso i obrađenu mrtvu hranu već su na neki način bretarijanci, jer to što jedu uopšte i nije hrana. Telo mora da živi od nečeg drugog. Mi uvek trošimo mnogo više energije nego što unesemo preko hrane. Naučno je dokazano da samo 5% životne energije dobijamo preko hrane koju jedemo, 30% od vode i čak 60% od vazduha i sunca. (Za preostalih 5% naučnici priznaju da ne znaju odakle dobijamo, ali ja im mogu reći: od zemlje. Zato je važno hodati bos.) To je nauka otkrila još sredinom prošlog veka, ali ne govori se ljudima, tako da je to jedna od najvećih tajni. I pored toga što se danas dobro zna da su biofotoni ti koji hrane ćelije našeg tela. Ne molekuli hrane. Oni samo prenose biofotone koji dolaze od sunca. Svi biohemijski procesi u ljudskom organizmu se na kraju svode na fotonsku razmenu među atomima i molekulima, na elektromagnetska zračenja, na svetlost. Biofotoni se nalaze samo u svežem voću i povrću. Molekuli hrane se izlučuju, a samo biofotoni ostaju. Naše ćelije žive samo od svetlosti. One svetle u mraku. Ta svetlost je oblik električne energije od koje se sastoji sav kosmos. To je sve snimljeno i to se zna. Ali...
Um je jedina prepreka i gospodar ove situacije. Ako mislimo da nam treba hrana, ako imamo makar i najmanju sumnju o tome, trebaće nam i umrećemo od gladi ako ne jedemo. Ako ne mislimo tako, neće nam trebati uopšte, i živećemo slobodni od hrane. Bretarijanstvo nije prirodno stanje stvari. Zato ljudi i deca umiru od gladi. Potreban je duhovni preobražaj, kvalitet svesti o sveprisutnoj energiji da mobiliše organizam da pređe na život od čiste energije. Svest mora da bude jača od tela. To nije prirodno ni spontano moguće kod nesvesnog, instinktivnog života zasnovanog uglavnom na reakcijama koji vode životinje i većina ljudi. Za takva bića postoji probavni sistem i smrt od gladi ako nema hrane. Samo ako čovek postane svesno biće moći će da živi od čiste energije. Samo mali broj ljudi to može da postigne kroz spoznaju i disciplinu. Zato je vrlo važno naglasiti da niko ne sme da pokušava da postane bretarijanac imitacijom, na osnovu ovde datih informacija, bez duhovnog preobražaja, potpune posvećenosti i prethodnog čišćenja organizma sa voćem, frutarijanskom ishranom, i sa potpuno zdravim organizmom. Takvi pokušaji imitacije su imali smrtne ishode. Samo vrlo mali broj ljudi može da postane bretarijanac.
Svi fizički objekti već sadrže svu energiju potrebnu za svoje postojanje. I naše telo. Ono se sastoji od atoma i molekula organizovanih na određeni način. Tu organizaciju atoma i ćelija obezbeđuje njihova energija. Ne bi ni postojali da ih energija ne organizuje u određenom obliku, kretanju i funkcionisanju. Kada se to ima u vidu postaje jasno koliko je besmislena zamisao da energiju telo može da dobije samo od hrane koju pojede iz tanjira. Sve je već energija, pa tek onda vidljivi fizički oblik. Ne obratno.
Svest odvaja od onoga čega smo svesni, čini nas objektivnim i nezavisnim od toga. Koliko smo svesni sebe samih, toliko smo nezavisni od tela. Svest je i usmerivač energije. Ako smo svesni tela kao energetskog bivstva u jedinstvu sa okolinom i celinom, tada će i telo imati energije za život od celine. Ako nismo svesni energije, nego mislimo da je sve materijalno i zasebno, nećemo je ni imati. Svest aktuelizuje energiju iz potencijalnog u aktuelno stanje. Samo prisustvo svesti organizuje energiju u telu. Bez svesti telo se raspada.
Prisustvo svesti je "drugi šok" o kome je govorio Gurđijev kada je objašnjavao sistem ishrane, odnosno kruženja energije. To je vezano za "zakon broja sedam". Svi procesi preobražaja i rasta odvijaju se po tom zakonu, u sedam faza. Taj proces ima dva "svesna šoka" odnosno ključne faze prelaza koji određuju njegovo dalje odvijanje. Prvi je obezbedila sama priroda i on se događa spontano kod svih živih bića: to je disanje i uzimanje fizičke hrane radi probave. Drugi "svesni šok" nije spontan, obezbeđen prirodom, već mora da se obezbedi namerno, voljno i svesno, jer to i jeste svest sama, njeno prisustvo: sámo prisustvo svesti transformiše energiju u viši oblik. Samo na taj način telo može da se hrani energijom neposredno. To je rezultat osvešćenja koje se postiže radom na sebi.
Zbog presudne uloge uma i svesti na stanje tela, ljudi postaju bretarijanci na različite načine: neki verujući da im treba samo sunčeva svetlost, neki da im treba samo čaj ili voda, neki da im treba samo prana ili Či energija, neki da im povremeno treba zalogaj voća, a neki ništa ne jedu niti piju.
Izgleda da konzumiranje grube hrane ima samo placebo efekat. Napunimo želudac sa bilo čime i mozak dobije informaciju da smo siti i da je sve u redu. Ali placebo može isto tako delovati i negativno: ako nemamo hrane može nas ubiti od privida gladi. Slično kao što deluje hipnoza. Hipnotisani će se ugušiti ako mu sugerišete da nema vazduha. Tu je i efekat navike uzimanja hrane. Ta navika je veoma jaka i duboka. Možemo reći da je hrana najjača droga od koje smo svi zavisni.
Čovek je na ovom svetu spoj duše i tela, i zato je telo most između animalnog i božanskog, nesvesnog i svesnog. Sve zavisi na kom delu tog mosta se nalazimo. Ako smo identifikovani sa telom i bliže animalnom i nesvesnom bivstvovanju, onda je za nas potreban probavni sistem i hrana ovozemaljska. Ako smo bliži svom božanskom ishodu i duši, onda nam neće trebati ništa od ovoga sveta, imaćemo hranu nebesku (mana, prana, chi, pneuma).
Zato su svi uspešni bretarijanci vrlo duhovni i istinski religiozni.
Bretarijanci
Naziv originala: "U početku beše svetlost" P.A. Straubinger
Ili: "Živeti od svetlosti"
Najbolji dokumentarac o životu od čiste energije
Džezmahin - Živeti od svetlosti
Detaljna uputstva kako se postaje bretarijanac.
Potrebno je pažljivo i više puta pročitati tekst između 149-180 strane.
Ostali delovi knjige sadrže autorove stavove sa kojima se ne slažem u potpunosti.
Joachim M Werdin: Životni stil bez hrane
Ovde je mnogo bolje opisano bretarijanstvo ili inedija. Za razliku od brutalnog procesa 21 dan, koji je mnogima težak a može biti i poguban, ovde je dato više različitih uputstava kako se ostavlja gruba hrana. Sva se svode na svest i uverenje. Jedno od najboljih je kombinacija osvešćenja sa postepenom redukcijom i profinjenjem ishrane. Najpre se uvede potpuno osvešćenje ukusa i prave gladi i sitosti, ne jede se po navici i po zadatom vremenu, već samo po pravoj potrebi. Svaki zalogaj se uzima potpuno svesno. Žvaće se što duže. Zatim se u skladu sa tim osvešćenjem odustaje od mesa i prelazi na vegetarijanstvo. Zatim na vegansku ishranu i sirovu hranu. Istovremeno se i količina hrane smanjuje, ali ne na silu već uvek spontano. Sama svest o ishrani i pravim potrebama treba da smanji unos hrane, a ne naša namera. Naša namera treba da bude samo stalna svesnost o sveprisutnoj energiji i našim pravim potrebama. Tako se potreba za hranom sama sve više smanjuje do potpunog nestanka. Ako se sama ne smanji i nestane, onda nismo zreli za bretarijanstvo i ono nije za nas. Svest nije nadjačala telesne navike i potrebe. Tokom celog ovog procesa ne sme doći do preteranog gubitka težine. Ako dođe, to znači da se um umešao sa svojom idejom gladovanja i to može odvesti u anoreksiju. Stoga se proces mora prekinuti ako dolazi do prevelikog gubitka težine. Podrazumeva se da osoba treba da bude potpuno zdrava da bi ovo sprovela, ali i sam proces će dovesti do ozdravljenja od nekih bolesti.
Pojava anoreksije je kombinacija delovanja uma i parazita. Tu pre svega um deluje negativno na telo jer misli da se odriče hrane. Ideja o odricanju i uskraćivanju pogubno deluje na telo da mršavi sve više kako bi se uskladilo sa tom idejom. Drugo delovanje, koje se dopunjava sa prvim, je od parazita. Ako ih imamo u velikoj meri zbog unošenja mrtve, obrađene hrane i onda naglo prestanemo da je unosimo, onda će paraziti da jedu sámo telo. Neće telo da jede samo sebe, kako se tvrdi, već to rade paraziti.
Zato je od primarnog značaja da se pre bilo kakvog pokušaja da se pređe na bretarijanstvo, mesecima ranije telo isceli i pročisti od nepotrebnih parazita postepenim i sve većim unošenjem voća i povrća.
JOACHIM M. WERDIN - iskustvo življenja bez hrane
O hrani i bretarijanstvu
Važne informacije o ishrani koje ukazuju da je bretarijanstvo prirodno stanje, a ishrana kakvu danas imamo degradacija i devolucija čovekovog bića
Iskustva o životu bez hrane - Jacob Liberman
Jedan lep primer o životu bez hrane u našim krajevima
(Priča počinje od devetog minuta, ali je važan i uvod)
NAPOMENA: OVO NIJE PREDLOG DA POSTANETE BRETARIJANAC, VEĆ SAMO IZNOŠENJE ZANIMLJIVIH INFORMACIJA O TAJNAMA TELA.
Kao i sve druge stvari, ni ishrana sirovom hranom ni bretarijanstvo nije za sve ljude. Na ovom svetu žive vrlo raznovrsne duše (i organski portali) tako da je nemoguće uvesti jedno pravilo koje bi bilo dobro za sve. Ima mesojeda, ljudoždera, insektojeda, vegetarijanaca, vegana i bretarijanaca.
Samo je stvar u procentima koji se mogu grubo odrediti.
Izgleda da je najveći procenat onih kojima treba gruba hrana (mesožderi, kuvana hrana). To su inače ljudi koji žive prostijim i grubim životom i radom. Gruba karmička iskustva traže i grubu hranu. Takav im je i um, jer hrana u velikoj meri određuje kvalitet uma.
Manji je procenat onih koji su za finiju hranu (vegani, sirova hrana, voće). Oni su uglavnom i u nekoj vrsti rada na sebi, na profinjenju uma (meditacija).
Najmanji procenat je onih kojima ni to nije potrebno, već njihovo telo sámo proizvodi sve što mu treba. Bretarijanstvo je samo za pojedince koji su izgleda sposobni da izvedu potpuno pročišćenje tela i dovedu ga do prvobitnog, izvornog stanja, ili neku vrstu prosvetljenja tela. Tako bih ja nazvao bretarijanstvo - pročišćenje tela koje ga prosvetljuje. Telo je tako pročišćeno da svest može da preovladava nad njim. Ono ne mora da podrazumeva i duhovno prosvetljenje, ali mu je blisko i daje mu dobru osnovu. Ono se ipak odnosi samo na telo, dok je Duh čovekov potpuno nezavisan od tela.
Prosvetljenje je potpuna spoznaja i realizacija te nezavisnosti.
Nije nam poznato da je neki prosvetljeni bio bretarijanac (osim kod slučaja nekog sveca - ali tu je pre na delu sama vera kao posvećenost i uverenje, a ne religija kao takva) - dok oni za koje se zna da su bili zaista prosvetljeni nisu bili bretarijanci. Oni ili nisu uopšte pridavali važnosti telu (Ramana, Ramakrišna...) ili su jeli vrlo malo vegetarijanske hrane (Buda, Mahavira...).
Jedan od najpoznatijih bretarijanaca Victor Truviano svedoči da se bretarijanac ne može postati iz proste namere ili želje. To se postaje po pozivu ili inspiraciji iz viših dimenzija.
