Nešto o čemu je trebalo odavno napisati neku reč. Odavno je trebalo reći ljudima, kolika je prednost jednostavnog života. Mislim da su ljudi zaboravili, šta znači uopšte jednostavnost u svemu. Svi su u nekom komplikovanom životu, a što je najgore oni to žele. Povećavaju sve to, jer misle da ako je nešto jednostavno, da je to prosto, da je to nedostojno savremenog čoveka, punog kompleksa. Taj čovek je toliko opterećen samim sobom, savremenim načinom života i tehnologijom, da misli da je sve što je komplikovano dobro. Naročito se to odnosi na jednostavan život. On čini čoveka jednostavnim, i prepunim intuicije, koji živi u skaldu sa prirodom, u skladu sa samim sobom. Mnogo njih ne mogu da shvate, da je u suštini sve vrlo jednostavno, i da samo ljudi komlikuju sve. To je iz prostog razloga, njihovog umišljaja, da je složeno i komplikovano bolje od prostog, od jednostavnog. To je samo psihički poremećaj, umišljene veličine i komplekasa više vrednsosti.
JEDNOSTAVNOST JE VRH SAVRŠENOSTI BILO ČEGA.
Sve najbolje što je napravljeno je jednostavno. Samo ljudi to trebaju sa shvate i prihvate. Jednostavan život je dragocen za svakog čoveka. To je život koji čoveka vodi u ciklus prirodnih zakona koji vladaju planetom. To je poštovanje same prirode, kao i poštovanje svih duhovnih zakona, koji donose mir i harmoniju u život. Malo ljudi želi da živi jednostavnim životom, i da žive u skadu sa ciklusima prirode i planete zemlje. Jednostavno, oni su sa savremenom tehnikom programirani, na ponašenje bio-robota. Biće koje nije svesno svog sobstva , koje nije sveno ni sveta oko sebe. Izmanipulisano sa medijima, i raznim programima, Dopustilo je da neko drugi misli sve za njih. Da im određuje, ali i ponudi sve na tanjiru, i hranu, i zabavu i čulno uživanje, koje je projektovano tamo negde. Njihovo je samo da rade za tu hranu, i izvršavaju sva nerđenja koja su im data. To nije život čoveka, to je život roba. Ali većina baš tako živi, i što je najgore toliko su izmanipulisani, da sami žele takav život.
Malo ljudi i uopšte može da živi jednostavno. Ti ljudi koji mogu da žive jednostavnim životom, opstaju hiljadama godiina, jer njihova jednostavnost ne remeti cikluse prirode. Svi su u skladu, i u harmoniji. Kompletna priroda, i sama planeta preživeće i ovaj teror ljudske rase, koja uništava sve samo zbog iluzije bogastva. Pogledajmo život domoradaca u šumama. Ali i plemena koji su daleko od takozvane civilizacije, njihov divlji život je blagodet za njih. Ako pogledamo jednostavan život ribara, kao i drugih ljudi, koji živi van urbanih sredina, videćemo koliko su ti ljudi sretni. Koliko uživaju u samom životu. Od prirode uzimaju samo ono, koliko im treba. Uloviće ribu za haranu samo za 1-2 dana. Ubiće divlju životinu samo za hranu. Uzgajaju hranu samo kolko im treba. Žive jednostavnim i sretnim životom. Pogledajmo i život naših starih koliko su oni živeli jednostavno, i sretno bez obzira na težak život. Imali su radosti imali su sreću u srcima. Bili su u ljubavi sa svima. Poštovali su druge, ali su i njih isto poštovali. Imali su mnogo više problema, ali nisu posustali duhom. A i za vreme velikih ratova , zadržali su ljubav , vedrinu, zadržali poštenje.
Težak i pošten život, je održao te ljude,i pomogao im da izdrže sve nedaće. Ništa im nije bilo teško. Sada je poštenje nestalo, kao kao i ljubaznost. Ceni se samo lukavstvo, prevara i blud, na svakom koraku. Do izražaja dolazi lenjost i prevara, na svaki način. Svi su samo u sistemu otmi, prevari, opljačkaj. Nema se milosti ni prema kome, pa nekad ni prema svojim najbližima. Zato imamo često nasilja u porodicama, zbog materjalnih stvari. Mržnja izbija iz skoro svakog, svako je zloban, besan i ljut, na ostale koji imaju više. Svi komplikuju maksimalno svoj život, izmišljajući probleme, da bi bili važni, a zatim se bore sa tim problemima. Ovako stanje u društvu je neodrživo. I vrlo brzo ovakva civilaizacija mora propasti, kao i druge pre nje. Negativnost je preuzela ljude, kao i sam komlikovan način života. Sam način odnosa izrabljivanja, i nepoznavanje osnovnih zakona prorode, dovode do njenog kraja. Moramo se setiti amebe, prostog jednoćeliskog organizma, koja je opstala milionima godina, i opstaće i dalje. Sve što je složeno po samoj svojoj strukturi, teži razdvajanju i povratku na svoje sastavne elemente. Bilo koji spoljnji uticaj lako ih dovodi do težnje u prvobitno stanje.
Zato ima mnogo ljudi koji su shvatili veličinu jednostvnog života. Oni se odrču luksuza savremenog života, i povlače se u prirodu, sa svojom porodicom. Idu čak toliko daleko, da nemaju ništa od savremene tehnologije, pa čak ni el. energiju. To je način povratka sebi , povratku prirodi i duhovnosti. U ovom komforu gradskog života, nema ono što nalaze tamo. To je mir harmonija, sklad, ljubav, dele radost sa najmilijima i podižu sveoje vibracije svesti, razvijaju duhovnost. Poniru u sebe i u sebi traže odgovore, Shvatili su da su sami sebi najbolji učitelji. Ne žive u žurbi jer imaju svo vreme sveta.Ništa nije hitno. Ništa nije bitno. Prihvataju prirodu kakva jeste, a i ona prihvata njih. Ali zato ljudi koji žive u gradovima su totalno nesposobni za život bez tekovina civilizacije. Ne mogu da nađu hranu , ne mogu da prežive bilo kakva dešavanja gde nema supre marketa i medija koji će im pričati šta da rade i kako da se ponašaju. Postali bi gori od samih životinja u borbi za hranu. To se sada videlo u ovoj pandemiji. Gde se pokazalo svo zlo samih ljudi u borbi za opstanak.
I kao što gore rekoh.
JEDNOSTAVAN ŽIVOT JE SAVRŠEN ŽIVOT.
Svetislav Petrović
