Imunitet se može povećati desetak puta podizanjem temperature organizma samo za dva stepena, utopljavanjem toplim pokrivačima ili boravkom u toploj vodi.
Osobe koje prirodno ili poremećajem imaju viši nivo prolaktina, imaju toliko podignut imunitet da im se on često obrušava na sopstveno tkivo kroz sklonost ka autoimunim bolestima. Dakle, nije dovoljno samo podići imunitet, već on mora biti adekvatan. Od čega to zavisi?
Leukociti (bela krvna zrnca) se razlikuju između sebe po tome da li organizam čuvaju od bakterija, virusa, raka, parazita, alergena, gljiva ili uginulih ćelija. Svaka vrsta leukocita vodi poreklo od zajedničkog prekursora, a organizam određuje u kojoj količini će se prekursor pretvoriti u određenu vrstu leukocita.
Međutim, naša nezrela reakcija na stres može da omete adekvatan odgovor imunog sistema na bolest, pa se tada zajednički prekursor leukocita može pretvoriti najviše u onu vrstu leukocita koja nije odgovor na našu realnu potrebu.
Stalna tuga, preterano podignutim nivoom prolaktina, preterano aktivira određene elemente imunog sistema i tako provocira pojavu autoimunih bolesti. Dok stalna emocija tuge podiže citokin IL-18 (zadužen za ćelije ubice i čitav sistem imune reakcije), osećanje ugroženosti podiže citokin IL-6 (citokin upale).
Za razliku od tuge, strah i osećanje krivice će imuni sistem usmeriti ka formiranju eozinofila koji se bore protiv alergena i parazita, a ne protiv virusa i bakterija. I tako, uprkos tome što je imunitet podignut, on može biti pogrešno usmeren. Čovek će tada lako reagovati alergijom na supstance koje uopšte nisu za njega opasne, dok će zato imati slabu reakciju imunog sistema na ćelije raka ili na viruse, zato što se zajednički prekursor leukocita najviše transformisao u onu vrstu leukocita koja mu tada nije toliko potrebna.
Pojedine biljke sadrže sastojke koji mogu da preusmere pretvaranje prekursora u željenom smeru, pa će tako uzimanje čaja od bele imele (Viscum album) podići nivo limfocita koji se bore protiv virusa i raka, kao i leukocita neutrofila koji se bore protiv bakterija, a na račun formiranja leukocita eozinofila koji organizam čuvaju od parazita i alergena. I umesto da organizam reaguje preosetljivo na alergene, on će, zahvaljujući beloj imeli, da se uspešnije bori protiv raka, virusa i bakterija. Poznato je da leukociti koriste slobodne radikale kao odbrambeni mehanizam u borbi protiv raznih mikroorganizama, zbog njihove citotoksičnosti. Eozinofili se bore protiv alergena i parazita oksidativnim supstancama kao što je vodonik peroksid, pa je njihovu nepotrebnu količinu svakako poželjno smanjiti.
Neadekvatan imuni odgovor organizma može, u izuzetno retkim slučajevima, izazvati anafilaktički šok i smrt, prilikom uboda stršljena ili uzimanja vakcine, i to je jedini opravdan razlog zašto bi vakcine trebalo uzimati po sopstvenoj savesti, na svoju ličnu odgovornost.
Epidemija korona virusa otkrila je veliki problem sa čovekovom prirodnom imunom reakcijom na taj virus. Statistika je pokazala da 85% pacijenata, od 1099 primljenih na kliničko lečenje u Vuhanu do 29. januara 2020. zbog infekcije korona virusom, ima limfopeniju. Limfopenija predstavlja snižen odgovor limfocita (koji se bore protiv virusa), a preterano povećan broj leukocita neutrofila (koji su zaduženi za borbu protiv bakterija), što je potpuno neadekvatno jer je reč o virusnoj, a ne bakterijskoj infekciji. Druga istraživanja su ukazala na „citokinsku oluju” kao uzrok većine smrtnih slučajeva zbog korona virusa, što je pokazalo potrebu da se smanji količina citokina (IL-1β, IL-6, TNF-α). Treće istraživanje je pokazalo da nedostaju i korisni leukociti protiv virusa - monociti, jer se njihov prekursor pretvara u neutrofile.
Dakle, korona virus u sebi sadrži strukturu koja obmanjuje imuni sistem organizma i navodi ga na neadekvatnu imunu reakciju, karakterističnu za bakterijsku a ne virusnu infekciju, zbog čega imuni sistem slabije biva usmeren na borbu protiv virusa, a više na borbu protiv inficiranog tkiva, oštećujući tom prilikom i zdravo tkivo.
Rezultat neadekvatnog imunog odgovora organizma jeste akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) kod 5% inficiranih, koji zatim često rezultuje smrtnim ishodom, kada se bolesnik uguši zbog plućnog sekreta i razgradnje plućnog tkiva. Najveća smrtnost prouzrokovana korona virusom je posledica zapaljenja pluća zbog preterane zapaljenske reakcije imunog sistema, koji se tada obrušava i na zdravo tkivo pluća, dok proizvedena sluz ometa samo disanje. Kineski lekari koji su radili autopsiju preminulih od korona virusa tvrde da su zaticali pluća pretvorena u sluz.
Popularne biljke čiji su sastojci korisni za opšte podizanje imuniteta kao što su ehinacea i astragalus, mogu da pogoršaju borbu protiv korona virusa jer podižu broj neutrofila i citokina odgovornih za „citokinsku oluju”.
Više naučnih istraživanja je pokazalo da čaj od zove (Sambucus nigra) ili ekstrakt od zove — Sambukol dovodi upravo do željenog povećanja limfocita a smanjenja neutrofila, što povećava mogućnost preživljavanja inficiranih korona virusom ako se zova koristi preventivno i u prvoj fazi oboljenja, pre upale pluća. Utvrđeno je da zova podiže interferone koji sprečavaju umnožavanje virusa (IFN-β), i citokine koji su značajni za borbu organizma protiv virusa i bakterija (IL-1β, IL-6, IL-8, TNF-α).
Za vreme epidemije gripa B/Panama 1993. godine, uzimanje čaja od zove je pomoglo da izlečenje od gripa u 93.3% slučajeva bude završeno posle samo dva dana, za razliku od kontrolne grupe koja je uzimala placebo umesto zove, gde je izlečeno 91.7% ljudi posle najmanje šest dana. Međutim, kako zova podiže koncentraciju citokina koji su odlučujući za nastanak citokinske oluje koja uništava pluća i druge unutrašnje organe, trebalo bi odmah obustaviti njenu upotrebu kada dođe do upale bilo kog unutrašnjeg organa.
Tada bi trebalo početi sa intenzivnom upotrebom ekstrakta biljaka koji smanjuju neutrofile, a takođe i citokine zadužene za citokinsku oluju (IL-1β, IL-6, TNF-α). To su ekstrakti biljaka aronije, kurkume, đumbira, cimeta, crnog kima i slatkog korena. Iste biljke, iako smanjuju upalne citokine (koji mogu biti korisni na početku oboljenja), one podižu korisne antivirusne interferone koji predstavljaju prvu liniju odbrane. Zato ih ima smisla uzimati preventivno, zajedno sa zovom, ali obustaviti ih sa prvim simptomima korona virusa, i potom ponovo uzimati tek kada snažnu upalu treba smanjiti.
Protivupalno delovanje, koje posebno snižava IL-6 i TNF-α, imaju i soja i njene prerađevine.
Slatki koren (Glycyrrhiza glabra) je izuzetno koristan za smanjenje svake upale, a posebno upale pluća, ali zbog štetnih nuspojava treba ga koristiti samo za vreme trajanja upale. U područjima islamskog sveta gde se napitak od slatkog korena pije za vreme ramazana, uočeni su simptomi njegove preterane konzumacije. U svakodnevnom unosu slatki koren izaziva gubitak kalijuma, srčanu aritmiju, poremećaj EKG-a i povišenje pritiska zbog zadržavanja vode u organizmu. Iako ima antibaktericidne efekte u direktnom kontaktu sa bakterijama, ne bi ga trebalo uzimati bez preke potrebe jer snažno smanjuje imunitet samog organizma protiv bakterijskih infekcija.
Kako korona virus počinje da napada prvo gornje disajne puteve, treba sprečiti slivanje zarazne sluzi u pluća smanjenjem sadržaja histamina u ishrani. Histamini pospešuju curenje sluzi, i zato treba izbaciti iz upotrebe namirnice bogate histaminima kao što su mlečni proizvodi i ukiseljeno povrće. Supstanca karvakrol, koja se nalazi u divljem origanu, vrijesku (rtanjskom čaju), timijanu i majčinoj dušici, pored antivirusnog delovanja, pokazuje izražen antihistaminski efekat, a takođe, i u malim dozama smanjuje najopasnije upalne citokine (IL-1β, IL-6, TNF-α).
Iako je dobro podići imunitet utopljavanjem organizma, preterano visoka temperatura može izazvati preteranu upalnu reakciju, i kobno iscrpsti organizam, pa je zato u kritičnom trenutku treba snižavati hladnom kupkom, posebno ako je osoba već dobila teško zapaljenje pluća.
Podložnost smrti od korona virusa starijih osoba je objašnjiva niskim nivoom interferona, koji su važni za borbu organizma protiv virusa, a koji najveći pad nivoa postižu posle pedesete godine ljudskog života. Utvrđeno je da konzumiranje samo 2 grama belog luka podiže za 2 sata oko pet puta nivo alfa interferona (IFN-α). Beli luk pokazuje i antiupalne efekte.
Sastojci belog luka i sremuša ometaju sposobnost neutrofila da se izduže i provuku između ćelija. Na taj način oni smanjuju njihovo upalno dejstvo i time čuvaju zdrave ćelije od smrti.
Vitamin B3 (niacin ili nikotinamid) i vitamin C bi trebalo uzimati preventivno jer podižu interferone, a posebno kada počne kašalj, jer je eksperimentalno dokazano da oba vitamina imaju regenerativni efekat na oštećena pluća.
Oštećenje pluća usled korona virusa rezultuje hipoksijom — smanjenjem kiseonika u krvi, i često oštećenjem samog srca zbog nedostatka kiseonika, čak i ako osoba uspe da preživi. Rešenje bi moglo biti u uzimanju beta blokatora propranolola, koji smanjuje potrebu mišića srca, ali i čitavog organizma za kiseonikom, što rasterećuje mišiće srca i omogućava organizmu da preživi sa umanjenim radom pluća. U jednom eksperimentu dve grupe od po osam pasa imale su na raspolaganju vazduh sa samo 9% kiseonika. U grupi pasa bez propranolola, polovina pasa je uginula u roku od 40 minuta, dok grupa pasa koja je bila pod uticajem propranolola nije imala nijednu uginulu jedinku. Propranolol je pokazao i mnoge antiupalne i antivirusne efekte, posebno prilikom njegovog konzumiranja za vreme gripa, ali ga zbog mogućih štetnih nuspojava kod osoba sa niskim pritiskom i sa jakom astmom, treba koristiti pod nadzorom lekara.
U slučaju nakupljanja sluzi u plućima, nekada može biti od velike pomoći cvet biljke lobelije koji izaziva snažno grčevito iskašljavanje. Kako je za koristan efekat potrebna samo malo manja količina od toksične količine, trebalo bi postepeno povećavati dozu tinkture od cveta na svakih dvadesetak minuta, dok se ne pojavi jako iskašljavanje. Ako su tinkture od lobelije preslabe koncentracije, direktno konzumiranje cveta treba uraditi sa velikim oprezom. U nekim slučajevima takvo iskašljavanje je u stanju da očisti pluća od otpadaka koji, ako se ne izbace, jesu izvor višegodišnjeg hroničnog kašlja.
Dok za vreme bolesti traje period odsustva volje za hranom, ne treba je ni najmanje konzumirati, jer hipoglikemija (nedostatak šećera u krvi) izaziva skok prolaktina i interferona, čime se imunitet drastično podiže, dok u momentima gladi, treba jesti jednostavnu i energetski jaku hranu koja se lako vari, najbolje kombinaciju ulja (maslinovog) i crnog hleba; ili nefermentisanog (bez histamina) putera i meda.
Naravno, sve ove faktore podizanja adekvatnog imuniteta je iluzorno sprovoditi, a istovremeno kršiti principe umerene i zdrave ishrane, dovoljnog unošenja čiste vode, dovoljnog sna, neophodne fizičke aktivnosti i zrele reakcije na stres.
Osnovna načela zdravog imuniteta možete naći u knjizi "Susret sa korona virusom" odakle je i ovaj tekst koji se pročitali. Knjigu možete besplatno učitati sa sledeće adrese:
