srčani zalisci

Srčani zalisci se mogu popraviti

Ukoliko osoba oseti zamor pri svakodnevnim aktivnostima i primeti da ne može da uradi nešto što joj je do tada bilo normalno, treba što pre da poseti lekara

dan od pro­ble­ma ko­ji sva­ko­dnev­no re­ša­va­ju kar­di­o­hi­rur­zi je­ste ope­ra­ci­ja sr­ča­nih za­li­sta­ka. Reč je o svo­je­vr­snim ven­ti­li­ma ko­ji se na­la­ze iz­me­đu sr­ča­nih šu­plji­na i omo­gu­ća­va­ju jed­no­sme­ran tok kr­vi u sr­cu. Ka­da se oni po­re­me­te, bi­lo da je reč o ste­no­zi, to jest nji­ho­vom su­že­nju, ili o po­pu­šta­nju, oso­ba ima pro­blem sa to­kom kr­vi kroz sr­ce. Ta­da se krv vra­ća una­zad ili ote­ža­no „ide” na­pred. Du­go­roč­no gle­da­no, ovaj pro­blem vo­di ka sla­blje­nju sr­ča­nog mi­ši­ća i pro­pa­da­nju or­ga­na.

Pa­ci­jent če­sto i ne zna da ima ovaj pro­blem sve dok ne ose­ti za­mor pri­li­kom oba­vlja­nja sva­ko­dnev­nih ak­tiv­no­sti i iz­ne­na­di se ka­da mu le­kar sa­op­šti da mu je neo­p­hod­na po­prav­ka ili za­me­na za­li­ska.

Do­cent dr Sve­to­zar Put­nik, di­rek­tor Kli­ni­ke za kar­di­o­hi­rur­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, ob­ja­šnja­va da su obo­lje­nja sr­ča­nih za­li­sta­ka, kao i sve dru­ge kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti, u eks­pan­zi­ji. Na­ža­lost, to su bo­le­sti ko­je su skop­ča­ne sa ozbilj­nom sto­pom obo­le­va­nja i umi­ra­nja i ujed­no ve­li­ki pro­blem za dru­štvo.

– Obo­lje­nja dva za­li­ska, aort­nog i mi­tral­nog, u po­ra­stu su, a go­di­šnje in­ter­ven­ci­ja tre­ba da se ura­di kod 600 do 800 pa­ci­je­na­ta. U KCS-u oko 150 do 200 bo­le­sni­ka če­ka na ope­ra­ci­ju, a li­ste po­sto­je i na In­sti­tu­tu „De­di­nje” kao i u In­sti­tu­tu za kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti Voj­vo­di­ne.

Du­go vre­me­na bo­lest pro­ti­če bez ika­kvih simp­to­ma. Po­sle ne­kog vre­me­na ja­vlja se za­mor pri sva­ko­dnev­nim fi­zič­kim ak­tiv­no­sti­ma. Pa­ci­jent pri­me­ti da ne mo­že da ura­di ne­što što mu je do ta­da bi­lo nor­mal­no. Re­ci­mo, oso­ba se bez pro­ble­ma pe­nja­la ste­pe­ni­ca­ma na tre­ći sprat a sa­da to vi­še ne mo­že, ili vi­še ne mo­že da vo­zi bi­cikl. To je mo­me­nat ko­ji oso­ba tre­ba da pre­po­zna i po­tra­ži po­moć le­ka­ra. Kod ta­kvih pa­ci­je­na­ta se če­šće de­ša­va iz­ne­nad­na sr­ča­na smrt – na­gla­ša­va dr Put­nik.

Po­sto­je raz­li­či­ti ti­po­vi bo­le­sti za­li­sta­ka. Ne­ka­da se ona ja­vlja kao po­sle­di­ca re­u­mat­ske gro­zni­ce, in­fek­ci­je ko­ja je upo­tre­bom an­ti­bi­o­ti­ka i do­brim le­če­njem is­ko­re­nje­na, ali ima onih ko­ji su je pre­le­ža­li i ima­ju sa­da pro­blem sa aort­nim ili mi­tral­nim za­li­skom. Ne­ka­da za­li­sci pro­pa­da­ju usled de­ge­ne­ra­tiv­nih bo­le­sti, od­no­sno sta­re­nja or­ga­ni­zma. Jer, za­li­stak se u to­ku jed­nog mi­nu­ta otvo­ri i za­tvo­ri od 70 do 90 pu­ta, što do­volj­no go­vo­ri o ve­li­kom bro­ju me­ha­nič­kih po­na­vlja­nja to­kom ži­vo­ta. Oni pro­pa­da­ju i zbog is­he­mij­skog in­fark­ta. Pro­ble­mi sa za­li­sci­ma su za­stu­plje­ni­ji kod mu­ška­ra­ca, ma­da se če­sto ja­vlja­ju i kod že­na u me­no­pa­u­zi.

– Hit­ni pa­ci­jen­ti se od­mah ope­ri­šu. Bo­le­sni­ci sa te­škom for­mom bo­le­sti ko­ji ima­ju gu­blje­nje sve­sti ili an­gi­o­zne bo­le­sti, zah­te­va­ju ra­ni­ju ope­ra­ci­ju od onih ko­ji još ne­ma­ju ni­ka­kve simp­to­me. Pro­na­la­zak apa­ra­ta za van­te­le­sni kr­vo­tok je omo­gu­ćio da da­nas mo­že­te da otvo­ri­te sr­ce, za­u­sta­vi­te nje­gov rad, a za to vre­me apa­rat pre­u­zi­ma funk­ci­ju sr­ca i plu­ća. Pri­li­kom za­hva­ta, otvo­re se sr­ča­ne šu­plji­ne, za­li­stak se po­pra­vi, ili se za­me­ni ve­štač­kim – do­da­je naš sa­go­vor­nik.

Re­pa­ra­ci­ja ima svo­je pred­no­sti, jer ne zah­te­va da pa­ci­jent do­ži­vot­no pri­ma an­ti­ko­a­gu­lant­nu te­ra­pi­ju, a uglav­nom se po­pra­vlja mi­tral­ni za­li­stak. Dr Put­nik is­ti­če da se re­pa­ri­ra deo ko­ji je pro­ble­ma­ti­čan jer je pu­kao, ili zbog po­ja­ve ru­pe.

– Uvek se na­da­mo po­sle ope­ra­ci­je da će za­li­stak tra­ja­ti naj­ma­nje 10 go­di­na. Uko­li­ko to ni­je mo­gu­će, on­da se pri­be­ga­va za­me­ni za­li­sta­ka. Po­sto­je bi­o­lo­ški i me­ha­nič­ki za­li­sci. Me­ha­nič­ki su du­go­traj­ni, po 30 i vi­še go­di­na tra­ju, a pa­ci­jent mo­ra da uzi­ma stal­no lek pro­tiv zgru­ša­va­nja kr­vi. Bi­o­lo­ški su krat­ko­traj­ni­ji. Ali le­ko­vi pro­tiv zgru­ša­va­nja kr­vi ne mo­ra­ju da se uzi­ma­ju. Sva­ki ope­ra­tiv­ni za­hvat u kar­di­o­hi­rur­gi­ji no­si od­re­đe­ni ri­zik. Ve­ći je ri­zik kod sta­ri­je oso­be ko­ja ima vi­še udru­že­nih bo­le­sti ne­go kod mla­đe ko­ja ne­ma dru­ge zdrav­stve­ne pro­ble­me – ka­že dr Put­nik.

Pre ope­ra­ci­je pa­ci­jen­tu se ura­di ul­tra­zvuk sr­ca, ka­te­te­ri­za­ci­ja sr­ca sa ko­ro­no­ro­gra­fi­jom, rend­gen­ski sni­mak i la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze. Ho­spi­ta­li­za­ci­ja na Kli­ni­ci za kar­di­o­hi­rur­gi­ju tra­je oko ne­de­lju da­na. Bo­le­snik po­sle in­ter­ven­ci­je, uko­li­ko je sve do­bro pro­te­klo, le­ži u šok-so­bi dva da­na, a na­kon to­ga na ode­lje­nju po­lu­in­ten­ziv­ne ne­ge još dva do tri da­na. Na bol­nič­kom ode­lje­nju osta­je još tri do če­ti­ri da­na. Po­tom sle­di re­ha­bi­li­ta­ci­ja, ko­ja se oba­vlja u In­sti­tu­tu za re­ha­bi­li­ta­ci­ju u So­ko­banj­skoj uli­ci ili u Ni­škoj ba­nji. Nor­mal­nom ži­vo­tu oso­ba mo­že da se vra­ti me­sec da­na po­sle ope­ra­ci­je.

Izvor: Politika