Biber nije samo začin koji pojačava ukus jelima. Njegova lekovita svojstva su malo poznata, ali ih mnogo ima. Upoznajte biber malo bolje.
Nekada je biber, uostalom kao i svi začini, predstavljao vrlo dragocen artikl u trgovini između Indije i Evrope. Dok nafta nije preuzela taj naziv, biber je bio „crno zlato“. U vreme dok nije postojao novac, bibom se plaćala roba, a samo bogati Evropljani u ranom srednjem veku mogli su da ga priušte sebi.
Danas, dostupan je na trpezama širom sveta. Podaci pokazuju da se na svetu potroši oko 65.000 tona bibera godišnje, a najveći svetski proizvođači su Vijetnam, Indija, Brazil, Indonezija, Malezija, Šri Lanka, Kina i Tajland.
Piper nigrum, kako glasni latinski naziva ovog začina, višegodišnja je biljka. Drvenasta zimzelena lijana poreklom je iz tropskih delova Indije i jugoistočne Azije. Listovi ove biljke su srcolikog oblika, a plod je bobičast. Upravo te bobice ljutkastog ukusa koristimo u ishrani kao začin, mada je kroz istoriju korišćen i kao lek.
VRSTE BIBERA
Postoji preko 2000 vrsta bibera. Najpoznatija podela je na: crni, beli, zeleni i crveni. Boja bibera ne zavisi od vrste biljke sa koje je ubran već od načina na koji se zrno priprema za upotrebu.
Crveni biber dobija se kada se uberu potpuno zrela, crvena zrna koja se potapaju u slanu vodu, a zatim zamrzavaju ili brzo suše. Njegov miris najčešće se opisuje kao mešavina mirisa bibera i limuna.
Zeleni biber dobija se branjem zrna pre zrenja. Proces obrade zrna isti je kao kod crvenog bibera.
Beli biber dobija se ubiranjem crvenih, gotovo zrelih bobica, koje se zatim kvase da bi mogla da se skine opna, a tek potom suše. Beli biber ima nešto blažu aromu od crnog , a takođe se smatra da je i zdraviji.
Crni biber dobija se kada se uberu zelena zrna, a zatim bez ikakve obrade osuše na suncu. Crni biber najčešće se koristi u našoj kuhini kao začin u čorbama, supama i salatama.
KAO LEK
U narodnoj medicini biber kao lek se preporučuje zato što blagotvorno deluje kod povišene telesne temperature, upale grla, mučnina, vrtoglavica, otežanog mokrenja, reume i artritisa. Ipak, tu se spisak njegovih lekovitih svojstava ne završava.
Na prvom mestu, biber pojačava lučenje želudačnih sokova, čime se olakšava varenje, naročito teške hrane. Pored toga, eliminiše bakterije u zelucu tako da sprecava nadimanje stomaka i nastanak gasova. Istovremeno, deluje stimulativno na krvotok.
Uz to, ovaj začin podstiče sposobnost organizma da apsorbuje hranljive materije, pogotovo beta-karotena, vitamina B i selena.
Piperin iz bibera ubrzava metabolizam u telu i pojačava proizvodnju serotonina i endorfina u mozgu. Takođe, naučno je dokazano da ljudi jedu veoma ljutu hranu ređe obolevaju od bronhitisa i astme.
Da biste iskoristili sva lekovita sva svojstva ovog začina, preporuka je da biber jedete svež. Jednom samleven biber brzo gubi aromu, pa je najbolje mleti ga neposredno pred upotrebu malim ručnim mlinovima, koji u potpunosti čuvaju upravo aromu i ljutinu. Takođe, preporuka je da biber čuvate u hermetički zatvorenim teglicama, zaštićenog od uticaja svetlosti
U SLUŽBI LEPOTE
Najnovija istraživanja dokazala su da zeleni biber pomaže mršavljenje. Pored toga što ubrzava varenje hrane, biber podstiče lučenje hidrohlorilne kiseline u želucu, koja razgrađuje masti. Zeleni biber deluje najjače od svih ostalih, jer u njemu se nalazi najviše eteričnih ulja koja uspešno tope dubinske masnoće, pa je zbog toga sve češći sastojak preparata za uklanjanje celulita.
KO TREBA DA IZBEGAVA BIBER?
Kada su u pitanju beli,crveni,crni i zeleni biber, koliko god da ih volite, vodite računa koliko često ga konzumirate. Zbog iritirajućeg dejstva na creva, biber se ne koristi kod pacijenata koji su imali operacije na organima za varenje. Ovaj začin naročito bi trebalo da izbegavaju osobe koje boluju od gastritisa, čira na želucu ili imaju problema sa hemoroidima.
