Stari Germani toliko su poštovanili ovu biljku da su je smatrali lekom za sve bolesti. Čestoslavica ili razgon na latinskom jeziku zove se Veronica officinalis po svetoj Veroniki koja je lečila leprozne bolesnike. Kada su Rimljani zaposeli sever Evrope i tamo otkrili veroniku, nazvali su je lekom sveta. Njene moći su se brzo proslavile i čak ušle u poslovicu. Ukoliko bi Rimljanin hteo da oda priznanje i pohvali nekog čoveka, rekao bi za njega da „ima toliko dobrih osobina, kao cenjena trava veronika”. Nemci ovu biljku zovu i muška vernost jer joj plavičasti cvetići otpadaju na najmanji dodir. U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka sa nežnim ljubičastim ili plavim cvetovima koji se pojavljuju od maja do avgusta. Raste na livadama i obodima šuma do 1000m nadmorkske visine.
Nekada ova biljka se smatrala lekom za tuberkulozu. Srećom, nauka je u međuvremenu otkrila efikasnije lekove za ovu tešku bolest, ali je veronika ostala omiljeni narodni lek za lečenje kože, organa za disanje, varenje i mokrenje.
Lekovitost ove biljke potiče od glikozida, iridoida, gorkih materija, triterpenskih saponina, malo etarskog ulja, manitola, provitamina A, šećera, voska… U lečenju se koristi nadzemni deo biljke u cvetu, od kog se sravljaju čajevi i tinktura.
Čestoslavica se smatra jednim od najboljih biljni lekova za uporne, hronične kožne bolesti, ekceme i dermatitise. Pije se čaj od jednakih delova čestoslavice, divlje dan i noći i koprive. Spolja se maže nevenovim ili uljem noćurka. Čestoslavica se preporučuje i kao efikasan lek protiv stračkog svraba. Po svoj prilici biljka je odlična za ljude u godinama je poboljšava memoriju, posebno ako se zaboravljanje javlja kao posledica mentalnog zamora. Premorenim osobama umanjuje nervozu i pomže da utonu u dubok, okrepljujući san. Zahvaljujući manitolu sprečava stvaranje grumenova proteina a-sinukleina u mozgu (što se dešava kod osoba obolelih od Parkinsonove bolesti).
Doprinosi i olakšanom iskašljavanju i izbacivanju sekreta kod bronhitisa, hroničnog katara pluća, povišene temperature i bolova u grudima. Jovan Tucakov je preoručuje kod snažnog kašlja koji izaziva zacenivanje.
Ova biljka utiče na smanjenje nivoa holesterola u krvi, sprečava zakrčenje krvnih sudova, blagotvorno deluje na jetru. Nekada se čestolavica upotrebljavala kao lek protiv žutice. Narod je koristi i kod pojave peska u urinu i benignog uvećanja prostate. Stimuliše želudac na proizvodnju enzima za varenje i olakšava varenje hrane u crevima.
