Mnogo ljudi u moderno vreme želi i pokušava da se hrani zdravo. Ali termin zdrava ishrana je toliko potrošen i toliko puta izrečen u najrazličitijem kontekstu da više čovek ne zna šta ona tačno znači. Kada nekog pitaš šta je zdrava hrana rekao bi: jesti voće i povrće, drugi bi rekao da je to upotreba samo organske hrane itd.
Nedajemo definiciju zdrave hrane ali ćemo pokušati da vas usmerimo na razmišljanje koji je smisao hrane i same ishrane.
Ishrana je potreba, bez hrane mi ne možemo opstati, hrana nam služi da preživimo. Zato hranu treba gledati kao potrebu a ne kao užitak, znam to je mnogo teže uciniti nego reci, ali opet vredi pokušati.
Prvo treba razumeti da ljudski organizam funkcioniše po principu depoa. Sva suvisna hrana koju unesemo u telo, tj. suvišna energija bice skladištena u obliku masti i šećera. Postepeno, to će dovesti do gojaznosti, a gojaznost ne prija ni zdravom čoveku a ponajmanje asmatičaru. Sa povećanjem telesne težine raste potreba za kiseonikom, povećava se mišićni tonus, srce brže pulsira, a najvise smeta to što masnoća u predelu abdomena podiže dijaframu i otežava disanje.
Jedi polako
Stari ljudi su uvek govorili tokom jela prekini kada ti je najslađe. Tokom jela trebate jesti polako jer na taj način se želudac postepeno puni i ravnomerno šalje signale u mozak da li ste siti ili ne. Ta slast pri kraju obroka je prvi signal da ste pojeli dovoljno, sve ostalo što se pojede odlazi pravo u vaše depoe. Zato samo pokušajte da svaki put kada jedete sebi kažete: ,,E, sad ću stati.’’
Pravilno je jesti izbalansirano
Treća važna stvar je šta jesti. Trenutno smo preblokirani svim i svakakvim tekstovima, treba jesti badem, ne treba jesti meso, treba piti kafu, kukuruz snižav pritisak itd. Ali mi nikada ne možemo pojesti sve što preporučuju. Zato se treba okrenuti prvo svojim potrebama.
Najgore je to što smo izgubili sposobnost da slušamo svoje telo. Iskreno mislimo da vegetarijanci greše, ali mislimo da i ljudi koji jedu previše mesa greše. Pravilna ishrana je ona u kojoj sve jedemo balansirano. Povrće, voće i meso to je ono što su jeli ljudi od kojih smo mi potekli. Svaka piramida ishrane jasno pokazuje da se jede raznoliko.
Ako odete u studentsku menzu, ma koliko se studenti žalili na hranu ona nam je tačno izbalansirana, nikada nećete jesti samo meso ili jesti samo povrće. Svaki obrok treba najvise sadržati hranu bogatu ugljenim hidratima ( šećer 55%), proteinima (30%) i mastima (najmanje od 5-15% ali je preporučljivo i manje). Time se omogućava pravilan rast i razvoj, omogućava se regeneracija organizma i održavanje imuniteta. Samo raznolikost, šarenilo u hrani može telu doneti sve što mu treba.
Sve je važno
Dosta ljudi će reći: ,,Ali bolje je da jedem što više voća i povrća zbog vitamina i minerala.’’ To jeste tačno, ali vitamini se dele u dve velike grupe: liposolbilni (A,D,K,E,F), to su oni vitamini koji se u organizam mogu uneti putem masti, a najveći izbor masti u hrani jeste meso, i druga gupa vitamina jesu hidrosolbilni vitamini ( B kompleks, niacin, folna kiselina…) i oni se unose u prisustvu vode, a to jesu najcešće voće i povrće, takođe telu trebaju proteini da bi se izgradilo, da bi se obnovilo, a proteina u voću i povrću skoro i da nema.
Masti su takođe vrlo važne bez njih se ne mogu sintetisati mnogi hormoni: testosteron, estrogen, progesteron, kortikosteroidi… Sve ovo vam može jasno pokazati da ljudskom organizmu treba hrana koja je raznolika i koja ima svega što treba.
Pošto je nemoguće hranu uneti u tačno određenoj količini vrlo je važno baviti se i fizičkom aktivnošću. Ona ljudskom organizmu omogućava potrošnju kalorija, pobuđuje nervni sistem, endokrini sistem kardiovakularno ali ima i vrlo pozitivan efekat i ka respiratornom sistemu. Mislimo da svako treba odabrati ono što mu odgovara i da krene da pomaže sebi i svome telu.
Svako od nas ima svoje navike i potrebno je vreme korigovati ih. Ništa ne treba raditi naglo već postepeno i treba sačuvati volju. Posle nekog vremena ćemo biti zadovoljni uspehom jer ipak kako naš narod kaže “lakše je sprečiti nego lečiti”.
