Granica između pojmova alergija, intolerancija i preosetljivost nije još uvek najpreciznije definisana. Preosetljivost je izražena, neprirodna reakcija na određene hemijske materije u hrani.
Na primer, aditiv koji se koristi za pojačanje ukusa u kineskoj kuhinji , poznat kao mononatrijum glutamat, može izazvati kod preosetljivih osoba „Sindrom kineskog restorana“ što se manifestuje oštrim bolom u glavi i grudima. Mononatrijum glutamat se prirodno nalazi u paradajzu, parmezanu i pečurkama, ali koncentracija nije dovoljna da bi se javila preosetljivost.
Takođe postoje istraživanja koja pokazuju povezanost migrene i tirozina u siru i čokoladi, histamina u crnom vinu, kofeina u kafi i koka-koli idr. Zato je za one koji imaju redovno migrene potrebno da vode dnevnik o ishrani kako bi utvrdili šta eventualno izaziva napad (ako uopšte postoji namirnica koja im smeta i ako je napad provociran unosom hrane).
Intolerancija je vid preosetljivost i ovaj pojam je rezervisan za intoleranciju na laktozu i gluten. Mehanizam njihovog nastanka i razvoja je potpuno drugačiji, a kada je u pitanju intolerancija na gluten svi detalji nisu do danas potpuno razjašnjeni.
Razlog za nastanak intolerancije na laktozu je smanjena produkcija enzima za razlaganje mlečnog šećera u crevima, što se dešava kod većine ljudi nakon perioda detinjstva. Intolerancija je veoma rasprostranjena i prirodna je jer je za sisare mlečna ishrana uobičajena u početnim godinama života.
Nerazložen mlečni šećer onda razlažu bakterije u crevima i pritom stvaraju gasove i uzrokuju neprijatnosti tipa grčeva, bolova, nadutosti i mučnine koji se javljaju 30 do 120 minuta nakon unosa mleka. Izraženost simptoma zavisi od količine mleka koja se unese i od toga koliko je hrane uneto neposredno pre ili posle toga. Lečenje ne postoji, već se preporučuje izbegavanje svakodnevnog unosa namirnica koje sadrže mlečni šećer u velikoj količini.
Mlečni šećer se nalazi pre svega u mleku a od mlečnih proizvoda jogurt ima dva puta manje laktoze, a najmanje laktoze sadrže proizvodi na bazi mlečne masti kao što su pavlaka, puter i punomasni sirevi. Danas se u prodavnicama može naći i mleko bez laktoze, koje je slađe od običnog mleka jer se laktoza ne uklanja već se razlaže na prostije šećere istim enzimom koji nedostaje kod ljudi, a prostiji šećeri imaju slađi ukus. Intolerancija na laktozu se može rešiti i uzimanjem tableta koje sadrže nedostajući enzim za varenje zajedno sa mlečnim obrokom. U svakom slučaju ne treba izbegavati mleko i sve mlečne proizvode jer su oni dobar izvor kalcijuma.