zdrave navike

NAVIKE ZA DUŽI ŽIVOT

Kvaliteta života, bolja informiranost o tome kako brinuti o sebi, napredak znanosti, doveli su do toga da danas možemo živjeti kvalitetnije i zdravije. Ipak, uvijek postoje neke sitnice u svakodnevnom životu koje bismo mogli ispraviti.

Manje gledajte tv

Poznato je: što više gledate tv, više sjedite, i – logično - manje se krećete. Novo istraživanje rađeno u Australiji na 8800 odraslih ispitanika koji nisu imali obiteljsku istoriju srčanih bolesti, dovelo je u vezu količinu vremena provedenog u sjedenju pred tv ekranom i rizik od prerane smrti uslijed srčanog udara. Ispitanici koji su gledali četiri ili više sati dnevno televizijski program, imali su za 50% veći rizik od smrtonosnog srčanog udara za razliku od onih koji su smanjili gledanje tv-a na manje od dva sata dnevno.
Stručnjaci su izračunali da svaki dodatni sat gledanja tv-a, povećava rizik za 11%.

Jedite šaku koštuničavog voća dnevno

Već i vrapci znaju kako su omega 3 masne kiseline zdrave za srce. Ali, važno je to znanje i primijeniti, zato vam preporučujemo da u ishranu uvedete koštunjavo voće. Istraživanje harvardskih naučnika koje je trajalo 30 godina, otkrilo je da su ljudi koji su jeli koštunjavo voće svakog dana, imali za 20% manje šansi da umru od bolesti. Znanstvenici su doveli u vezu češće konzumiranje koštunjavog voća i bolje zdravlje, i objasnili to činjenicom da ovo voće uravnotežava kolesterol. Dodajte orahe u zobenu (ovsenu) kašu koju jedete za doručak, ili isjeckane bademe u salatu za ručak, ako želite da budete zdraviji i živite duže.

Izbacite ili smanjite meso u ishrani

Jedno istraživanje je otkrilo da su žene i muškarci koji su inače bili zdravi, postajali podložniji bolestima poput srčanih ili kancera, ako su redovno jeli crveno meso. Dnevna porcija crvenog mesa povećava rizik po zdravlje za 13%, a postotak je još i veći (20%) ako redovno jedete mesne prerađevine koje se najčešće dovode u vezu za povećanim rizikom od raka i srčanih bolesti.
Zamjenite proteine iz mesa proteinima iz drugih izvora (žitarice, mahunarke), kako biste smanjili rizik po zdravlje.

Redovno vježbajte

Trenutni efekat vježbanja je dobro poznat – porast endorfina, bistriji um, niži pritisak... Ali, koje su dugotrajne koristi? Danski istraživači vjeruju da je fizička aktivnost za dug život. „Sa sigurnošću možemo reći da redovno trčanje produžava život“, kaže istraživač Peter Sknor. Njegovo istraživanje je otkrilo da redovno trčanje produžava život muškarcima za šest i više godina, a ženama za pet i više godina. Riječ je o samo dva i po sata trčanja tjedno!

Pronađite unutrašnji duhovni mir

Ako pronađete način da se izborite sa stresom i pronađete svoj mir, živjet ćete duljei zdravije, pokazalo je istraživanje Univerziteta Californija-Davis. Istraživači sa ovog fakulteta su utvrdili da ljudi koji postignu svoj unutrasnji mir imaju veći nivo telomeraze, enzima koji je odgovoran za produženje telomera na krajevima hromozoma, koji pak utiču na starenje. Jedno drugo istraživanje je pokazalo da pacijenti oboleli od raka koji su smireni i staloženi u kombinaciji sa drugim zdravim životnim navikama, mogu značajno produžiti i povećati kvalitetu svog života.

hrana (ni)su ljudi

Hrana (ni)su ljudi

Ako je verovati stranicama posvećenim tehnologiji u inostranim medijskim tvorevinama, najnovija trendi stvarčica je tzv. "Sojlent". U pitanju je prašak od kojeg se spravlja hranljivi napitak namenjen tome da u potpunosti zameni redovnu hranu. Smislio ga je 24-godišnji softverski inženjer Rob Rajnhart, a nazvao po, naravno, kultnom naučnofantastičnom filmu "Soylent Green" (1973) sa Čarltonom Hestonom (za puriste: po SF romanu koji je inspirisao film), ali o tome nešto kasnije.

Sojlent je, dakle, prašak boje bele kafe koji se razmuti u vodi i koji u optimalnoj razmeri ima sve hranljivo što čoveku treba: ugljene hidrate, proteine, masti, kalcijum, gvožđe, jod, magnezijum, sve žive vitamine, i još svašta slično. Ukus mu je namerno neutralan, odnosno skoro nepostojeći, da se na njega ne bismo navikli, te nam dosadio. Reklamira se sa "Šta ako nikada više ne biste morali da brinete o hrani?", a sedam kesica sa oko 20 obroka staju 85 dolara (oko četiri dolara ili 350 dinara po obroku). Cena pada ako se odlučimo na redovnu konzumaciju ili uzmemo veću količinu, naravno. Skakutajući pred rudu, "Njujorker" je svoj svoj tekst o Sojlentu naslovio sa "Kraj hrane", a kreator ove tekućine nedavno je gostovao i kod genijalnog i ličnog bogaoca Stivena Kolbera, koji se po običaju kvalitetno i propisno isprdačio sa njim i sa celom tom idejom. U pitanju je bila zamisao koja se Rajnhartu javila negde u decembru prošle godine, a brzinom spravljanja ove muljave tekućine su je prihvatili ostali "informacijski tehnolozi" iz Silicijumske doline, podržali je sa miliončetom dolara i - firma je krenula. Svi ostali su podvrisnuli.

U čemu je, dakle, problem? Ni u čemu naročito, a u ama baš svemu zapravo. Sojlent je, pre svega, briljantan primer izliva inženjerske logike i tehnološke utopije u mozak. I to utopije koju niko ne želi, ali koju uprkos tome kreiraju pojedinci poput Rajnharta. Dotični omladinac je u svom pokušaju da pomogne svetu izmislio problem - hranu - i napravio tehnološko rešenje za taj problem koje je promašeno koliko i neukusno. Cela situacija je najbolji indikator svega što je pogrešno u savremenom svetu danas, ali i stvar koja će da nas ugrize za zadnjicu kada bude prekasno. Jednostavna činjenica koju Rajnhart i njegovo malo ili srednje preduzeće u usponu ne kapiraju jeste ta da ljudima hrana nije nikakva tegoba, već uživanje. Odabir, kupovina, priprema, a naročito izlivanje kakofonije ukusa žvakanjem i gutanjem hrane za najveći deo populacije na Zapadu predstavljaju zadovoljstvo i strast, a ne nezgodaciju ili gnjavažu. Tako je, Sojlent je i zdrava, i hranljiva, i optimalna, i relativno jeftina, i prosta, i jednostavna hrana i - baš u tome je i problem. Ishrana Sojlentom nije življenje, već preživljavanje. Niko pri zdravoj pameti i sa još malo života u preponama, dakle niko osim silicijumskih i softverskih industrijalaca, takvu besramno dosadnu hranu ne želi.

I sad, pre nego što poput slabo obaveštenih holivudskih glumaca pomislimo na gladnu decu u Africi, zastanimo. Jer Sojlent se naručuje i kupuje preko interneta, a sva ta crnčad po Afrikama teško da klikće po sajtovima sa kreditnom karticom u džepu. Naravno, ovaj bezukusni vodeni šejk ima i svoju humanitarnu dimenziju u najavi, ali ona je bljutava koliko i sama tekućina. U zadivljujućem izlivu neosetljivosti, jedan od zagovornika "Sojlent revolucije", izvesni Džastin Tani, na Tviteru (a gde bi drugde?) je poručio i sledeće "Dajmo siromašnima Žsoylent da bi bili zdravi i produktivni. Ako vam trebaju bonovi za hranu, možda ste nezdravi i treba da se bolje hranite.". Sve što ne valja sa Sojlentom, uz ukus i samu zamisao, sadržano je u tih 140 karaktera. Kasta ljudi kao što su Rajnhart, Tani i ostali inženjeri po raznim visokotehnološkim brdima i dolinama koji stoje iza projekta "Sojlent" postala je toliko neosetljivo udaljena od realnosti da štipa za oči. Problem je samo u tome što nam od te kaste zavisi budućnost. Pritom zaboravljamo da kreatori informaciono-tehnoloških inovacija iz Silicijumske doline odavno više nisu simpatični "gikovi" sa duplo manjim brojem godina od broja cipela što masturbiraju na "Ratove zvezda". U međuvremenu su omatorili i obogatili se, čak i ako starmali Rajnhart još nije. Posredi je hiperaktivno sterilna ekipa kojoj je prehrana zaista jedna neefikasna i neoptimalna gnjavaža, ali i koja je u poziciji moći da kreira tehno-budućnost kojoj se ne raduje niko osim njih samih. Jedna kohorta bezličnih inženjera 2.0 koji više ne nose siva odela, već havajske košulje i lanene pantalone, ali koja nas je svejedno slagala da "optimalno" znači i "dobro (za sve)". Na nama je da ne poverujemo u tu laž.

I nije ovo nikakav neoludistički ili romantičarski krik tehnofobije koji seiri nad sveopštim otuđenjem modernog čoveka i produžetkom njegove ruke u vidu kompjutera ili mobilnog telefona. Niti nekakvo lokalističko glupiranje u duhu poziva na domaće slanine, proje, pindžure i ajvare. Neka sedmogodišnji korpus tekstova ovog kolumniste posvedoči da je dotični ustajao protiv svake reakcionarne njuejdž svinjarije o nekakvom lažnom jedinstvu sa prirodom usmerenom protiv nauke, napretka i tehnologije, a koja bi nas vraćala na drvo jer se pogrešno pročitalo da smo sa drveta sišli. Uostalom, o ovome je i onako sve već rekao Volter kada je prosvetiteljsko-drugarski poručio Rusou da je sve to njegovo trabunjanje jako simpatično, ali da je on već bio navikao da hoda na dve noge umesto na četiri, a ne mili mu se da se odvikava. Dakle, ne, svaki prehrambeni napredak je za pohvalu, od GMO, preko "veštačkog" mesa, sve do bureka u svemiru. Ovde se, naprosto, ne radi o tome.

Dimenzija koja upadljivo nedostaje iz analize novih tehnoloških gedžeta i njihovih nuspojava poput Sojlenta je stara dobra klasna dimenzija. Još je Marks govorio o kapitalizmu kao o sistemu koji stvara nove potrebe, što je grob koji sam sebi iskopava. Zato što će radni ljudi vremenom ukapirati da imaju potrebe koje su sasvim drugačije od onih koje im nameću bogati i moćni, pa će raspaliti po tom sistemu i skrojiti ga po sopstvenim, a ne tuđim željama. Zbog toga je opaska sa Tvitera o Sojlentu ravna izjavi "Neka jedu kolače" Marije Antoanete, sa tom razlikom da je ova tviteraška zaista i bila izrečena, a kraljičina nikada nije. Ona je odvratno antiutopijska ili orvelovska u svom slepilu prema željama najvećeg broja čovečanstva i po definiciji je rezervisana za povlašćenu manjinu. Vizija sveta prema merilima ove ekipe je vizija bezukusnog i sterilnog sveta po ukusu čudaka koji ne vole hranu i koji je pod čizmom terora optimalnog, efikasnog i zdravog. Dok poenta jednakosti i slobode nije u optimizaciji i u efikasnosti, u tome da svi jedemo jeftino, svedeno i dosadno. Već u tome da svi sebi možemo da priuštimo šampanjac i tartufe.
Konačno, ono što inženjerska logika "uzmi optimalne hranljive sastojke i smućkaj u prašak" na svom fakultetu nije naučila je jednostavna činjenica prema kojoj je (is)hrana i društveni čin i društveni ritual. Koji nas spaja jedne sa drugima, bilo u divnoj raznovrsnosti gastronomskih kultura dostupnoj sredstvima globalizacije, bilo u spavaćoj sobi nakon restoranske večere uz sveće i vino. Svedeno, hrana jeste zbir hranljivih hemijskih sastojaka i to niko ne dovodi u pitanje. Ali ne dovodimo onda u pitanje i istu takvu činjenicu da je hrana, nimalo misteriozno ili romantičarski, i mnogo više u kulturnom i socijalnom smislu. Čak i kada sami sebi u mikrotalasnoj podgrevamo ostatke one "poručene" kineske hrane od sinoć, mi komuniciramo sa kolektivnim iskustvom čovečanstva. I zato se većina ljudi na spomen Sojlenta oseća nelagodno, gledala film ili ne. A neka oni koji su kultni klasik nekako propustili ne zamere zbog "spojlera" - u ovom filmu iz sedamdesetih je reč o prenaseljenoj, zagađenoj i siromašnoj budućnosti 2022. godine u kojoj "Sojlent korporacija" prodaje porcije hrane "Sojlent Grin" najbednijima. Ono što kraj filma otkriva je krik Čarltona Hestona da se ova hrana spravlja od - ljudi. Da u tehnoutopijskom društvu budućnosti siromašni jedu sami sebe. Najnoviji Sojlent iz 2014. godine se na svom sajtu zavitlava sa ovom referencom iz pop-kulture. Ali ništa tu nije smešno. Sveopšta optimizacija i tehnokratizacija ljudskog socijalnog iskustva, spravljanje jedne formule za sve, briše diverzitet i istinsku kreativnost. Ako baš želimo, briše i slobodu, brišući zadovoljstvo. Ne dajmo da hrana pojede ljude.

Aleksej Kišjuhas

lubenica

LUBENICA - osvježava i liječi

Slasnoj lubenici rijetko tko može odoljeti. I dobro je da je tako, jer je riječ o iznimno zdravom, a pritom i niskokaloričnom voću, punom blagodati po naš organizam. Pogledajte protiv se kojih bolesti valja boriti konzumacijom ovoga voća.

1. Lubenica je bogata elektrolitima i vodom, dakle prirodni je dar za borbu protiv tropskih vrućina, žeđi i dehidracije.

2. Ima jako malo kalorija (30 kalorija na 100 g). Ipak, trudnice koje su sklone prejedanju određenom namirnicom trebaju paziti da ne pretjeraju jer bi mogle razviti dijabetes.

3. Izuzetno bogata fitonutrijentima i antioksidansima koji čuvaju zdravlje.

4. Odličan izvor vitamina A, prirodni antioksidans, (100 g svježe lubenice nudi 569 mg ili 19% dnevne potrebe ovog vitamina). Vitamin A je važan za održavanje zdrave kože, a štiti i niz drugih tjelesnih funkcija uključujući zdravlje pluća i usne šupljine.

5. Lubenica je bogata i antioksidansima kao što su likopen, betakaroten, lutein, zeaksantin i kriptoksantin. Ovi antioksidansi su učinkoviti u prevenciji raka debelog crijeva, prostate, grudi, endometrija, pluća i gušterače.

6. Odličan je izvor kalija koji je nužan za ravnotežu elektrolita, za kontrolu srčanih otkucaja i tlaka. Važan je za prevenciju srčanih i moždanih udara.

7. Sadrži velike količine vitamina B6 (piridoksina), tiamina (vitamina B-1), vitamina-C i mangana. Hrana bogata vitaminom C pomaže imunološkom sustavu, dok je mangan kao element u tragovima važan za zdravu kožu i kosti.

prihvatanje

Prihvati ljude onakve kakvi jesu!

Prihvati ljude onakve kakvi jesu, nemoj odmah da ih menjaš. Prvo ih razumi. Pusti ih da kažu ono što imaju. Ako ti je stalo, pokaži da ti je stalo. Ako nije, okreni se i idi, nemoj samo da ih mučiš. Nemoj na osnovu toga što su rekli, ili uradili, da im proričeš sudbinu. Dosta im je toga. Dosta im je crnih misli i proroka. Njima treba razumevanje, a ne osuda. Svi ih osuđuju, nemoj i ti.

Nije im lako, čim su došli kod tebe. Nije, kao što nije ni tebi u tvojoj priči? Ako su pogrešili, znaju to bolje od tebe. Možda im treba samo oprost, saosećanje, reč podrške. Možda im treba samo neko da ih razume i niša više.
Treba prihvatiti čoveka onakvog kakav jeste. Treba mu pružiti šansu da bude svoj, da iskaže sebe a ne odmah guranje u svoj šablon i etiketiranje. Ako voli da se smeje, neka se smeje, pusti ga. Ako je tužan, shvati njegovu tugu a ne odmah drvlje i kamenje po njemu.

Najlakše je osuditi, teško je shvatiti. Najlakše je odbaciti, teško je prihvatiti.

Pusti ljude da budu svoji, podstakni njihovu slobodu i ne traži osnov da ih razbiješ. Ionako je sve protiv njih, nemoj i ti.

Pusti ih da budu to što jesu. Pusti ih da pevaju, pričaju, dišu punim plućima. Nemoj da im zabranjuješ jer im je to možda jedino što imaju?

Seti se koliko te boli kada ti neko nešto uskrati ili kada te udare tamo gde si najslabiji?

Šta misliš kako je onda njima?

Zašto moraš debelom da kažeš da je debeo, ili nesrećnom da je nesrećan? Time samo potvrđuješ njihovu nesreću. Crno je crno i bez toga da ti to kažeš. Usreći ih ako možeš, nemoj samo da im mračiš pomračeno.

Šta znači biti u pravu ako zauvek izgubiš nekoga?

Šta znači biti svoj ako povrediš i upropastiš nekome život?

To što si svoj ne znači da si u pravu, ne znači ništa ako svojom slobodom ugrožavaš ljude oko sebe. Tvoja sloboda, tuđi zatvori.

Seti se koliko si truda uložio u kreiranju svoje slobode i znaš i sam koliko ti znači? Isto tako znači i njima, njihova? Daj im ono što im treba, ukoliko si u stanju, nemoj samo da ih lažeš i navlačiš.

Pusti ljude da budu ono što jesu i ne traži im samo mane, mesta gde su slabi. Potrudi se i pronađi ono drugo. Svako to ima. Pokloni im ljubav, pažnju, bliskost. Pokloni im ako istinski osećaš to, ne staj im na muku i ne leči svoje komplekse na njima.

Ne ucenjuj na osnovu toga što si im dao. Ne iskaljuj svoju snagu na slabom i ne maši pred gladnim svojim obrocima. Pokušaj da poštuješ i omogući im slobodu, podrži ih, pruži im ruku. Ako padaju, gurni ih u nebo, vrati ih tamo gde pripadaju i ne vuci ih na zemlju. Na zemlji je dosadno, užasno dosadno.

Pusti ih da budu srećni, pusti ih da lete, aplaudiraj ako su zaslužili, pruži im pažnju i podršku, shvati ih.
Možda je to jedino što imaju, možda je to jedino što im treba.
A možda je to jedino što će i tebi nekada trebati?

Stefan Simić

kokosova voda

KOKOSOVA VODA, eliksir mladosti

Borba protiv bora, viška kilograma ili nedostatka energije nije teška ako vam je saveznik kokosova voda, tvrde indijski stručnjaci. Skoro čudotvorni napitak moć duguje molekularnom sastavu sličnom krvnoj plazmi.

Kokosova voda čini čuda kod podmlađivanja i gubljenja težine. Razlog za to je poseban sastav elektrolita, navode indijski naučnici sa Univerziteta u Nju Delhiju

Osim u te svrhe, ovaj blagotvorni napitak stručnjaci preporučuju za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja, jer je po molekularnom sastavu sličan krvnoj plazmi.

Lekari već dugo znaju da je reč o pravom blagu, jer su tokom Drugom svetskom ratu u bitkama na Pacifiku, i Japanci i Amerikanci, umesto transfuzije ranjenicima davali kokosovu vodu, upravo zbog sastava sličnog krvnoj plazmi.

Dakle, naučnici savetuju da se „davanje ove transfuzije" praktikuje često, to jest da koliko god je češće moguće pijemo eliksir spravljen od 55 odsto kokosove vode i 45 odsto zelenog soka od ječmene trave.

Prema navodima indijske grupe naučnika, taj odnos „prepisan" je iz čovekovog organizma, to jest ljudske krvi koju u istom odnosu čine krvna plazma i hemoglobin, samo što je u slučaju kombinacije iz čaše reč o prerađenom biljnom hlorofilu, koji u potpunosti obnavlja organizam.

Inače, jedna šolja kokosove vode (bistra tečnost koju sadrže mladi plodovi) ima oko 46 kalorija. Poređenja radi, kokosovo mleko (dobija se ceđenjem mlevenog kokosa) sadrži čak 550 kalorija.

Kokosova voda predstavlja idealan napitak za sportiste, jer je prirodan, zdrav izvor hidratacije, energije i povećava izdržljivost.

Sadrži dosta prirodnog šećera i minerala. Bogata je magnezijumom, kalijumom i vlaknima, koja pospešuju varenje.

liječenje suncem

Lecenje suncem (helioterapija)

Na samom pocetku da naglasimo da ova metoda lecenja koja se primenjuje gledanjem u sunce jos uvek nije naucno dokazana niti ispitana, pa se nikako ne preporucuje za praktikovanje. Na prvom mestu zbog moguceg stetnog uticaja suncevih zraka na oci a eventualno i nesto drugo. Citav tekst je samo informativnog karaktera i tako ga treba i shvatiti.

Sunce je izvor zivota i energije tako da nije nikakva slucajnost to sto su stari narodi (Egipcani, Inke...), obozavali ovu zvezdu. Kada je u pitanju biljni svet Sunce ucestvuje u procesu fotosinteze. Ultraljubicasto zracenje Sunca ima pozitivan uticaj na opste zdravlje ljudi, stimulise proizvodnju melanina, podstice metabolizam (pogotovo metabolizam minerala) i uopste blagotvorno deluje na rad zlezda sa unutrasnjim lusenjem. Zahvaljujuci Suncu vitamin D u nasem organizmu se pretvara u kalcijum, podstice se proizvodnja hormona endorfina koji cini da se osecamo srecno i zadovoljno. To znaci da je Sunce dobra preventiva i lek protiv depresije. Opste je poznato da nedovoljno izlaganje suncevoj svetlosti moze prouzrokovati probleme u funkcionisanju nervnog sistema, sto je cesta pojava u nordijskim zemljama (Svedska, Finska...), koje imaju mali broj suncanih dana u toku godine. Sunce sprecava rahitis. Deca koja previse vremena provode u zatvorenom prostoru, za kompjuterom i slicno, imaju rizik da zbog nedostatka sunceve svetlosti obole od rahitisa koji nastaje usled poremecene mineralizacije kostiju u razvoju i najbitnije - nedostatka D vitamina.

Kada je u pitanju helioterapija (lecenje svetlosnom suncevom energijom), ne treba zaboraviti da je najpogodnije vreme za suncanje u ranim prepodnevnim i kasnim popodnevnim satima a da izlaganje suncu u podne (kada je visok stepen UV zracenja), moze biti opasno i stetno. Izlaganje suncu treba biti postepeno, oci zastititi naocarima za sunce a glavu laganim sesiricem od slame ili belog platna. Poseban oprez preporucuje se osobama koje boluju od hipertireoze (povisena funkcija stitne zlezde) i hipertenzije (povisen krvni pritisak), jer su preosetljivi na UV zracenje.

Gledanje u Sunce (sungazing - solarna joga)

Drevnu i vec pomalo zaboravljenu metodu lecenja suncem kod nas je predstavio ucitelj sungazing-a, Hira Ratan Manek, 2009. godine u Sali Prirodnjackog muzeja u Novom Sadu. Hira Ratan Manek je poznat po tome da od 1995. godine zivi od energije Sunca i vode, dok samo ponekad pije caj, mleko ili kafu. Ovaj zaista interesantan covek godinama drzi predavanja sirom sveta u kojima istice da smisao solarne joge nije gubljenje potrebe za hranom vec postizanje uravnotezenog i zdravog zivota. Jednostavnu i bezbednu metodu lecenja suncem razvio je proucavajuci solarnu jogu starih Grka, Egipcana i americkih Indijanaca.

Kako se primenjuje gledanje u Sunce?

Sungazing, gledanje u Sunce potrebno je izvoditi svega jednom u toku zivota, tvrdi Hira Ratan Manek. Traje 270 dana ili 9 do 12 meseci, u zavisnosti od broja suncanih dana. Solarna joga zapocinje se sa svega 10 sekundi gledanja u Sunce, svakog narednog dana uvecava se za 5-10 sekundi da bi na kraju terapije (poslednjeg dana) iznosila celih 45 minuta. U toku ovog gledanja u Sunce pozeljno je bosim nogama stajati na cistoj zemlji. I jos samo jedna stvar. Nije sve jedno kada gledati u Sunce, vec iskljucivo u toku "zlatnog sata". To je naziv za prvi sat nakon izlaska Sunca i poslednji sat pre nego sto Sunce zalazi. Posto se solarna joga izvodi samo jednom dnevno a "zlatni sat" se dogadja dva puta u toku dana, sasvim je sve jedno da li ce se ova metoda lecenja suncem praktikovati ujutru ili uvece.

Sta leci gledanje u Sunce?

Primenom ove terapije postize se poboljsanje opsteg stanja organizma i to prvo psihickog a kasnije i fizickog. Solarna terapija poboljsava koncentraciju, pamcenje i opste mentalne sposobnosti. Korisna je kao pomocna metoda u lecenju hronicnih oboljenja. Solarna joga (gledanje u Sunce) obezbedjuje organizmu dovoljnu kolicinu energije neophodnu za funkcionisanje u toku dana. Interesantno je reci da ova metoda lecenja suncem znatno umanjuje apetit, usled pomenute akumulirane energije koju smo inace navikli da nadoknadjujemo hranom, pa se moze svrstati i u prirodnu metodu za mrsavljenje.

Sta je "solarna voda"?

"Solarna voda" dobija se tako sto se u staklenu flasu nalije voda i ostavi na suncu od izlaska do zalaska Sunca. Nakon toga ova voda se pije a doprinosi opstem zdravlju i vitalnosti.

Mislim da je sve ovo sasvim dovoljno kako bi za Sunce mogli pouzdano da kazemo da je ne samo odlican vec neophodan prirodni lek.

negativno

NEGATIVNO

Ni najoptimističniji čovjek nije imun na negativne misli, ali oni koji automatski o svemu misle negativno i ne znaju kako to zaustaviti, mogu uništiti svoj život, tvrde psiholog Daniel Amen. Psiholozi vjeruju da sam osjećaj nelagode izaziva fizičku reakciju (crvenilo), tako da samo-destruktivne misli dovode do bolesti, debljanja, loše kože i bijede. Amen je istraživao kako misli utječu na naš izgled, energiju i prehranu i otkrio da okretanjem negativnih misli u pozitivne, mijenjamo život na bolje.

U svojoj knjizi 'Promijeni svoj mozak' automatske negativne misli opisuje kao 'male glasove koji se pojavljuju u glavi i govore vam da niste dovoljno dobri, mršavi te da ste loša kći, majka, radnik'. Time se može upravljati, ali važno je da vas ne obuzmu samo negativne misli. Odgovor leži u vrlo jednostavnim tehnikama koje omogućavaju da se negativne misle više nikad ne vrate.

- Vaš mozak je najmoćniji organ. Ako vidite sebe kao debelog, starog, naboranog i zaboravnog to će povećati proizvodnju hormona stresa koji utječe na zdravlje, težinu i um. Negativne misli jednostavno pomažu da se negativne stvari dogode. Lijek je u stvaranju vlastitih rješenja protiv negativnih misli - kaže Amen.

Ukoliko se osjećate ljuti, tužni ili frustrirani, napišite sve automatske negativne misli, a zatim razmislite što je najbolji način da ih uništite.

- Napravite pakt sa sobom da ne slušate negativne misli. Učinite li to, vaše misli će to prevesti u postupke i radnje te će pretvoriti vaše tijelo u ono što ste oduvijek željeli. Tijelo će tada slijedi vaš um jer nema drugog izbora - kaže Amen, koji tvrdi da devet vrsti negativnih misli.

Negativna misao: Sve ili ništa
To je crno-bijelo mišljenje koje vas vodi da vjerujete da je sve dobro ili sve loše. To je deformirana logika koja diktira da propustite li jedan dan u teretani nemate disciplinu i mogli bi odustati od vježbanja u potpunosti.
Borba protiv toga: Priznajte sebi da jedna preskočena vježba ne znači da trebate odustati. Ako preskočite jedan dan vježbanja, otiđite na sljedeći.

Negativna misao: Korištenje 'uvijek', 'nikad', 'svaki put' ili svi'
Ako kažete "nikad neću smršavjeti" ponašat ćete se kao da nemate kontrolu nad svojim akcijama.
Borba protiv toga: Nikad ne reci nikad - zabranite si upotrebu ovih generaliziranih riječi!

Negativna misao: Fokusiranje na negativno
Gledate li na sve negativno i kao trošak, puno ćete češće odustati nego ustrajati.
Borba protiv toga: Pokušajte biti pozitivni prema svemu što može podići vaše raspoloženje.

Negativna misao: Razmišljajte osjećajima
Ukoliko neprestano propitkujete svoje osjećaje na način jesu li dobri ili loši, osjećat ćete se loše.
Borba protiv toga: Umjesto toga mislite logično - tražite dokaze koji će podržati vaš pogled.

Negativna misao: Krivnja
Korištenjem riječi "trebam" ili "moram" stvara se osjećaj krivnje i kontrolira vaše ponašanje.
Borba protiv toga: Protjerajte osjećaj krivnje, učinite što možete, ali ne na račun svog zdravlja ili razuma te koristite riječ "trebam" samo ako vam odgovara.

Negativna misao: Etiketiranje
Ako sebe označite kao "gubitnika", vi ćete početi vjerovati da vi to uistinu i jeste. Ovim stavom odajete dojam da se lako odričete svega.
Borba protiv toga: Izbjegavajte etiketiranje sebe jer niste "gubitnik".

Negativna misao: Proricanje sudbine
Predviđanje je najgore jer nikad ne možete znati što će vam se dogoditi. Ova misao je vrlo česta i može jako brzo postati zarazna. Problem je što vi lako uvjerite sebe u loše stvari koje si zamislite. Dopustite li si da budete pod stresom, to će samo oslabiti vaš imunološki sustav i povećati izglede za bolest.
Borba protiv toga: Ne znate što budućnost traži, zato umjesto toga budite znatiželjni o budućnosti u pozitivnom smislu.

Negativna misao: Čitanje misli
Nikad ne možete znati što netko drugi misli o vama i zato nemojte misliti da to čini.
Borba protiv toga: Nemate pojma što ljudi misle. Ako netko gleda na vas na neki način, to ne znači da vas osuđuje.

Negativna misao: Okrivljavanje drugih
Za svoj neuspjehe nikad ne okrivljujte druge jer ukoliko započnete rečenicu s "to je tvoja krivica" samo možete uništiti svoj život.
Borba protiv toga: Vi ste odgovorni za način na koji
živite. Ne možete za to okrivljivati druge.