STA JESTI?
Ovo su samo cinjenice. Mi smo stvoreni da jedemo voce, povrce, orasaste plodove i zitarice. To preporucuju iz Odbora za preventivnu medicinu. Setimo se doktora Bernarda i projekta 3000 lekara. Dr. Bernard je clan Udruzenja za prevenciju bolesti na Univerzitetu Vasington. Vecina nase hrane, po njima, treba da bude voce, povrce, orasasti plodovi i zitarice. Ako nemate ovu hranu, onda se koristi meso, mesni proizvodi, ulje, secer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego necim sto ljudi vole da jedu, a li ljudima to nije potrebno za jelo. Koristite zivu, prirodnu hranu da bi imali zivo, prirodno telo.
Dr. Ruben Mesi, prvi predsednik Americkog medicinskog drustva, imao je veliku odgovornost da cuva zdravlje nacije i bude predstavnik medicinskog zvanja u svetu. Zato je mnogo istrazivao. Otisao je na sednicu kongresa SAD sa velikim predlogom da Amerikanci postanu nacija koja ce se hraniti biljkama, ali problem je bio sto industrija mesa poseduje veliki biznis sa mnogo novca i mnogo advokata. Oni su odbili predlog. Dr. Ruben Mesi video je da vecina ljudi u svetu jede biljnu hranu. U Indiji ljudi jedu samo so civo i pirinac. Na dalekom Istoku ljudi jedu soju i pirinac. U Centralnoj i Juznoj Americi jedu kukuruz i pasulj. U vrlo malo zemalja se jede puno mesa. Samo u bogatim zemljama Evrope i u Severnoj Americi se jede puno mesa. Veliki mesojedi - velike bolnice, to ide zajedno. Zurnal americkog medicinskog drustva tvrdi da se biljnom ishranom moze spreciti 97% zacepljenja u koronarnim arterijama. To je ubica broj jedan u SAD, a moze se spreciti biljnom hranom. U junu 1961. godine dat je ovaj podatak.
Mi znamo ko je najveci ubica u Americi. Zasto to ne sprecimo? Zbog novca! Prehrambena industrija nije toliko zainteresovana za nase zdravlje koliko za nas novac. Ne zelim da se osecate neugodno, i u mojoj porodici rade sa mesom i jedu ga, puse i piju sta god im se svidja. Ja ih jos uvek volim, ali to ne ublazava cinjenice. Njihove bolesti u zivotu su sve vece i teze, i mogucnost da ranije umru je sve veca. Mnogi dokumenti to potvrdjuju.
Kako da dodjemo do uravnotezene ishrane? To je vrlo jednostavno. Medicinski fakultet u Harvardu je potrosio mnogo vremena da bi dosao do tog odgovora. Sve sto treba da ucinimo jeste da jedemo raznobojno voce, povrce, orasaste plodove i zitarice. Tako cemo dobiti sve potrebne hranljive sastojke.
RIBA
Postoje 4 grupe biljne hrane: voce, povrce, orasasti plodovi i zitarice. Neki kazu: "Ja ne jedem meso, jedem samo ribu", i misle da se zdravo hrane. Pitam se: Sa kojeg drveta su ubrali tu ribu? Riba nije biljna hrana. Zelim da vam iznesem rezultate nedavnih istrazivanja Americkog udruzenja za ribe i zivotinje koje zive slobodno u prirodi. Ta istrazivanja je sprovela vlada u SAD-u bez uticaja biznismena. Neka istrazivanja se danas narucuju novcem neke kompanije. Tih informacija treba da se cuvamo. Oni progla savaju da je dobro ono sto oni prodaju. Postoje divni izvestaji o cokoladi koje su objavile fabrike cokolade. Oni vam nece reci da cokolada sadrzi 12 otrova (kofein, pa zatim obromin koji napada nervni sistem, kombinaciju mleka i secera koja stvara butil-alkohol, itd.)
Ali, sta je sa ribom? Ako jos uvek berete ribu sa vasih drveca, reci cu vam u sta se upustate. Svaki put kada jedete manje preporucljivu hranu unosite vise otrova u organizam. U biljnoj hrani otrovi su prisutni u najminimalnijim kolicinama. To su otkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su otkrili da se neke ptice hrane samo orasastim plodovima (semenjem i bobicastim vocem) koji se i nama preporucuju da jedemo. Pracena je koncentracija PCP u jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticid koji se lako ugradjuje u jetri zivotinja. U drugoj grupi su bile ptice koje su jele crve i insekte. Treca grupa su bile ptice koje jedu male zivotinje i ribu. Ptice iz prve grupe sa biljnom ishranom imale su koncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje su jele crve i insekte imale su 0,65 PCP u jetri, sto je 3 puta vise. Ptice koje su jele male zivotinje imale su PCP 50 sto je 250 puta vise od ptica koje se hrane biljnom hranom. Ptice koje su jele ribu imale su PCP 900. To je jako, jako opasno. Taj nivo je 4.500 puta veci o d onoga kod ptica koje se hrane biljnom hranom. Da li shvatate sta ovo znaci?
Ljudi kazu: "Pa i voce je prskano." To je tacno. Ali, ako moram da jedem hranu koja je prskana, jescu onu koja je najmanje prskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentrise u telu, i kada ptica pojede bubu, u njenoj jetri se nadje jos vise otrova, i kada nju pojede jos veca zivotinja, u njenom telu je otrov 4.500 puta jaci nego na pocetku.
Vi cete reci: "Pa i Isus Hristos je jeo ribu." To je tacno. Ali riba koju je on jeo nije bila zagadjena industrijskim otrovom. Vi cete reci da su vase reke ovde ciste. Poucavao sam ribe koje jedu eskimi iznad Arktickog pojasa. Ribe koje tamo zive imaju puno zivinog otrova u sebi. Tamo nema fabrika, ali postoji kisa koja dolazi sa mesta gde postoje fabrike.
Naravno da postoje odredjeni slucajevi kada se meso mora koristiti, a to je kada ne mozemo da nabavimo biljnu hranu. Ali, i tada bi trebali da pazimo, jer su neke zivotinje cistaci - kao zive kante za smece u vodi, na zemlji i u vazduhu. U takvim slucajevima ne bi trebali da jedemo te zive "kante za smece". Lesinare, pacove i dr. zato ne diramo i ne jedemo.
HRANA ZIVOTINJSKOG POREKLA
Postoje, dakle, zivotinje koje mozemo jesti u izuzetnim slucajevima. Medjutim, pre nego sto bi se koristilo meso u ishrani, treba uraditi dve stvari: ukloniti mast i krv. Zasto? Time se znatno smanjuje nivo holesterola i uzrocnika bolesti. Ako je meso jedino sto imamo za hranu, ono treba da bude sigurno i cisto. Izvadite svu masnocu i svu krv. Takvo meso se zove "koser meso" ili "jevrejsko meso". U njemu nema nikakvog ukusa. Ono sto je ukusno u mesu je mokraca, krv i masnoca. Kada to izdvojimo iz mesa, to j e kao da jedemo gumu.
Sta sa drugim zivotinjskim proizvodima? "Jaja, sir i mleko su nam potrebni da bi nam kosti bile cvrste." Tako kaze industrija tih proizvoda. Da li znate da ljudi koji imaju najcvrsce kosti jedu najmanje mlecnih proizvoda? Ljudi u Africi skoro ne jedu mlecne proizvode, a osteoporoza je tamo nepoznata bolest. Oni imaju prekrasne zube. Ljudi koji imaju najlosije kosti su Eskimi koji jedu susenu ribu zajedno sa kostima. Tu ima mnogo kalcijuma i mnogo proteina. Kako doci do kalcijuma ako ne pijemo mleko?
Pogledajmo zivotinje sa najvecim kostima: slonovi, zirafe, nosorozi. Oni imaju velike i cvrste kosti. Da li ste ih nekada videli kako piju mleko? Oni ne piju mleko. Odakle im kalcijum? Iz istog mesta odakle se i nama preporuje da ga uzimamo. Kalcijum necemo jesti iz zemlje, mada su neki kao deca pokusavali da jedu zemlju. Telo ne moze da iskoristi taj kalcijum. Ali biljka koristi kalcijum iz zemlje preko korena. Kada jedemo biljke, dobijamo kalcijum koristan za nase telo. Odatle slonovi, zirafe i nosorozi i maju tako cvrste i velike kosti.
Pogledajmo koja je razlika izmedju majcinog i kravljeg mleka. Imaju potpuno drugaciji hemijski sastav. Proteina ima 3 puta vise u kravljem mleku, nego u majcinom. Ugljenih hidrata ima duplo manje nego u kravljem mleku, a to nama ljudima treba. Natrijuma i kalcijuma ima isto 3 puta vise. To je vrlo jak sastav. Ovo mleko je namenjeno za telad koja imaju 25 kg kad se rode. U prvoj godini zivota njihova tezina se 10 puta poveca. Tele se brzo razvija. Zato mu i treba jaka hrana. Sa druge strane, u prvoj godini z ivota covek se vrlo sporo razvija - samo 2-3 puta je tezi. Zato je majcino mleko mnogo slabije. Dakle, kravlje mleko je za krave.
Sisari doje svoju mladuncad. Kada mladunce jednom bude odbijeno od sisanja, ono vise nikad ne trazi mleko. Ljudi su jedini sisari koji piju mleko i kada ih majka odbije od sise. Kravlje mleko nije stvoreno za nas. Strucnjaci se u tome slazu. Dr Osti je sef pedijatrije u bolnici Dzons Hopkins. Ova bolnica je proglasena za najbolju u oblasti medicinskog istrazivanja. Dr Osti je objavio 19 medicinskih knjiga o hematologiji i pedijatriji, i oko 250 naucnih radova. On kao direktor najveceg centra za istrazivanje kaze: "Nemojte piti mleko." On je strucnjak i lekari se s njim ne raspravljaju. Ostavimo mlecne proizvode ako ne zelimo da se razbolimo od osteoporoze, infrakta i ako ne zelimo da ubrzamo proces starenja. Preko mleka cete doci do tih bolesti.
Ja ne zelim da vas naljutim, dajem vam cinjenice. Kada sam prvi put ovo cuo, mislio sam da je to ludo. Odrastao sam u porodici medicinskih radnika koji su citali zastarelu literaturu (iz 40-tih i 50-tih godina). Potrebne su nam knjige iz 90-tih godina za dobar izgled i zdravlje.
Mozda ove informacije brisu iz vase ishrane ono sto najvise volite. Cime to moze da se zameni? Imam oko 40 recepata. Ako jedemo sve razlicite boje u razlicitim grupama (voce, povrce, zitarice, orasasti plodovi) dobicemo sve. Ne dajte da vas industrija mlecnih proizvoda zaplasi da necete imato dovoljno kalcijuma. Pokazite im sliku slona koji ima velike kosti, a koristi biljnu hranu.
Potrebno je jesti saku orasastih plodova dnevno. Dve sake su previse jer su oni suvise koncentrisani za telo. Hrana koju ne treba previse da jedemo ima tvrdu ljusku. Medju najboljom hranom jesu bademi. Oni su alkalni. Vecina hrane koja je nama preporucljiva je alkalna. Meso i mlecni proizvodi imaju mnogo kiseline. PH vrednost nase krvi je alkalna, a ne kisela. Kada uzimamo hranu koja je kisela, nase telo se trudi da krv odrzi alkalnom. Telo izvlaci iz nasih kostiju alkalne materije da bi krv odrzala alkalnom. Mnogo mesa i mlecnih proizvoda zato moze upropastiti nase kosti. Zato jedite razlicito obojenu hranu. Zitarice moraju biti dosta zastupljene u ishrani (crni hleb, pirinac, proja, kacamak i dr.). Tu hranu nase telo najvise voli.
