plastika

Plastična ambalaža koja se koristi za pakovanje hrane pomaže da hrana ostane sveža i bakterijski ispravna. Ukoliko dobro pogledate ovu ambalažu videćete na njoj oznaku u vidu trougla unutar kojeg se nalazi broj od 1 do 7. Ova oznaka ukazuje na hemijski sastav plastičnog materijala. Na primer, PET ambalaža ili polietilen tereftalat ima na sebi oznaku 1 i obično se koristi za sokove, flaširane vode, vodice za ispiranje usta isl. Plastika broj 2 se koristi za pakovanje mleka, jogurta, šampona, deterdženata isl. i napravljena je polietilena visoke gustine. Osim što je veoma praktična za pakovanje hrane i pića plastika ima i svoje loše strane.
Povodom toga do sada je bilo dosta debate o raznim hemijskim jedinjenjima koje plastika ispušta u hranu. Jedna grupa ovih jedinjenja su i ftalati koji se dodaju plastičnim polimerima tokom proizvodnje, najviše providnim materijalima na bazi vinila koji nose oznaku 3, da bi ih omekšali i dali fleksibilnost pakovanju. Studije koje su merile produkte razgradnje ftalata u urinu kod dece od 6 do 19 godina su pokazale da deca koja su izložena većem unosu ovih imaju viši krvni pritisak od svojih vršnjaka. Osim toga, prethodnih godina ftalati su povezivani i sa poremećajem hormona i metabolizma kod dece, prevremenim ulaskom u pubertet, alergijama i astmom. Unos ftalata nije lako izbeći jer se nalaze i u kozmetičkim sredstvima i plastičnim podovima a u organizam dospevaju i preko pluća i preko kože. Svakako možemo preporučiti da izbegavate mikrotalasno zagrevanje hrane u plastičnom omotu, kao i postavljanje PVC podova, naročito ako imate malo dete.
Drugi primer je polistirenska plastična ambalaža, sa oznakom 6 za koju je potvrđeno da oslobađa hemijsko jedinjenje stiren. Stiren ima štetno, kancerogeno dejstvo na vitalne organe i oslobađa se najviše pri dugom stajanju i zagrevanju plastične ambalaže.
Ipak materija koja je izazvala najviše pažnje je bisfenol A, koja se dodaje najviše polikarbonatima, plastikama tipa 7 da bi im se povećala čvrstina. Naravno, osim u ambalaži koja se koristi za hranu, bisfenol se nalazi i u diskovima, medicinskim sredstvima i u širokom spektru namirnica i proizvoda. Nalazi se i u smolama kojima se oblažu konzerve za hranu. Američka agencija za promet hrane i lekova je prvo objavila da je nivo bisfenola u hrani i piću potpuno bezopasan za ljude, da bi se 2010. godine izdala saopštenje da je bisfenol izuzetno štetan pre svega za nerođenu decu i bebe, i da utiče na hormonske i metaboličke poremećaje jer ima dejstvo slično estrogenu. Danas većina velikih kompanija naglašava da pravi bočice za bebe i igračke bez bisfenola A. 
Ispiranje bisfenola ali i drugih navedenih materija iz plastičnog materijala je podstaknuto pranjem, zagrevanjem i savijanjem plastične ambalaže. Zato je najbolje da ukoliko primetite oštećenje, plastičnu ambalažu odmah odstranite iz upotrebe. Takođe izbegavajte čuvanje alkohola u plastičnim bocama, jer se većina ovih hemikalija bolje rastvara u alkoholu nego u vodi.