Georgij Nazarov: TAJNE PRAVILNE ISHRANE I DEO
POD KOJIM USLOVIMA ČAK I NAJKVALITETNIJA HRANA NE MOŽE DOBRO DA SE SVARI I POSTAJE OTROV
1. Jedenje na brzinu – nema dobrog žvakanja, natapanja hrane pljuvačkom bogatom fermentima. Organizam ne može da kvalitetno svari i usvoji progutane velike komade hrane, kao što ne možemo gajiti biljke u zemljištu suvom i u komadima. Isto tako, jedenje na brzinu je znak unutrašnje napetosti koja takođe veoma remeti varenje i usvajanje hrane.
2. Prejedanje – onemogućava normalan proces varenja. Hrana ne može dovoljno da se pokreće u prepunom želucu i crevima – što onemogućava ravnomerno mešanje sa sokom i fermentima neophodnim za varenje, a preopterećuje i sisteme za njihovo lučenje. Nakon preobimnog obroka, hrana će se duže zadržati u organima za varenje, što stvara dobre uslove za razmnožavanje štetnih mikroorganizama i kvarenje hrane, a kod nas dovodi do više ili manje izraženog trovanja.
3. Jedenje često i pomalo – jedenje pomalo smo već razmotrili, a učestalo jedenje onemogućiće da se prethodno pojedena hrana kvalitetno svari, a pošto će se pomešati sa novodospelom hranom, proces varenja će takođe biti poremećen, a nekada čak i onemogućen. Dobar put prema distrofiji i trovanju organizma.
4. Korišćenje žvake - osim što potpomaže razvoj nekoliko vrsta raka, utiče i na lučenje sokova i nadražaj u želucu, što je veoma štetno, naročito kad se dešava na prazan stomak, a isključivo štetno za vreme gladovanja. Tvrđenje da ćemo poboljšati varenje korišćenjem žvake posle jela nije tačno. Za normalan proces lučenja odgovarajućih sokova za obradu hrane – pljuvačke, želudačnih sokova itd. potrebno je imati ukus i žvakati upravo tu namirnicu koju koristimo. Žvakanje druge namirnice ili žvake izaziva lučenje specifičnog soka koji ne može služiti za varenje drugih vrsta namirnica.
5. Jedenje uz televizor, novine, važan razgovor... – neće omogućiti da se dovoljno skoncentrišete na hranu, a samim tim neće se omogućiti ni kvalitetno lučenje sokova, ni žvakanje, ni kontrola nad količinom hrane koju pojedete. Jedno jednostavno ne ide s drugim.
6. Težak fizički napor nakon osnovnog obroka će znatno otežati ili onemogućiti proces varenja. Za vreme fizičkog napora veliki deo krvi će ići prema mišićima, a želudac će dobijati manju količinu krvi. Tako ćete se osećati tromo i neprijatno za vreme fizičkih aktivnosti, a takođe ćete poremetiti i varenje. Važno je da znate da blagi fizički napor – na primer lagana šetnja – pomaže varenju i prija.
7. Pijenje napitaka za vreme i posle obroka će značajno poremetiti i delimično onemogućiti procese varenja.
8. Jedenje voća, suvog voća, slatkih dezerata (čak i pripremljenih na zdrav način, sa medom i malteksom) za vreme ili nakon osnovnog obroka izazvaće usporavanje procesa varenja, dovesti do vrenja, pa će time upropastiti čitav obrok i izazvati trovanje.
9. Odsustvo salate ili suviše malo salate uz osnovni obrok otežaće varenje (naročito ako su namirnice termički obrađene) isključivanjem ili smanjenjem procesa samovarenja (efikasnije varenje za 40-50%).Takođe, ako ne započnemo obrok salatom, više će biti izražena leukocitoza na hranu.
10. Pržena i na drugi nepravilan način obrađena hrana u kojoj je isključen proces samovarenja i uništene ili izgubljene skoro sve korisne supstance, a koja je takođe poprimila neka veoma štetna svojstva (na primer: toksičnost termički obrađenih masnoća, tri puta teže usvajanje termički obrađenih belančevina, delimično zadržavanje strukture hrane posle varenja i trovanje organizma), dodavanje štetnih dodataka (alkoholno sirće, konzervansi).
11. Nezrele banane, termički neobrađene ili nepotpuno obrađene mahunarke, (osim kikirikija, svežeg graška ili mahunarki u proklijalom stanju); sveže belančevine sadrže u sebi inhibitore (blokatore) procesa varenja. Ako se hrana pojede na takav način, u najboljem slučaju će samo proći kroz vas, ili što je češće, dovešće do trovanja. ...
Georgij Nazarov
