utorak, 30. travnja 2019.

autofagija

Ovo je nova dijeta zbog koje ne samo da ćete smršati, već ćete se i PODMLADITI: Evo kako funkcioniše AUTOFAGIJA

Za veliku novost u svetu medicine Jošinori Ošumi dobio je 2016. godine Nobelovu nagradu. Otkriće je bilo autofagija - proces gutanja sopstvenih ćelija.

Ispitivanja o tome na koje sve načine ovo otkriće može da se primeni još su u toku, ali jedna dijeta sa ovim imenom upravo dobija sve veću popularnost. U pitanju je autofagija.

ŠTA JE AUTOFAGIJA?

Autofagija dolazi od grčkih reči koje u slobodnom prevodu znače „jesti samog sebe".

Mnogi naučnici pretpostavljaju da bi autofagija mogla da nas štiti i od nastanka raka ‒ premda njen efekat zavisi od tipa ćelije, vrste organizma i prirode tumora. Autofagija je i važan deo odbrambenih sposobnosti, kako uopšteno tako i u okviru specijalizovanih ćelija imunosistema. Neke od njih koriste se autofagijom kako bi temeljno uništile progutane mikroorganizme. Druge pak pomoću autofagije razlažu belančevine virusa, „pokazujući" njihove parčiće drugim ćelijama imunosistema kako bi ove bile „obaveštene" o strukturnom obrascu po kojem će zatim prepoznati i eliminisati zaražene ćelije, a time i sam virus.

Zahvaljujući više od dve decenije istraživanja koja su izveli mnogobrojni naučni timovi širom sveta, nadovezujući se na radove O. Jošinorija, danas znamo da su poremećaji gena koji upravljaju autofagijom, ili nekog drugog aspekta kontrole nad ovim procesom, povezani sa čitavim nizom međusobno različitih oboljenja, kao što su, na primer, Parkinsonova bolest, šećerna bolest tipa 2 i razni metabolički poremećaji čija se učestalost povećava sa starenjem.

Tu pojavu otkrio je još pedesetih godina prošlog veka belgijski naučnik Kristijan de Duve, opisavši  lizozome, ćelijske organele nazvane u kojima se, pomoću odgovarajućih enzima, sistematski razgrađuju suvišne komponente.

Naomi Vitel je na osnovu autofagije razvila novu dijetu koja se sastoji od pažljivo biranih namirnica, vežbanja i dodataka za mirniji san koji usporavaju proces starenja ili ga čak preokreću i dovode do mlađeg izgleda.

Plan koji je Naomi razvila sastoji se od uključivanja i isključivanja ovog procesa kojim čišćenje tela postaje efikasnije. Neka istraživanja pokazala su da se autofagija uključuje kao odgovor tela na stres, a to se najbolje sprečava vežbama visokog intenziteta, uzimanjem snažnih antioksidanasa i biranom ishranom u kojoj se smenjuju periodi sa visokim i niskim unosom proteina

ŠTA I KADA JESTI?

Ovde je ključna reč povremeni post. Naime, kako kaže ova teorija, ako po ceo dan nešto jedemo, ćelije nemaju priliku za oporavak i čišćenje od toksina. Kratki periodi posta pružaju ćelijama vreme da to urade.

Zato, savetuje Naomi, izaberite tri neuzastopna dana u kojima ćete postiti 16 sati a hranu unositi samo osam sati. Preporučljivo je da vreme posta uključuje i noć kako biste lakše izdržali, a svejedno je da li ćete postiti ujutro ili uveče.

U danima posta treba unositi oko 25g proteina a u preostala četiri dana jedite veće količine proteina (od 45 do 150g). Masnoće su dozvoljene, ali one zdrave, poput avokada, maslaca, oraha, lososa, skuše, sardine i maslinovog ulja.

Ne treba izbegavati ni ugljene hidrate, ali birajte povrće, voće, mahunarke i žitarice i jedite ih u toku dana, a ne uveče.