Često imaju izuzetno visok koeficijent inteligencije, koji im omogućava da svet vide približno onakvim kakav jeste i koji im onda uliva snagu i poriv da stalno pokušavaju makar malo da ga ulepšaju, da pomognu kome god mogu.
I vide, sasvim jasno, kad ih neko zbog toga zloupotrebi, ismeje, izda, prevari. Nisu slepi.
Ali isto tako znaju da je to njihov zadatak. Da pomažu bez da traže povratne usluge, da vole bezuslovno i onog kojeg ni majka rođena ponekad ne voli, da daju kad ni sami nemaju, da rešavaju tuđe probleme, da se nađu svakom ko je na muci.
Čak i kada ih zloupotrebe i prevare, ne mogu ubiti njihovu dobrotu. Nikada se ne može ubiti taj poriv u njima.
Zašto? Zato što svako nudi samo ono što nosi u sebi. A ovi divovi dobrodušnosti nose samo ljubav i razumevanje, saosećajnost i lepotu srca i duše. Onom ko je pun ovakvih vrednosti život, svemir, Bog, uvek vraća.
Oni nikada od ljudi neće dobiti ono što su na pravdi Boga od njih zaslužili, ali život, on im nikada neće ostati dužan. Uposliće neke druge dobričine da ih spasu kad im je spasenje potrebno, da ih razumeju kad im je razumevanje potrebno i da ih izvuku iz ponora kad vise jedva se držeći na samoj ivici, misleći kako će svakog trena morati da se puste.
Svet je pun dobričina, samo su skriveni u mišijoj rupi bojeći se onih divljih i nedokaznih, koji nekako kao da baš sada vladaju svetom. Skrivaju se ti divni ljudi, bojeći se neljudi i zaboravljajući na ogromnu životnu istinu da Bog voli one dobrog, iskrenog, čestitog srca.
Budite te divne dobričine. Probajte neko vreme. Posmatrajte šta će se dešavati.
Očekujte da budete izdati i prevareni, upravo od onih kojima ste pomogli, kao i nekih drugih od kojih to nikada ne biste očekivali. Ali isto tako, očekujte čuda! Jer koliko god vas nečovek može povrediti, stostruko više vas Bog kroz čoveka može nagraditi.
Ne dozvolite da vam život prođe u mišijoj rupi. Budite hrabri, jer sreća prati dobre i hrabre, a Bog…?
On takve najviše voli.
