Duhovno Napredujemo Samo Kada Dajemo
Ne smemo zaboraviti da mi nismo fizicka bica vec duhovna bica koja su u
fizickom telu, stoga ono sto mi zovemo smrcu je samo napustanje ove
privremene fizicke forme.Svako od nas ima neku ulogu ovde i nas zadatak
je da tu ulogu otkrijemo i pocnemo da je zivimo.
Osnovni Prirodni Zakon je Davanje. Dzungla je bogata jer neprekidno daje sve sto ima dzungli dok je pustinja siromasna jer sve zadrzava za sebe. Ne daje ni sebi ni nebu, stoga nema povratnog davanja.
Ne postoji dobijanje. To sto zovemo dobijanjem je samo povratno
davanje. Sve sto covek ima je samo ono sto je dao. To je jedini zakon
Prirode i treba biti i jedini zakon coveka. Priroda povratno daje sve
sto primi. Covek posadi seme, Priroda uzvrati plodom. Davanje je
covekova slobodna Volja a povratno davanje je reakcija Prirode.
Najbogatiji covek na svetu je onaj koji je postao besmrtan u drugim ljudima davanjem bez imalo ocekivanja icega zauzvrat.
Razvijamo se i duhovno napredujemo samo kada dajemo. Kada dajemo,
cinimo dobro, divimo se prostoru, drvetu, cvetu, nasa nevidljiva tela se
sire i mi se priblizavamo Bogu. Kada se divimo jednom cvetu, da li taj
cvet postaje lepsi, da li se njegove boje menjaju? Ne. Mi se menjamo,
nase srce postaje neznije i nase misli cistije.
Davanje je
ljubav. Kada svoj zivot posvetimo sluzenju drugima, na neki cudan nacin,
sve nase potrebe bivaju zadovoljene povratnim davanjem.
Da bi
se potuno posvetili davanju, potrebno je da shvatimo da mi nismo fizicka
tela, da smrt ne postoji, da se nemamo cega bojati i da je ovaj zivot
igra oko cijih pravila smo se svi unapred dogovorili.
Dr. Sladjana Velkov