U skladu sa trendom zdrave ishrane i zdravih životnih stilova, na funkcionalnu hranu se posebno obraća pažnja tokom poslednjih decenija. Dokazano je da ona utiče na opšte dobro stanje organizma, deluje preventivno na pojavu mnogih oboljenja i usporava proces starenja.
Moćne fitohemikalije i antioksidansi
Fitohemikalije koje se nalaze u raznim vrstama voća i povrća, predstavljaju hemijske komponente sa izuzetnim biološkim značajem. Ima ih u žitaricama, u mnogim začinskim biljkama (peršun, luk, beli luk, đumbir). Fitohemikalijama su bogati proizvodi od soje – semenke od soje, tofu sir, tempeh (vrsta kolača od soje), miso supa (semenke soje i drugi sastojci), nezrele semenke soje u ljusci (edamame). Upotreba soje karakteristična je za kuhinje mnogih azijskih zemalja, a njeno redovno konzumiranje znatno umanjuje nivo holesterola u krvi. Više različitih vrsta fitohemikalija sadrži svo zeleno povrće – spanać, kelj, zelje, blitva, brokoli, zatim žitarice poput ovsa i orašasti plodovi.
Antioksidansi su hemijski sastojci koji se nalaze u mnogim namirnicama – molekuli sposobni za inhibiciju oksidacije drugih molekula. Oni stvaraju pozitivne hemijske reakcije u ljudskom organizmu, štite ćelije i tkivo od slobodnih radikala, nestabilnih molekula koji mogu da promene ćelijsku strukturu. Antioksidansi deluju preventivno i lekovito, čuvajući organizam na duže staze.
Super hrana
Izvori Omega 3 kiselina
Omega 3 masne kiseline smanjuju nivo triglicerida, masnoća u krvi, i holesterola, kao i rizik od pojave srčanih bolesti. Ove kiseline telo ne proizvodi i neophodno je redovno ih uzimati putem hrane. Glavni i najkvalitetniji tip Omega 3 masnih kiselina nalazi se u mesu kvalitetnih morskih riba – lososa, skuše, haringe, sardele, sardine i tune. Važan izvor Omega 3 masnih kiselina nalazi se i u morskim algama, popularnoj superhrani koja je redovno na meniju Kineza i Japanaca.
Probiotici
Za dobar rad sistema organa za varenje preporučuju se probiotici – korisne bakterije koje održavaju balans između korisnih i štetnih bakterija u organizmu. Mnogi jogurti se obogaćuju probioticima, ali i ukiseljeno povrće i proizvodi od soje.
Probiotici deluju preventivno na sve gastro tegobe i umanjuju rizik od pojave patogenih mikroorganizama. Probiotske kulture takođe utiču i na jačanje imuniteta. Jogurti osnaženi probioticima i često obogaćeni mnogim vitaminima, višestruko su korisni i podižu nivo sposobnosti organizma da odoleva infekcijama.
Jogurt, mleko, kao i sokovi od pomorandže, često se dodatno obogaćuju kalcijumom, važnim za zdravlje kostiju. Dodaje se često i vitamin D, važan za resorpciju kalcijuma.
Vino i čaj
Sok od grožđa i crno vino sadrže resveratrol, komponentu koja utiče na zdravlje srca i prevenciju srčanih oboljenja i tegoba. Resveratrol štiti i od dijabetesa i gojaznosti. Stručnjaci preporučuju jednu čašu crnog vina dnevno, ili običan sok od grožđa.
Zeleni i crni čaj su poznati izvori antioksidanasa, napici sa više blagotvornih svojstava. Oni deluju pročišćavajuće na čitav organizam, utiču na umanjenje holesterola i krvnog pritiska, dobri su za probavu, utiču na lakše regulisanje telesne težine.
Bobičasto voće
Jagode, maline, i svo bobičasto voće (borovnice, ribizle, kupine, brusnice) su značajan izvor vitamina, i voće koje u svojoj strukturi sadrži značajna hemijska jedinjenja. Poznata su, istraživana i dokazana, višestruka korisna dejstva svih bobica na ljudsko zdravlje.
Tako jagode sadrže flavonoide – antocijanine i kalijum. Ova jedinjenja u ljudskom organizmu dobro deluju na zdravlje kardiovaskularnog sistema, i utiču na održavanje optimalnog krvnog pritiska. Dokazano je da jagode imaju i antikancerogena svojstva, kao i maline. Maline su korisno voće u borbi protiv virusa, a utiču i na snižavanje nivoa šećera u krvi. Izvori antioksidanasa su trešnje, ribizle, borovnice. Borovnice su višestruko korisna namirnica na listi funkcionalnih – deluju preventivno na degenerativne procese u ćelijama, štite sinapse (prostor između nervnih ćelija).
