Kada se posmatraju anatomske karakteristike, kao što je to učinio kardiolog Vilijam S. Roberts iz Teksasa, ljudi nisu bića koja bi trebalo da jedu meso.
„Mislim da su dokazi prilično jasni. Ako pogledate različite karakteristike mesoždera i biljojeda, ne treba da budete genije da biste shvatili gde spada čovek“, rekao je dr Roberts.
Prema rečima doktora Robertsa, mesožderi imaju kraća creva, oko tri puta veća od dužine tela, dok biljojedi imaju duži digestivni trakt, zbog čega je prema anatomiji čovek bliži biljojedima.
Međutim, nasuprot tome, oni koji zagovaraju teoriju da su ljudi mesojedi ističu da su ljudska creva, u odnosu na telo, ipak kreća nego creva kod biljojeda.
Ono što je još zajedničko za sve biljojede i ljude jeste to što oni unose vitamin C kroz hranu, dok samo mesojedi samostalno proizvode ovu kiselinu.
Osim toga, ljudi i biljojedi imaju malu usnu duplju, kada se uporedi sa veličinom glave, dok mesožderi imaju velika usta kojima grabe i ubijaju plen.
Po pravilu, mesožderi su lovci, što ljudima nije svojstveno, tj. nije bilo dok nisu pronašli oružje, kao što je strela, sekira ili nešto tome slično. Ali po prirodi mi nismo predatori kao što su na primer mačke, sokolovi itd.
Ljudi su počeli da piju mleko životinjskog porekla tek pre oko 10.000 godina, a i dalje ima onih kojima mleko ne prija ili su netolerantni na laktozu koja se u mleku nalazi.
Međutim, ne može se reći da smo biljojedi. Da jesmo imali bismo drugačija creva, drugačije zube, želudac… Tako da se smatra da nismo u potpunosti vegeterijanci, nego da smo ipak svaštojedi, što je dokazano analiziranjem anatomskih, fizioloških i fosilnih dokaza.
