Ako zasadite živu semenku, rašće i daće život, ako zasadite kuvanu – nećete dobiti ništa. Protagonisti sirove dijete smatraju da se isto dešava sa našim telom. U svetu je sve popularniji način ishrane koji proklamuje da hranu treba jesti u sirovom stanju (eng. raw foodism, rawism). Ali daleko od toga da je to nešto novo. Pred kraj XIX veka lekar Maximilian Bircher Benner oboleo je od žutice. Izlečio se sam, jedući sirove jabuke. Na sebi je godinama ispitivao dejstvo neobrađenog voća i povrća na ljudski organizam. Gospodin Benner otac je čuvenog muslija, kombinacije žitarica koje se uzimaju u neobrađenom stanju. U novembru 1897. godine u Cirihu je otvorio sanatorijum Vital Force, koji je trebalo da ljude vrati na put ishrane koji im je pripisala sama priroda. Sanatorijum radi i danas.
Ovaj specijalni način ishrane podrazumeva konzumaciju sirovog voća, povrća, orašastog voća, semenki, jaja, ribe (suši), mesa (karpaćo), nepasterizovanog i nehomogenizovanog mleka, jogurta i sira. Iako se podrazumeva da se hrana jede potpuno neobrađena, neke struje dozvoljavaju izlaganje temperaturama do 40 stepeni Celzijusovih. Na ovaj način najćešće se hrane vegani i vegeratijanci.
Pre nego što su ljudi imali frižider, kuvanje je bilo najbolji način da se ubiju paraziti i bakterije. Louis Pasteur je specijalnim procesom, nazvanom po njemu pasterizacija, uspeo da osigura bezbednost hrane za sve. Ali ovom metodom ubijaju se kako loše bakterije, tako i one dobre, koje obezbeđuju zdravo funkcionisanje ljudskog organizma. Sirove namirnice sadrže bakterije i mikroorganizme koji su dobri za naš digestivni trakt jer pojačavaju crevnu floru i imunološki sistem. Pod trendom sirove hrane podrazumevaju se isključivo organski gajene namirnice bez aditiva i pesticida. Preporučuje se čuvanje hrane u frižideru i u vakuumskim pakovanjima da bi se što duže sačuvala svežina. Termička obrada trebalo bi da se izbegava što više jer ona remeti pH vrednost namirnica, a i ubija većinu vitamina u njima.
Jedna od glavnih koristi od unošenja sirovih namirnica jeste maksimalno iskorišćavanje enzima iz njih. Enzimi pomažu da se hrana svari. Iako naše telo proizvodi sopstvene, njihova količina nije dovoljna, a telo pritom troši puno energije na proizvodnju istih. Zato se često posle unošenja velikih količina kuvane hrane dešavaju umor i pospanost. Svu svoju energiju telo usmerava na to da se izbori s unetim namirnicama i zapostavlja normalno funkcionisanje. Ono što ostane u želucu truli i samo je veliki potencijal za potencijalne bolesti.
Pristalice sirove dijete takođe smatraju da svojom specijalnom ishranom čuvaju planetu. Ne pristaju na herbicide, pesticide, bilo kakva prskanja i genetsku modifikaciju hrane, što štiti ozonski omotač. Kišne šume se seku da bi se dobilo mesta za pašnjake za fabrike mesa. Fabrike mesa troše veliku količinu energije, zagađuju vodu i zahtevaju ogromne količine kukuruza, soje i drugih žitarica samo za prehranu životinja, koje ionako rastu u lošim okolnostima, zakržljalih mišića i na kraju bivaju ubijene.
Sirova ishrana dakle daje mnogo benefita kako nama, tako i živom svet oko nas, kao i planeti. Svakako možete probati da napravite neki od obroka na ovaj način, pogotovo u letnjim mesecima, kada nije prijatno stajati pored šporeta. Hranu samo dobro operite (za to vam može poslužiti i četka za pranje hrane), a recepte pronađite na netu...
