Problemi u vratu su najčešće posledica spondiloze-degenerativnog oštećenja pršljenova, diskus hernije, ispravljene fiziološke lordoze (prirodna krivina - grba napred koja se ispravi) ili čak kifoze (krivina vrata unazad), skolioze (krivine na levo ili desno), stanja nakon povreda, padova, udesa i najređe ali najopasnije tumora i upala. Bol u vratu je najčešće posledica spodiloze.
Spondiloza kao najčešća dijagnoza predstavlja hroničnu, progresivnu degeneraciju vratnih pršljenova, posebno među pršljenskih diskova, koji pritiskaju kičmenu moždinu, korenove nerava i krvne sudove što kroz njih prolaze.
Pri okretanju i savijanju glave degenerativni pršljenovi pritiskaju krvne sudove koji ishranjuju kožu glave i mali mozak, i privremeno dolazi do smanjenog protoka, čak i prestanka protoka krvi. Ovo stanje dovodi do osećaja omaglice, nesvestice, često i bola u poglavini sa osećajem žarenja potiljačnog dela glave. Pri okretanjima i savijanjima glave vrši se takođe pritisak na nerve. Pri vraćanju glave u normalan položaj tegobe ubrzo prestaju, ali to prisiljava pacijenta da ne pokreće vrat što na kraju dovodi do ukočenja i smanjenja obima pokreta. U toj situaciji pacijent ne može da gleda sa strane ili pozadi bez okretanja celog tela. To primećuju vozači kada moraju celo telo da okreću da bi videli šta se dešava pozadi pri vožnji unazad ili parkiranju.
Glavni pokazatelj ove bolesti je progresivna bol u vratu a pregled pokazuje ograničenu mogućnost naginjanja glave prema ramenima, kao i rotiranja glave. To dovodi do bolova pri ustajanju pa pacijenti vrlo često svojim rukama podižu svoju glavu iz ležećeg u sedeći položaj i obratno. Kod lečenja je glavni cilj smanjenje bolova, povećanje obima pokreta i sprečavanje daljeg oštećenja pršljenova i nervnih završetaka.
Simptomi koji se javljaju kod problema u vratu:
- bol u vratu i ukočenost koja se pogoršava sa aktivnošću
- loše hodanje, gubitak ravnoteže ili slabost u nogama
- grčenje odnosno spazam mišića u vratu i ramenima
- utrnulost i slabost u rukama šakama i prstima
- bolovi koji se šire prema ramenom delu
- žarenje u vratnom i potiljačnom delu
- bolovi pri pokretima (savijanju glave, levo desno...)
- potiljačne glavobolje
- čeone glavobolje
- vrtoglavica (cervikogena vrtoglavica), javlja se kontinuirano a ne u napadima
- trnjenje u licu
- zujanje u ušima
- poremećaj vida
- bolovi u ruci (žarenje, paljenje, trnjenje)
- trnjenje prstiju...
Sve ovo prati loše raspoloženje, loš kvalitet života, napetost mišića. Ovi pacijenti često imaju strah i, paniku i često padaju u depresivna stanja, menjaju raspoloženja, loše funkcionišu, jer konstantno imaju ove tegobe. Najvažnije je da se prepozna pravo stanje pacijenta da se ne bi lečio pogrešno, to znači utvrditi da ne postoji bakterijska ili virusna upala i tumor. Pogrešno lečenje nekad znači da je oblik lečenja ispravan ali zastareo ili prevaziđen jer se ne primenjuju nove preporuke. Najbolje i najsvežije preporuke je dala evropska komisija iz 2005 godine na analizi uspešnosti raznim oblicima lečenja gde je zaključeno da su vežbe i nameštanje kičme dva najefikasnija metoda lečenja. Svi simptomi se povlače sami po sebi kada se leče na adekvatan način. Fizičkim pregledom vrata, ramena, ruku i nogu se ispituje snaga, osetljivost na dodir, refleksi, protok krvi, fleksibilnost vrata i ruku, i hodanje. Lekar može pritisnuti vrat i ramena i osetiti bolne (triger) tačke. Lekar može dopuniti svoje ocene analizama krvi, a sa dodatnim pretragama potvrditi dijagnozu. Rendgenski snimak vratne kičme je tradicionalno prvi korak u snimanju kičme. Snimak će pokazati promene starenja, kao i gubitak visine diska ili koštane nastavke. Magnetska rezonanca (MR) može stvoriti bolje slike mekih tkiva, kao što su mišići, diskovi, živci i kičmena moždina. Kompjutorizirana tomografija (CT) omogućuje pažljivu procena kosti i kičmenog kanala. Elektromiografijom (EMG) tražimo oštećenja živaca.
