Da li ste čuli za Ho' oponopono? Ova neobična reč u stvari je naziv za drevnu duhovnu tehniku sa Havaja koja nas zadivljujućom brzinom i efikasnošću povezuje sa Univerzalnom ljubavlju ili Božanstvom u nama. Reč Ho' oponopono znači ,,činiti ispravno" ili ,,ispraviti grešku".
Jedan sasvim neobičan psihoterapeut
Tehnika se proširila svetom kada je objavljena knjiga ,,Nulte granice,, dr Joe Vitalea i dr Ihaleakala Hew Lena. Joe je mnogima od vas poznat kao jedan od učesnika filma ,,Tajna,, i autor mngobrojnih knjiga i predavanja iz oblasti duhovnosti. Prema sopstvenim rečima, Joe je 2004. godine čuo za neobičnog psihologa koji je izlečio celo odeljenje zatvorske psihijatrijske bolnice na Havajima iako nikada nije održao ni jednu seansu sa pacijentom licem u lice. Kao i vi i Joe je time bio fasciniran, tako da je potražio neobičnog psihoterapeuta.
Bio je to dr Hew Len koji je pacijente izlečio koristeći se drevnom havajskom tehnikom Ho’oponopono. Dr Len je u držvavnoj bolnici na Havajima radio tri godine, na odeljenju za psihijatrijski obolele kriminalace. Tu su bili smešteni počinioci najtežih krivičnih dela- ubistava i silovanja. Psiholozi su posle mesec dana rada napuštali bolnicu, a većina osoblja je bila na čestim bolovanjima, da bi na kraju i sami otišli.
Zaposleni na odeljenju strahovali su od napada pacijenata. Stanje na odeljenju bilo je u najmanju ruku zabrinjavajuće. Posle samo nekoliko meseci od dolaska dr Lena u bolnicu, najtežim pacijentima koji su bili u lancima, dozvoljeno je da slobodno hodaju, a drugima, koji su bili pod teškim sedativima, smanjena je doza lekova. Neki od pacijenata za koje se mislilo da nikada neće biti pušteni bili su oslobođeni! Pored toga i osoblje je počelo da uživa u radu na odeljenju, tako da su se odstustva i bolovanja smanjila. Nakon nešto više od tri godine, ovo odeljenje je zatvoreno!
Pa šta je to radio dr Len, psiholog koji se nije profesionalno konsultovao sa pacijentima? Jednostavno- gledao je njihove dosijee i proučavajući ih, radio je na sebi. Za to vreme, pacijentima je bilo sve bolje i bolje. Kako je to funkcionisalo? Dr Len je preuzeo potpunu odgovornost za vlastiti život, a pacijenti su sada bili deo njegovog života, te je tako bio odgovoran i za njih. Ceo svet je naša kreacija. Kada preuzmemo odgovornost za sopstveni život, tada sve što vidimo, čujemo, okusimo, dodirnemo ili doživimo na bilo koji drugi način postaje naša odgovornost jer se nalazi u našem životu. Tako je dr Len jednostavno govorio: Žao mi je, hvala ti, oprosti mi i volim te, čitajući dosijea pacijenata, čisteći tako delove sebe koje je delio sa pacijentima.
Potpuna odgovornost za svoj život
Modernizovani Ho’oponopono, proces pokajanja,
opraštanja i preobražaja je molba Ljubavi da poništi i
zameni štetne energije sobom. Ljubav to postiže tekući
umom, počinjući sa duhovnim umom, sa supersvešću.
Zatim nastavlja kroz intelektualni um, svesni um,
oslobađajući ga od energija mišljenja. Konačno, prelazi na
emotivni um, podsvest, oslobađajući ga od štetnih emocija
i puneći ga sobom.
Dr Ihaleakala Hew Len
Svrha našeg života je povratak Ljubavi, spajanje sa Božanskim. Kako bismo ispunili ovu svrhu, potrebno je da preuzmemo stopostotnu odgovornost za svoj život takav kakav jeste. Važno je da uvidimo da je misao ono što nam iz trenutka u trenutak kreira život i da problemi nisu drugi ljudi, mesta, situacije niti političari, već misli koje mi imamo o njima. Ne postoji ništa izvan nas i naših misli. Stvoreni smo kao savršena bića i jesmo savršeni, ali se svakodnevno zatrpavamo gomilom nepotrebnih misli, sećanja, problema i osećanja, koje dr Len, ponekad zove- podaci.
Naši problemi su samo ponovljena sećanja iz prošlosti koja se pojavljuju kako bi nam dala šansu da gledamo očima ljubavi i delujemo inspirisani Božanskim. Sećanja su u stvari programi koji nisu samo naši, već ih delimo sa drugim ljudima. Oni su zajednički, a način da ih se oslobodimo je da pošaljemo svoju ljubav božanskom. Božansko čuje i odgovara ali na način najbolji za sve i u vreme koje je najbolje za sve.
Mi nismo krivi za probleme koji se javljaju u našem životu, ali jesmo odgovorni za njih. Vrlo je važno da razgraničimo prihvatanje odgovornosti od osećanja krivice. Koncept lične odgovornosti je više od onoga što mi govorimo, radimo i mislimo. On uključuje i ono što drugi govore, rade i misle, a javalja se u našem životu. Kada ste u potpunosti odgovorni za sve što se javlja u vašem životu, znači da činjenica da se vaša prijateljica posvađala sa mužem, kada vam to ispriča postaje i vaš problem. Drugim rečima, u vama takođe postoje programi koji su slični ili identični i koje na ovaj način imate priliku da iscelite. Ne krivite nikoga za stanje u svom životu, već preuzmite odgovornost i isceljujte.
Međutim, nemoguće je biti svestan svega što se dešava u nama i oko nas, jer mnoge stvari radimo nesvesno. Svakako da utičemo na stvaranje svog sveta upravo sada, ali to se u velikoj meri dešava nesvesno, bez naše svesne kontrole ili znanja. Ovo je razlog zbog kojeg samo pozitivno mišljenje često ne daje željene efekte. Naime, naš svesni um nije jedini kreator naše stvarnosti. Ogroman je broj informacija koje nesvesno primamo i šaljemo u spoljašnju realnost.
Jasno je da ne možemo kontrolisati svoje nesvesne reakcije. Ova želja za kontrolom u stvari potiče od našeg Ega. Složićete se da nije baš mudro dopustiti Egu da bira i odlučuje za nas, pošto smo se uverili da on ne raspolaže svim potrebnim informacijama.
Ho’oponopono alati
Ne govorite Božanstvu „Molim te,oprosti mi“
zato što božanstvo želi to da čuje-
to govorite zato što vi treba to da čujete.
Dr Ihaleakala Hew Len
Izgovarajući jednostavne reči ,,Volim te,, mi dopuštamo Božanskom da ,,briše,,podatke iz naše, a time i iz kolektivne podstvesti koje smo spremni da otpustimo. Mi ne znamo šta je to tačno, ali nije ni neophodno da znamo, jer zna Bog. Izgovaranje ovih reči, otvara vrata Božanskom i vodi nas u stanje koje se u Ho'oponoponu naziva ,,nula,,a predstavalja doživljaj potpunog stapanja i jedinstva sa Božanskim.
Ovoj frazi možete dodati i ,,Hvala ti,, ,,Žao mi je ili Izvini,, ,,Molim te, oprosti mi,,. Korišćenje ovih fraza je takođe korisno i pomaže da se povežemo sa jedinstvom, ali prosto nije neophodno da izgovaramo sve, jer su svi Ho'oponopono alati sadržani u svakoj pojedinoj frazi. Dakle ako kažemo ,,Volim te,, to je isto kao da smo rekli: ,,Hvala ti, žao mi je zbog svih programa u meni koji su prouzrokovali ovaj problem. Molim te, oprosti mi. Volim te,,. Moguće je da će vam u nekim situacijama više odgovarati ponavljanje svih fraza, a u nekim drugim samo jedne. Pokušajte i otkrićete šta vam više odgovara.
Ljudi se često pitaju kome mi u stvari upućujemo sve ove reči i da li je potrebno da mislimo na neki problem dok ih ponavljamo ili da zamišljamo željeni ishod nekog događaja i slično. Tehnika se zasniva na prihvatanju stopostotne odgovornosti za sve što nam se dešava i korišćenju pomenutih fraza odnosno alata. Dok ih izgovarate uopšte nije važno kome mislite da se obraćate, niti da li doživljavate iskustvo ljubavi ili ne. Učiteljica Ho'oponopono tehnike Mabel Katz i dugogodišnja saradnica dr Lena to upoređuje sa dugmetom ,,delete,, na tastaturi kompjutera.
Dakle, kada želimo nešto da izbrišemo, mi jednostavno pritisnemo ovaj taster ne razmišljajući o tome, a nije potrebno ni da se osmehujemo, zar ne. Jednostavno ga pritsnemo. Tako je i sa alatima. Uradite to i videćete da funkcioniše. U nekim situacijama ove reči možemo uputiti sami sebi, odnosno svom Unutrašnjem detetu, ali ni to nije uvek neophodno. Važno je da ih ponavljamo što češće u toku dana, a ako je moguće i da se uspavamo izgovarajući ih.
Ljubav – Bog može da isceli apsolutno sve. Naš zadatak je samo da mu damo dozvolu za to. Ne možemo pogrešiti u procesu čišćenja, ako preuzimamo potpunu odgovornost za sve u našem životu i ako smo voljni da otpustimo znajući pri tom da ne znamo šta u stvari treba da bude otpušteno. Kada ,,čistimo,, stvari u svom životu, vrlo brzo menjaju se i drugi ljudi oko nas, kao i okolnosti. Ipak, važno je da se oslobodimo očekivanja i prepustimo se Ljubavi.
Ono što se tada javlja dr Len naziva inspiracija, a to su trenuci kada nam se Bog obraća na različite načine.
On kaže da svoj život možemo živeti na dva načina- iz sećanja ili iz inspiracije. Sećanja su stari program koji se ponavljaju, a inspiracija je poruka koju nam šalje Božansko. Jedini način da dođemo do inspiracije je da očisitmo sećanja. Zato je važno da to činimo stalno. Kroz inspiraciju možemo dobiti neku novu ideju za posao koji trenutno stagnira ili poziv od važne osobe. Šta god da se dogodi poželite mu dobrodošlicu i zahvalite za to svim srcem.
Šta sa afirmacijama?
Božanstvo kaže: “Kada se ti pomeriš, JA se pomerim. Kada ti učiniš korak, JA učinim korak. Ali kada se ti prepustiš, JA čistim put ispred tebe, baš u tom trenutku – ni minut pre ni kasnije.“
Nekima od nas teško je da private činjenicu da je namera zapravo samo igračka našeg uma i da koristeći je pokušavamo da kažemo Božanskom šta je to što nama treba i šta želimo. Korišćenje afirmacija i vizualizacija takođe je nepotrebno kada svakodnevno ponavljamo ,;Volim te, hvala ti, žao mi je i oprosti mi,, jer je dovoljno da damo signal Božanskom da smo spremni da otpustimo stara sećanja i ono će to uraditi za nas. Afirmacije i vizualizacije su kao davanje smernica Bogu. Šta mislite da li mu je to potrebno?
Ho’oponopono nas uči da mi ne znamo šta je za nas najbolje, ali da to zna Bog i zato je jedan od najvažnijih aspekata primene ove tehnike, rad bez očekivanja. Zato jednostavno ,,čistite,, bez ideje šta će vam to doneti. Čišćenje je oblik molitve, put kojim otvaramo vrata Bogu, dopuštajući mu da nam pruži ono što je savršeno za nas.
Korišćenje namere podrazumeva da smo svesni svih naših misli i da znamo koji put je najbolji za nas. Međutim mi smo svesni samo 15 bitova informacija u sekundi, dok u stvarnost svake sekunde primamo 11 miliona bitova informacija kojih nismo svesni. Kada delujemo afirmacijama mi zapravo manipulišemo unutar 15 bitova informacija kojih smo svesni, dok pri tom onih 11 miliona deluje u pozadini. Koristeći ho’oponopono mi delujemo i na nesvesne informacije, bez posebnog truda.
Kada smo u nekoj teškoj situaciji i čistimo, ne radimo to da bismo se oslobodili bola, jer to bi bilo očekivanje, već da bismo bili u miru sa onim što nam nosi ova situacija, kao i sve ostalo što nam se dešava. Čak i ako nastavljamo da sebi zadajemo ciljeve, dobro je da budemo otvoreni prema različitim putevima i vratima koja nam se mogu otvoriti dok ih sledimo.
Možda će vam ovaj pristup u počektu biti neobičan, ali vrlo brzo ćete se opustiti i bićete u stanju da prihvatate i otpuštate s ljubavlju. Inspiracija će u vaš život doneti čudo, samo ako je pozovete!
Unutrašnje dete
Dr Len smatra da je najvažniji odnos u čitavom Univerzumu (kreaciji) odnos između naše svesti i podsvesti. Podsvest je predstavljena kroz naše Unutrašnje dete, dok je naša svest majka tom detetu. Naš svesni um ( majka) ima izbor da brine o detetu ili da ga ne primećuje. Unutrašnje dete ima sva sećanja od postanka sveta i to ga opterećuje. Kada se povežemo sa svojim Unutrašnjim detetom, možemo ga zamoliti da ono čisti za nas, čak i dok se mi bavimo raznim drugim stvarima. Važno je da svom Unutašnjem detetu što češće govorimo:,,Volim te" i ,,Hvala ti". Kada vam nešto uzrokuje bol ili patnju, možete zamoliti svoje dete da to otpusti. A,evo kako možemo uraditi povezivanje sa svojim Unutrašnjim detetom.
Sedite udobno, zatvorite oči i usmerite pažnju na dete u sebi. Obratite mu se, veoma polako,nežno i strpljivo: ,,Po prvi put u kreaciji, priznajem tvoju prisutnost u meni. Ovo je prvi put da sam svestan/na da si deo mene. Volim te, volim te… Žao mi je. Molim te, oprosti mi za sva nakupljena sećanja koja si doživelo kao tugu, žalost, bol ili bilo šta drugo… Želim sve to da poništim."
Zatražite dozvolu od deteta za sve što želite da uradite...
Sada uradite sedam ciklusa disanja ( udah- sedam sekundi, zatim zadržite dah sedam sekundi, onda izdišite sedam sekundi i ponovo zadržite dah sedam sekundi- ovo je jedan ciklus), spojenih jagodica palca i kažiprsta sa rukama u krilu, držeći stopala na podu.
Vežbu radite kada osetite potrebu da se povežete sa svojim Unutrašnjim detetom.
Kada je naše dete sigurno i kada zna das mo svaki put kada se pojavi problem spremni da preuzmemo potpunu odgovornost i da ga otpustimo, ono će ,,čistiti,, za nas. Setite se da preuzimanje stopostotne odgovornosti nikako ne znači da smo za bilo šta krivi ili grešni. To jednostavno znači da prihvatamo odgovornost za sećanja koja se pojavljuju u nama.
Zašto ho’oponopono funkcioniše?
Prema teoriji morfogenetskog polja biologa Ruperta Sheldrakea, naše telo i um dobijaju potrebne informacije iz zajedničkog bazena znanja i sklonosto koje je dostupno svima nama i koje nas povezuje. Kada neko od nas promeni svoj način razmišljanja, svoja osećanja, način života, sve to u određenoj meri utiče na stanje našeg zajedničkog polja i čni taj način razmišljanja, ponašanja i života dostupnim drugim ljudima.
Ovo se odnosi na sva osećanja, ponašanja, verovanja i razmišljanja bez obzira da li su pozitivna ili negativna. Kada se tvrdoglavo držimo svojih starih verovanja i ponašanja, time utičemo i na sve druge ljude.
Sva živa bića i svi sadržaji pripadaju jedinstvenom, holografskom Univerzumu. Sve misli, emocije, sećanja, akcije i reakcije, kao i svi fizički predmeti i bića i interakcije među njima zapravo su manifestacije jedne univerzalne svesti. Sve što se ispolji u našem iskustvu, na bilo koji način, kao biće, događaj ili pojava, već je postojalo u Univerzumu u latentnom ili potencijalnom stanju. Ništa novo ne nastaje iako našem subjektivnom opažanju sve izlgeda kao novo. U stvari, sve što je ikada postojalo, što postoji ili će postojati, postoji oduvek. Samo je ispoljavanje stvar našeg individualnog iskustva i zato mi to ispoljavanje možemo da kontrolišemo.
Dr Hew Len kaže: ,,Kada doživljavam sećanja ponavljajućih problema, imam izbor. Mogu ostati uključen u njih, ili mogu zamoliti Božanstvo da ih oslobodi putem transformacije, čime bi doveo moj um u izvorno stanje nule, ili praznine... oslobađanja sećanja. Kada je moje pamćenje oslobođeno, ja sam u stanju Božanskog Sopstva onakvog kakvim me je Božanstvo stvorlio, kakvo je i ono samo… U radu sa ljudima, uvek sam molio Božanstvo da preobrazi sećanja iz moje podsvesti, koja se ponavljaju kao moja percepcija, moje misli, moje reakcije na njih. Iz nultog stanja, Božanstvo moj podsvesni i svesni um obasipa inspiracijom, dozvoljavajući mojoj Duši da doživi ljude kao što ih Božanstvo doživljava…U radu sa Božanstvom, sećanja koja se preobraze u mojoj podsvesti takođe se preobraze i u podsvestima svih umova. Kako je divno shvatiti da Mir i Sloboda počinju sa mnom."
© Suzana Vemić
