Najviše folne kiseline se krije u zelenom lisnatom povrću, naročito u
tamnozelenim listovima spanaća, kelja, brokolija i blitve. Tačnije
rečeno, što su listovi povrća zeleniji, to više folne kiseline (folata)
sadrže.
Ostale (nezelene) namirnice bogate folatima su: špargla, pasulj,
grašak, sočivo, mekinje, pomorandže, pšenica, orasi i džigerica.
Određene vrste hleba i žitarica, kao što su žitne pahuljice, na primer,
obogaćeni su folatima tokom pripreme, što je uvek istaknuto na
deklaraciji.
Naučnici iz SAD-a preporučuju dnevni unos od 200 mikrograma folata,
dok Britanci savetuju dvostruko veću dozu. Važno je da zapamtite da
folna kiselina ne može da deluje samostalno, već joj je potrebna
“saradnja” sa ostalim hranljivim materijama, pa tako preparati folata ne
mogu sami od sebe da smanje nivo homocisteina u krvi, već moraju da
imaju “podršku” vitamina B6 i B12. Zato je raznovrsna ishrana, sa mnogo
zelenog povrća i integralnog hleba, najbolji i izvor kompleksa B
vitamina i folne kiseline.