Imuni sistem je stvoren da nas štiti od napadača, ali se ponekad desi da ovaj sistem burno reaguje i na materije koje se nalaze u hrani ili vazduhu i koje ne predstavljaju opasnost za zdravlje. Materije koje izazivaju imunološku reakciju se nazivaju antigeni, a kada se radi o hrani, antigeni su proteini, pa i namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije sadrže dosta proteina: jaja, kravlje mleko, kikiriki, soja, žitarice koje sadrže gluten, orašasto voće, susam i plodovi mora.
Prema nekim istraživanjima deca su češće sklona alergijama na hranu dok su odrasli skloniji reakciji na antigene koji se unose kroz pluća, pa 5-8% dece i 1,5% odraslih imaju alergijsku reakciju na neku namirnicu. Pritom, alergija na jaja, mleko, soju ili pšenicu u dečijem uzrastu se često sa vremenom preraste dok na primer, alergija na kikiriki traje čitav život.
Simptomi se javljaju od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon unošenja problematične namirnice i variraju po intenzitetu: povraćanje i dijareja, otok jezika, sluznice ždrela, osip kože, bolovi u glavi i stomaku, pa čak i gušenje i trenutna smrt. Reakcija na hranu se može javiti i nakon kožnog kontakta ili udisanja isparenja. Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok, koji se manifestuje povraćanjem, padom krvnog pritiska, otokom i ponekad ima smrtni ishod. Prema jednom istraživanju, od 32 smrtna slučaja koji su posledica anafilaktičkog šoka, najveći broj njih je uzrokovan kikirikijem i jezgrastim voćem, dok su mleko i riba bili uzrok u dva slučaja. Osobe koje su alergične na hranu bi trebalo sa sobom uvek da nose lek, epinefrin.
Ne postoji objašnjenje za pojavu alergija ali je zasad sigurno da genetika igra važnu ulogu. Danas postoje indikacije da unapređene higijenske mere u razvijenim zemljama delom utiču na promenu sastava bakterijske flore creva još u dečijem uzrastu, što dalje uzrokuje promene u procesu sazrevanja imunog sistema. Prema istraživanjima deca koja su duže dojena ređe razvijaju alergijske reakcije, kao i ona čije su majke tokom dojenja izbegavale uobičajene izazivače alergija.
Iako se upotreba aditiva često povezuje sa alergijom ali i drugim oboljenjima, do sada je dokazana alergija na svega nekoliko aditiva: sulfite, nitrate i veštačke boje. Od veštačkih boja žuta boja tartrazin ili E102 najčešće izaziva preosetljivost a dodaje se u hranu, piće i lekove: sokove, sladoled, bombone, pudinge, prelive za salatu isl. Na primer, tartazin se ne nalazi samo u vanila pudingu već daje žutu nijansu svim pudinzima – od čokolade, jagode i karamele. Sulfiti se dodaju namirnicama da bi se sprečila promena boje (tamnjenje čipsa ili sušene kajsije) ili da bi se zaustavilo vrenje i dejstvo bakterija. Na primer, bez upotrebe sulfita bi se vino brzo usirćilo. Najviše sulfita ima u slatkim vinima, a sadrže ih i organska vina. Sulfiti se dodaju i sokovima od limuna, sušenom i smrznutom voću i povrću, musliju, voćnim marmeladama, želeima, senfu, kečapu isl.
Osobe koje su alergične na hranu moraju pažljivo čitati deklaracije i moraju znati pod kojim E brojem se vodi određeni aditiv. Na primer, sulfiti su označeni sa E 220-228. Takođe, ako ste alergični na mleko, to znači da ste alergični na kazein, protein mleka. Zato na deklaraciji treba obratiti pažnju i na kazein ili kazeinate, koji se često koriste kao aditiv. Alergijska reakcija može biti pokrenuta i zato što se u restoranima koristi isti pribor za spremanje više vrsta jela ili zato što u fabrikama koristi isti pogon.
Dijagnoza alergije, osim na osnovu simptoma može da se postavi i tako što se utvrdi prisustvo IgE antitela u krvi, mada ovi rezultati kao ni rezultati kožnog testa nisu potpuno pouzdani. Na primer, većina osoba alergična na kikiriki će imati pozitivnu kožnu reakciju na mahunarke ali samo 5% njih zaista ima alergiju na mahunarke.