„Reci mi šta jedeš i rećiću ti ko si.”
A.B. Savarin
Bez hrane ne bi bilo ni života. Zbog toga o njoj stalno razmišljamo, pišemo i čitamo, a ova tema nije ostala zanemarena ni od strane najvećih umova čovečanstva kao što su Gandi, Ajnštajn, Volter, Džordž Orvel. Međutim, hrana ponekada prestaje da služi svojoj primarnoj svrsi i postaje “hrana za utehu” i “zatrpavanje” svakodnevnih problema.
Hrana ponekada prestaje da služi svojoj primarnoj svrsi i postaje “hrana za utehu” i “zatrpavanje” svakodnevnih problema.
Emocionalna glad
Šta je emocionalna glad? Verovatno vam se desilo da vam neko kaže kako se bolje oseća ukoliko ga nakon napornog dana punog problema na stolu sačeka omiljena hrana. Emocionalna glad se smatra jednom od maladaptivnih strategija koje se koriste kako bi se osoba unošenjem hrane izborila sa negativnim emocijama i pokušala da smanji ili otkloni emocionalni stres. U psihologiji ova pojava se definiše kao “povećanje unosa hrane kao odgovor na negativne emocije”. Na žalost olakšanje koje hrana može doneti je kratkog daha. Kod pojedinaca koji su skloni tome da jedu “na nervnoj bazi” postoji veći rizik od razvijanja poremećaja ishrane. Nakon emocionalnog prejedanja može se javiti osećaj krivice, pogotovu ukoliko osoba ima problema sa viškom kilograma, što može dovesti do produbljivanja emocionalnog stresa. Neki teroetičari ovu pojavu objašnjavaju i potrebom ljudi da skrenu pažnju sa negativnog stimulusa i da ga zamene pozitivnim, a šta je bolje od dobre “klope”? Emocionalno prejedanje nije ograničeno na osobe koje već imaju neki poremećaj ishrane ili teškoću sa kilogramima. Često se dešava da osoba koja pazi šta jede “časti” sebe nezdravim obrokom kao vrstom utehe nakon nekog negativnog događaja.
Koja je razlika između emocionalne i fiziološke gladi?
Zadovoljstvo koje pruža hrana nakon stresa i negativnih emocija je kratkotrajno. Ukoliko ste skloni da jedete kada ste nervozni ili pod stresom, najbolji način da prestanete je da, za početak, naučite da prepoznate razliku između fiziološke i emocionalne gladi:
1. Fiziološka glad se pojavljuje polako vremenom, dok se glad izazvana emocijama pojavljuje iznenada.
2. Kada jedete da bi zadovoljili fizilošku glad spremni ste na različite opcije. Kod emocionalne gladi uvek se teži određenoj vrsti hrane, uglavnom visokokaloričnoj kao što je pica, testo ili nešto slatko, što treba da popuni prazninu u stomaku koja nije posledica fiziološke gladi.
3. Emocionalna glad se mora odmah zadovoljiti, dok se fiziološka može malo i odložiti.
4. Kod gladi sa jelom prestajemo nakon što zadovoljimo potrebu i osetimo se sitima. Drugačija je situacija sa emocionalnom gladi, gde je velika verovatnoća da ćemo i nakon što osetimo sitost nastaviti da jedemo.
5. Kod fiziološke, za razliku od emocionalne gladi, ne javlja se osećaj krivice.
6. Emocionalna glad povezana je sa stresnim događajem ili negativnom emocijom. Fiziološka glad je potreba koja nastaje tri do četiri sata nakon poslednjeg obroka, a kao posledica se javljaju smanjenje energije i u nekim slučajevima vrtoglavica.
7. Svesnost o tome šta i koliko jedemo postoji kod fiziološke gladi. Unošenje hrane pod pritiskom emocija je automatsko i često ni ne primetimo koliku količimu hrane smo pojeli.
Kod gladi sa jelom prestajemo nakon što zadovoljimo potrebu i osetimo se sitima. Drugačija je situacija sa emocionalnom gladi, gde je velika verovatnoća da ćemo i nakon što osetimo sitost nastaviti da jedemo.
Da li stvarno postoji “hrana za utehu”?
U američkim filmovima često se pojavljuje koncept “hrane za utehu”. Verovatno i sami znate one scene gde uglavnom devojke nakon raskida sa momkom uzimaju poveliku činiju sladoleda da bi lakše prebolele. Termin hrana za utehu se pojavljuje još 1977. godine.“Hrana za utehu” je hrana koja nam je potrebana kada nastupi emocionalna glad. To je uvek određena vrsta hrane koja se razlikuje od osobe do osobe. Neka istraživanja pokazuju da nas ne moraju isključivo negativne emocije terati ka “hrani za utehu”. Nekima ona služi i za održavanje dobrog raspoloženja. Hrana koju ćemo poželiti u tim momentima zavisi i od naše prošlosti, odnosno asocijacija koje imamo u vezi različitih vrsta hrane. To su verovatno asocijacije iz vremena kada smo bili srećni, možda još veoma mali i pod roditeljskim krovom. Na ovaj način pokušavamo da prizovemo tu prošlu sreću u sadašnji život. Postoje razlike između muškaraca i žena u tome za kojom hranom najradije posežu. Muškarci će se pre odlučiti za topli obrok ili šniclu u odnosu na grickalice i slatkiše. Žene su sklonije slatkišima i grickalicama, jer oko njih nema mnogo posla. Mladi se, takođe, najčešće odlučuju za grickalice. Koji su vaši favoriti?
Koji su okidači emocionalne gladi?
Pomenilu smo da okidači emocionalne gladi mogu biti stres ili negativne emocije. Da bi prepoznali kada se javlja pomenućemo koje kategorije okidača postoje. Razlozi mogu biti u vašem socijalnom okruženju. Ukoliko je to slučaj, vi ćete više jesti u prisustvu drugih ljudi jer ste anksiozni, u svađi sa njmia ili zato što vas oni podstiču da jedete. Kod drugih osoba je situacija “izazivač”. Pa tako, ukoliko se nađete u omiljenom restoranu ili poslastičarnici, verovatno se nećete zaustaviti dok ne ispraznite tanjir, “da se ne baci”. Emocionalne okidače smo već spominjali. To mogu biti različite emocije kao što je anksioznost, depresija, usamljenost itd. Misaoni obrasci koji podstiču emocionalnu glad uglavnom su vezani za nisko samopoštovanje i manjak volje da se odupre hrani. Poslednja grupa okidača je psihološke prirode. Primer ovih okidača bi bila osoba koja se prejede kada dođe kući jer je u toku dana morala da preskoči jedan obrok.
Kako se izvući iz začaranog kruga uzimanja hrane pod pritiskom emocija?
Emocionalnu glad je teško identifikovati jer se skoro svakom dešava da sebi ugodi s vremena na vreme nakon napornog dana.
Međutim, ukoliko hrana postane mehanizam za borbu protiv stresa i svakodnevnih problema, može doći do problema. Emocionalno prejedanje stoji iza velikog broja problama sa gojaznošću. Ukoliko imate problema sa emocionalnim jedenjem, počnite sebi da postavljate pitanja kao što su: Kada imam napade gladi? Da li postoji tačno određeno vreme u toku dana? Šta jedete i zbog čega baš to? Da li je neka emocija dovela do toga. Na ovaj način ćete steći prestavu o tome šta izaziva napade gladi i bićete na korak bliže da rešite svoj problem, pogotovu ukoliko imate i drugih problema sa ishranom. Nakon što prepoznate kod sebe okidače za napade gladi, bilo bi dobro da počnete da vodite dnevnik obroka u kome biste pisali kada i šta jedete i da li je neki događaj možda doveo do prejedanja. Ukoliko stanete da zapišete svoja osećanja i šta vam se u tom trenutku jede, osvestićete svoju potrebu i moći ćete da utičete na svoj mali “napad gladi”. Ukoliko budete uporni, nakon određenog vremena videćete obrazac, odnosno šta je kod vas okidač i moći ćete da potražite bolje načine za suočavanje i prihvatanje emocija.
Najčešći razlog zbog koga veliki broj dijeta propada povezani su sa emocionalnom glađu.
Ukoliko je osoba navikla da potiskuje loše emocije i da ih, umesto da se suoči sa njima, zatrpava hranom, neće dugo izdržati nijednu dijetu, niti će uspeti da se oslobodi napada gladi. Znanje o zdravoj ishrani uglavnom ne može da opstane kada se u jednačinu ubace emocije. Iako je razumevanje emocionalne gladi veoma bitno da bi se ona držala pod kontrolom, ovo je samo prvi korak. Sledeći zadak je još teži, a to je pronalazak alternativnih načina da se emocionalno ispunite. A evo i nekoliko ideja. Ukolike se osećate tužno i usamljeno, pozovite nekoga ko pozitivno deluje na vas, idite u šetnju ili se poigrajte sa kućnim ljubimcem. Može vas oraspoložiti i gledanje slika ili prisećanje nekih lepih događaja. Nervozu možete izbaciti igrom, brzom šetnjom ili odlaskom u teretanu. Fizička aktivnost će delovati pozitivno. Ukoliko ste umorni, umesto omiljene hrane možete skuvati čaj, pripremiti toplu kupku ili pogledati film. A ukoliko posežete za hranom kada vam je dosadno, nađite neki hobi, učlanite se u klub čitalaca, pogledajte neki film.
Kada nastupi emocionalna glad to uglavnom bude jedino o čemu osoba može da razmišlja. Ali, vi imate više kontrole nad vašim životom nego što mislite. Iako vam nije uspevalo u prošlosti, kada osetite napad gladi napravite pauzu od pet minuta pre nego što se “bacite” na hranu. Ukoliko vam je i pet minuta mnogo počnite sa minutom pa polako produžavajte vreme. Napomenuli smo da nas emocionalna glad može terati da jedemo automatski i da kasno shvatimo koliko smo pojeli. Razmišljenje o onome što želimo da jedemo i pauza pre daje nam šansu da promenimo mišljenje.
Suočavanje sa emocijama može biti pomalo zastrašujuće, ali imajte u vidu da je bolje dopustiti lošim osećanjima da navru nego ih zatrpavati hranom. Nemoć nad emocionalnom gladi predstavlja u osnovi nemoć nad emocijama. Čak i najjače negativne emocije vremenom izblede i prestanu okupirati našu pažnju. Potrebno je prihvatiti i prilagođavati se svojim emocijama, jer od njih i dobijamo informacije o tome šta nam prija, a šta ne, šta nas čini srećnima. Otvoreno prihvatanje emocija dovodi i do srećnijeg i ispunjenijeg života.
Kako rešiti uzimanja hrane usled pritiska emocija?
Pored sve volje i saveta koje smo vam dali i dalje imate problem? Možda da primenite drugačiji pristup, i hranu posmatrate kao objekt. Objekt koji vam je funkcionalno potreban i koji je dobar, ali isto tako ima i loše strane. Sledeći put kada osetite potrebu za hranom zapitajte se da li vam je stvarno potrebna i da li ste zaista gladni ili će te ponovo posegnuti za frižiderom samo iz dosade ili navike. Ako je odgovor iz gladi, nastavite put frižidera, ali ako je odgovor iz navike, primenite tehniku „celovitosti“ , nabrojte u sebi sve loše strane trenutnog prejedanja i pokušajte da se setite svega onog lošeg. Na primer: Nadutost, gorušica, mučnina...-generalno problemi sa probavom, manjak energije...Nakon prejedanja osetićete krivicu ili bes na sebe, depresivnost zbog gubitka kontrole...Obično ljudi na to kao da zaborave kada ih uhvati snažna potreba za hranom.
Ovo je samo jedan od mogućih načina kako da rešite problem, nekome uspe, nekome ne.
Potrebno je da prihvatitie da su emocije te koje vas treaju da jedete jer vam je lakše da ih, na taj način, potisnete i „zatrpate“, Međutim, te neprijatne emocije nam govore da bismo nešto morali da promenimo, da smo nezadovoljni sobom, neispunjeni svojim načinom života i da situacija u kojoj se nalazimo zahteva novi način rešavanja problema. Prejedanje pruža nekakvu utehu, ali ne rešava problem. Naprotiv, na duži rok ga povećava.
Emocionalno prejedanje i psihoterapija
Sasvim je u redu ako ne možete sami da prevaziđete neprijatne emocije, i ako vam je u tome potrebna pomoć. Ne retko se klijetni javljaju sa ovakvim problemom. Svrha terapije je da vam pomogne da otkrijete osnovni uzrok prejedanja, bolna, potisnuta osećanja, i da naučite da se nosite sa sa njima.
Autor: Ana Zdravković i Ljiljana Maldaner
