Voda koja život znači! Koliko ste samo puta tokom svog školovanja čuli one čuvene fraze kojima su nas "maltretirali" nastavnici bilogije:" život je počeo u vodi", "bez vode nema života" itd?... i bez obzira što svi to znamo velika većina ljudi dnevno pije manje od litar vode dnevno!!!
E, sad će neko reći kako to nije istina (ko je rekao laž...) a drugi će prokomentarisati "pa, šta onda i ako je tako"?!
Verujte, to nije nevažno, zapravo predstavlja jednu od osnovnih stvari koju treba da promenite. Voda je rastvarač... svaka ćelija našeg tela je 90% sastavljena od vode, ostatak su sva ostala jedinjenja koja čine genetski materijal, membrane itd. Krv je takođe najvećim delom sastavljena od vode i sva jedinjenja koja unesemo hranom da bi mogla da budu prenešena do ćelije moraju biti prethodno pretvorena u takav oblik koji može da bude rastvoren u krvi odn. vodi!!!
Zamislite sada situaciju u kojoj vi unosite premalo vode (a količina od 1l dnevno jeste premala) i šta se dešava? Zbog nedostatka tečnosti telo prvo pokušava da nadomesti taj nedostatak pojačavajući osećaj žeđi... ako ovo ne uspe-a na žalost obično prestane da uspeva još u periodu ranog detinjstva (sećate se one teorije po kojoj se bebama ne daje voda?!) telo prelazi na alternativne izvore dobijanja tečnosti kao što je povlačenje krvi iz prirodnih rezervi krvi kao što je slezina i putem hrane. Sva hrana sadrži jedan određen procenat vode a i tokom varenja se oslobađa jedan deo metaboličke vode. I telo vremenom nauči da kad nema dovoljno vode istu može dobiti putem hrane!!! Znači prestaje da šalje signal žeđi već počinje da šalje signal za glad!!! Telo u periodu još pre navršene prve godine shvata da od slanja osećaja žeđi nema svrhe. Pošto bebe ne znaju da kažu da su žedne-one plaču, majke poučene najnovijim teorijama umesto da ih prvo ponude vodom-beba ako je gladna a ne žedna će ispljunuti vodu, one im daju mleko i beba na taj način dobije određenu količinu tečnosti jer mleko i jeste tečnost ali zajedno sa njim i određene hranljive materije koje treba svariti. Tako se još od najranijeg perioda uči uslovljavanje" žeđ se utoljava hranom". Nekada ljudi nisu imali ovaj problem jer je voda deci davana normalno i nije bilo problema. Da li ste primetili da je čovek u poslednjih 30-tak godina "naprasno" zaboravio da pije vodu?!
I ovo postaje okidač za sve kasnije zdravstvene probleme u životu uključujući i gojaznost. Upravo u poslednjih 30-tak godina imamo pandemiju gojaznosti, hiperholesterolemije, šećernu bolest koja se javlja još u detinjstvu itd...
Razmislite: ako vi svaki put kada ste u stvari žedni uzimate hranu a ne vodu vi ćete unositi više kalorija nego što vam stvarno treba i posledično dobiti problem sa viškom kilograma!
Ljudska tela imaju savršen mehanizam regulacije svojih potreba i prirodno je da čovek jede samo onda kada je gladan i to samo onoliko koliko je gladan i ta količina hrane mu je dovoljna da zadovolji sve svoje potrebe. To nije nikakva nauka. Ako ne bude dovoljna opet će se javiti glad (koja treba da je posledica nedostatka energije u telu) i znak je da treba uneti hranu.
Umesto toga javlja se patološka glad-ljudima su oči gladne, nikad da se najedu... ne zaboravite da unošenje vode putem hrane i nije baš najekonomičniji način dobijanja iste a potrebe su velike... i ljudi jedu i jedu... ne shvatajući da njihov problem nije nedostatak energije jer kilograma očito imaju više nego dovoljno! I zato poslednjih decenija imamo ekspanziju gojaznosti, odjednom svi moramo da "učimo" kako se jede... počinje pojava silnih pravila-ne kombinuj ovo sa onim... odvajaj namirnice po danima i po sastavu, pojavljuju se neke teorije o izmeni metabolizma tako što ćemo jesti samo ovo ili ono u ponedeljak a nikako utorkom, mesečeve mene su naglo postale značajne za vreme uzimanja hrane (ne kažem ja da sve ovo nikako nema veze) ali odjednom je ishrana postala doktorska nauka za koju zaista treba završiti doktorat. Pre hiljadu godina ljudi o svemu ovome pojma nisu imali a ipak svih ovih problema je bilo znatno manjoj meri jer je čovek mnogo više verovao svojim instinktima. Sada su se nažalost oni izgubili i potrebno ih je ponovo povratiti.
