Kajsija spada u grupu koštunjavog voća. Cenjena je kao hrana i kao lek, i uspeva u krajevima sa umerenom klimom. Stablo kajsije može izrasti i do 6m visine. Koren se prostire do 4-5m duboko u zemlji.
Poreklo kajsije vodi nas u Aziju u Kinu, gde se uzgaja preko 4,000 godina. Iz Kine ih je na Sredozemlje doneo Aleksandar Veliki. O kajsiji kruže mnoga narodna verovanja. U staroj Grčkoj su za kajsiju mislili da je “zlatno jaje sunca”, dok su u srednjem veku verovali da uzrokuje groznicu.
Plodovi kajsije imaju košticu u kojoj se nalazi jezgro slično bademu, koje je slatko-gorkog ukusa. Ta jezgra se u kulinarstvu mogu upotrebljavati umesto badema, kao i za proizvodnju rakije i ulja. S košticama kajsije treba biti umeren, jer jedinjenje amigdalina (vitamina B17) kojem se pripisuje i antikancerogeno delovanje, u većim količinama može biti toksičan. Stručnjaci preporučuju 6 do 10 semenki kajsije dnevno. Ovo ukusno voće koje zovu „kraljevsko voće” dobar je izvor vitamina C, s 12,5% preporučenog dnevnog unosa na 100gr, a sadrži i dosta karotina (oko 1500 mg), od čega i potiče njena boja, zatim vitamina B grupe, folne kiseline i vitamina E. Od minerala ima značajniji udeo kalijuma – 259mg na 100gr, dok ostalih minerala (kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, cinka, bakra) ima u tragovima. Sadrži i veću količinu luteina i zeaksantina (89 mg), koji je važan kod prevencije nekih oboljenja (makularne degeneracije). Istraživanja su pokazala da kajsija poboljšava rad mozga i da je važna za intelektualni rad. Delovanje folne kiseline, kao i bogatstvo kobalta i bakra u kajsiji čine je idealnim voćem za malokrvne ljude. Sveži sok od kajsije se koristi kao lek kod groznice i kožnih bolesti, rashlađuje i ubrzava metabolizam. Zbog visokog sadržaja bakra, trudnicama se ne preporučuje preterano konzumiranje kajsije.
Pri kupovini obratite pažnju da plodovi budu potpuno zreli tj. da imaju svetlonarandžastu boju. Zeleni plodovi, pored toga što nemaju prijatan ukus, nemaju ni blagotvorna svojstva zrele kajsije.
