Kada neka osoba pati odpovišenog krvnog pritiska, diuretici pomažu telu da se oslobodi nepotrebene vode i soli putem urina.Oslobađanje od viška soli i tečnosti pomaže u snižavanju krvnog pritiska i olakšava srcu da pumpa krv. Diureticima se mogu tretirati i niz drugih srčanih oboljenja, uključujući srčanu insuficijenciju, razne probleme sa bubrezima i jetrom, kao i glaukom.
Postoji nekoliko vrsta diuretika, a ovo su najčešći:
–Tiazidi i tiazidima slični diuretici, mogu se koristiti za sniženje hipertenzije ili za lečenje edema u srčanoj insuficijenciji.
–Diuretici Henleove petlje (Lasix, Furosemid) se često koriste kada ljudi imaju simptome kongestivne srčane insuficijencije i posebno su korisni u hitnim slučajevima. Međutim, oni značajno ne snižavaju krvni pritisak.
–Diuretici koji štede kalijum pomažu telu da zadrži kalijum i koriste se češće u kongestivnoj srčanoj insuficijenciji. Oni se često propisuju i zajedno sa druga dva tipa diuretika, ali ne snižavaju značajno krvni pritisak.
Kada prepisati diuretik?
Lekari prepisuju diuretike kada telo zadržava previše tečnosti. Ovaj problem je češći kod starijih osoba. Sledeći stanja mogu da zahtevaju regulaciju tečnosti u telu ili mogu dovesti do zadržavanja tečnosti:
-visok krvni pritisak
-kongestivna srčana insuficijencija
–ciroza jetre
-bubrežna disfunkcija
-kamen u bubregu
-edem (otok tkiva, kao u otečenim nogama i stopalima)
-sindrom policističnih ovarijuma
-dijabetes
Međutim, treba imati u vidu i da prepisani diuretici mogu izazvati neke neželjene efekte.
Potencijalni sporedni efekti diuretika uključuju najčešće:
–učestalo mokrenje (nekoliko sati nakon doze)
–aritmija (nenormalan srčani ritam)
–elektrolitne abnormalnosti – potrebno je praćenje u krvi hemikalija ili elektrolita, kao što su kalijum i natrijum i funkcije bubrega, pre i tokom upotrebe diuretika.
–ekstremni umor ili slabost – ovi efekti bi trebalo da se smanjuju kako se telo prilagođava na lekove. Ali ako simptomi potraju treba se javiti lekaru.
–vrtoglavica i nesvestica – ustajte sporije iz sedećeg ili ležećeg položaja
–zamagljen vid, konfuzija, glavobolja, pojačano znojenje i nemir. Ako su ovi simptomi uporni ili teški, obratiti se lekaru.
–dehidracija. Znaci su vrtoglavica, ekstremna žeđ, preterana suvoća usta, tamna boja urina ili zatvor. Ako se ovi simptomi jave, javite se lekaru.
–groznica, bol u grlu, kašalj, zujanje u ušima, neobična krvarenja ili modrice, brzi i prekomerni gubitak telesne težine. Obratite se svom lekaru odmah
–osip po koži – prestati sa uzimanjem leka i obratiti se lekaru odmah
–gubitak apetita, mučnina, povraćanje ili grčevi u mišićima. Proverite da li uzimate kalijum (ukoliko je prepisan) ispravno.
Retko, diuretici koji štede kalijum mogu izazvati uvećanje grudi ili osetljivost kod muškaraca, a kod žena produbljivanje glasa, smanjen rast kose i nepravilne menstrualne cikluse. Obratite se svom lekaru ako primetite neke druge sinmptome koji izazivaju zabrinutost.
Evo nekih opštih smernica ako uzimate diuretike:
Pre nego vam lakar prepiše diuretik, recite mu ukoliko uzimate neke druge lekove koji mogu biti prepisani od strane drugog lekara ili ako uzimate neke biljne preparate. Isto tako, recite svom lekaru ako imate neke druge zdravstvene probleme.
Pratite uputstva svog lekara o tome kako često bi trebalo uzimati diuretik. Ako uzimate jednu dozu dnevno, možda bi bilo bolje da ga uzimate ujutru nego noću, da ne bi san prekidao čest odlazak do toaleta. Međutim, konsultujte se sa svojim lekarom, ako planirate da promenite vreme uzimanja leka. Testirajte redovno visinu krvnog pritiska i funkciju bubrega, po savetu lekara, da bi mogao da se prati odgovor na lek.
