Najčešći razlog blažih otoka, naročito na nogama je slaba venska cirkulacija i venska bolest. Ali, iza ove neprijatne pojave mogu da se kriju i bubrežna insuficijencija, slabost srca, bolest štitne žlezde.
- Bubrezi su jedan od ključnih organa koji mogu da budu odgovorni za pojavu otoka - pojašnjava prof. dr Nada Dimković, sa Odeljenja za bubrežne bolesti Kliničko-bolničkog centra „Zvezdara“. - Iako često postoji dilema kog su porekla otoci i da li su u pitanju bubrezi, srce, štitna zlezda ili krvni sudovi, najjednostavnija smernica za lekare opšte medicine je da postave pitanje bolesniku da li je smanjio mokrenje i da uradi osnovni test mokraće. Ovaj test će pokazati da li u mokraći ima belančevina. Ukoliko bolesnik normalno mokri i ukoliko u mokraći nema belančevina, onda bubrezi nisu „krivac“ za otoke i potrebno je ispitivanje usmeriti u drugom pravcu.
Ako pacijent sa otocima primeti promene u količini mokraće, potrebno je hitno uraditi urološko i nefrološko ispitivanje kojim će se utvrditi ima li začepljenja mokraćnih puteva ili se radi o izostanku lučenja mokraće iz bubrega. Izlučivanje belančevina mokraćom u kombinaciji sa otokom može da ukaže na mnogobrojne bolesti poput dijabetesa, upale bubrega, sistemske bolesti vezivnih tkiva, nekih hematoloških malignih bolesti (multipli mijelom).
- Ovi otoci su bledi, testasti i prate zemljinu težu (ako je osoba pokretna, nakupljaju se na nogama) - dodaje dr Dimković. - Kako količina izlučenih belančevina raste ili dugo traje, tako se otoci povećavaju i „penju“ prema stomaku (nakupljanje vode u trbuhu) pa i plućnoj maramici i u srčanoj kesi.
Pacijenti često znaju da se zabrinu zbog malih venskih otoka, koji su posledica toplog vremena i koji posle odmora spontano prolaze, objašnjava dr Siniša Pavlović, kardiolog internista iz Kliničkog centra Srbije.
- Otoci na nogama su najčešće posledica venske staze (oslabljene venske cirkulacije) ili srčane slabosti - dodaje dr Pavlović. - I neki lekovi, kao recimo jedan od kalcijumskih blokatora (lek za pritisak) ima za posledicu otok skočnog zgloba. Pacijenti treba da znaju da kod problema s venama otoci nogu su češće jednostrani nego obostrani, dok su kod srčanih i bubrežnih problema uvek simetrični.
Kod srčane slabosti, otoci mogu da budu ne samo u nogama, već i vrlo difuzno, u genitalnom predelu i oko trbuha. Ovi simptomi su, kako kaže dr Pavlović, najčešće znak uznapredovalog srčanog oboljenja.
- Pacijenti često zbog straha od otoka dodatno smanjuju već umanjeno kretanje, što dugoročno nije dobro - navodi dr Pavlović. - Umereno kretanje ne može da šteti, uvek je od pomoći, kod venskog otoka naročito. Ipak, kod većih i otoka koji ne prolaze ni posle mirovanja najbolje je proveriti da li se iza „krije“ neka patologija, i koja.
