Nije svaki holesterol štetan, onaj male gustine (LDL) je loš, a velike (HDL) koristan. Često su promene u ishrani i načinu života dovoljne da vrate nivoe holesterola u ravnotežu
Više od polovine stanovnika Srbije ima neku hroničnu bolest, pokazuje neslavna statistika. Iza povišenog krvnog pritiska i različitih problema sa leđima, treća po učestalosti je povišena masnoća u krvi. Da biste štitili arterije od naslaga masti - ili ih čistili ako su već u problemu - moraćete da smanjite nivo holesterola u krvi. Ali nije svaki holesterol štetan, onaj male gustine (LDL) je loš, a velike (HDL) koristan. Često su promene u ishrani i načinu života dovoljne da vrate nivoe holesterola u ravnotežu, smatra nutricionista dr Slobodanka Babić.
Posebno je dobra linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno ceđenim uljima, ribi, orasima, semenkama i puteru od kikirikija
- Većina nas zamišlja holesterol kao vrstu masnoće, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni alkohol ili sterol. Vitalan je za zdravlje svake ćelije u našem organizmu. Holesterol pomaže jetri da svari masnoću i zajedno sa proteinom i lecitinom deluje na transport masti kroz našu krv. I seksualni hormoni ga sadrže u svom sastavu, a važan je i u održavanju vlažnosti kože. Toliko je značajan da ga, ako ga nema dovoljno u hrani, jetra sama proizvodi - kaže dr Babić.
Čaša vina na dan
Alkohol, bez obzira koju vrstu pijete, podiže nivo dobrog HDL holesterola. Umereno je jedna jedinica na dan za žene i dve za muškarce. Ako pijete više od toga, šteta će uveliko nadmašiti korist. Crno vino nudi dodatne dobrobiti u obliku moćnih antioksidanata koji potiču iz pigmenta kožice grožđa.
Normalno se holesterol uglavnom nalazi u ćelijama, a samo u maloj količini u krvi. Kada njegov nivo u krvi poraste, postaje štetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima, začepljenju arterija i opterećenju srca. Ali nije holesterol jedini uzročnik zapušavanja arterija štetnim naslagama. Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini, navodi doktorka Babić.
Masnoće u normali
- Najvažniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil života. Uvođenjem zdrave ishrane sa malo zasićenih masnoća, a sa više biljne hrane (zrnasta hrana, voće povrće i mahunarke), umanjuje se opasnost od oboljenja srca i krvnih sudova. Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja, mesa, mleka i mlečnih proizvoda ne mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi, jer ovu supstancu telo samo proizvodi. Ono može da odgovori na oštru redukciju holesterola tako što će da proizvede više svog - može da proizvede i do 1.500 mg holesterola dnevno, šest puta više od onoga što normalno pojedemo - upozorava dr Slobodanka Babić.
Sportski život
Žustro koračajte 30 minuta dnevno. Ili posetite teretanu i 30 minuta hodate po pokretnoj traci, ili idite na plivanje ili trčanje pre ili posle posla. Koristi od redovnog vežbanja su ogromne - smanjuju rizik od bolesti srca i šloga, kontrolišu dijabetes, povišeni krvni pritisak...
Neke etničke grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti LDL (lošeg) holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi faktori. Neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vežbe, kretanje, godine života, smatra naša sagovornica.
Pravilna ishrana
Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vašoj ishrani više vlakana. Za brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pektin, koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i žitarice, kao što su ovas, ječam, proso ili heljda. Dodavanje jabuke cerealijama samo povećava efekat eliminacije.
Rafinisane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima - integralnim zrnima, voćem i povrćem
- Mala količina polinezasićenih masti može da smanji holesterol u krvi za 5 do10 odsto. Posebno je dobra linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno ceđenim uljima, ribi (ne u ljuskarima), orasima, semenkama i puteru od kikirikija. Pomažu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom), na primer zeleno lisnato povrće. Kako je to vitamin rastvorljiv u vodi i gubi se prilikom kuvanja, najbolje je uključiti u ishranu mnogo sirovog povrća i voća. Značajni su i proizvodi od soje - sojino mleko, kao i fermentisani proizvodi od soje bogati lecitinom, tofu (sojin sir) i tempeh (sojino meso) - objašnjava nutricionista.
Za brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pektin, koji se nalazi u jabukama
Studije su pokazale da su najbolji minerali za snižavanje nivoa holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Đumbir, ekstrakt crvenog pirinča, beli luk i pečurke šitake smanjuju holesterol i trigliceride koje proizvodi jetra. Osim toga, beli luk i razređuje krv, umanjujući tako šanse za opasne krvne ugruške, navodi doktorka.
Šta izbegavati
Dijete sa veoma niskim unosom masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola. Mnogi ljudi zamenjuju namirnice bogate holesterolom onim veštačkim, poput margarina, majoneza, kremova...
- Ne postoje dokazi da ove namirnice sprečavaju srčane probleme, a sadrže u sebi razne dodatke koji mogu biti predispozicija za pojavu kancera. Namirnice koje sadrže rafinisani šećer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i tkivima. One smanjuju i nivo zdravog HDL i povećavaju nivo LDL holesterola. Rafinisane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima - integralnim zrnima, voćem i povrćem - savetuje naša sagovornica.
Mnogi lekovi, uključujući steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da povećaju holesterol i trigliceride i da unište hranljive sastojke potrebne za održavanje normalnih nivoa. Suvišne količine proteina i kuvane hrane mogu takođe da unište hranljive sastojke koji kontrolišu holesterol.
- Faktor koji diže nivo lošeg holesterola je i stres, što je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa toliko značajno - navodi nutricionista Slobodanka Babić.
