Popularnost organske hrane raste poslednjih godina. Ona postaje sastavni deo supermarketa. Da li stvara dilemu?
S jedne strane, imate konvencionalno uzgajanu jabuku. S druge strane, imate jabuku iz organskog uzgoja. Obe su čvrste, sjajne i crvene. Obe pružaju vitamine i vlakna. „Organska“ više košta. Za koju bi trebalo da se odlučite?
Pogledajte podatke pre nego što kupite.
Mnogi potrošači koji će izdvojiti više novca veruju da je „organska“ hrana hranljivija, sigurnija i ukusnija.
Nema razlike između organski i (ne)organski proizvedene hrane u pogledu kvaliteta, izgleda ili bezbednosti. Drugim rečima, „organska“ hrana nije ni po čemu bolja ili drugačija od konvencionalne.
Pre deceniju, dve, sertifikovani organski proizvodi nisu postojali. Kada su propisi USDA stupili na snagu, prodaja organske hrane je znatno porasla, da bi poslednjih godina skočila za oko 50 milijardi dolara širom sveta. Danas, organski proizvodi koštaju i do pet puta više u poređenju sa konvencionalno proizvedenim ekvivalentima.
Sve veći broj ljudi odlučuje da potroši svoj novac na organsku hranu smatrajući je najboljom. Oni misle da na taj način poboljšavaju svoju ishranu i da spasavaju planetu od zla konvencionalne poljoprivrede.
Međutim, postoji mnogo mitova oko organske hrane i mnogo propagande koja dovodi do polarizacije strana.
Ono što motiviše kupce organske hrane, pogotovo roditelje male dece, može se svrstati u dve najčešće zablude:
― organska hrana pruža zdravstvene beneficije;
― organska hrana je oslobođena od toksina, zagađivača, patogena i pesticida*;
*Rizici i koristi upotrebe namirnica se razlikuju. Prilikom analize rizika, potrebno je pogledati svaku kategoriju namirnica posebno (mleko i proizvodi od mleka, meso i proizvodi od mesa, jaja, riba, voće i povrće). Dok svaka kategorija ima potencijal za prisustvo patogena, kod određenih grupa se stavlja akcenat na ostatke pesticida.
Zastupnici organske hrane često promovišu svoje proizvode isticanjem da su hranljiviji.
Da li je organska hrana hranljivija?
Organska hrana sigurno nije više hranljiva u odnosu na konvencionalnu. Sadržaj hranljivih materija biljaka određen je raznim faktorima. Mineralni sadržaj može biti uslovljen mineralnim sadržajem zemljišta, ali to nema značaja u ukupnoj ishrani. Ukoliko esencijalni elementi nedostaju u zemlji, biljka neće rasti. Eksperimenti sprovođeni duži niz godina nisu našli nikakve razlike u sadržaju hranljivih sastojaka organski gajenih biljaka i onih gajenih u standardnim poljoprivrednim uslovima.
Nakon razmatranja 162 naučne studije objavljene u periodu od 1958. do 2008. godine, „British Food Standards Agency“, 2009. godine zaključuje da nema dokaza o razlici u sadržaju hranljivih materija. Izveštaj obuhvata ukupno 3.558 poređenja sadržaja hranljivih materija u organski i konvencionalnoproizvedenoj hrani. Nisu pronađeni apsolutno nikakvi dokazi za bilo kakvu razliku u sadržaju različitih hranljivih sastojaka, uključujući i vitamin C, karoten, kalcijum…
Neke studije su upoređivale sadržaj vitamina, minerala i makronutrijenata u organskim ikonvencionalnim proizvodima… Pojedine su u okviru pregleda nastalog 2012. godine (Stanford study) pokazale viši nivo određenih vitamina i veći procenat fosfora u organski gajenim proizvodima. Međutim, istraživači su konstatovali da taj podatak ima mizeran klinički značaj, s obzirom na to da mali broj ljudi ima nedostatak fosfora u organizmu.
Određene studije sugerišu na viši sadržaj omega 3 masnih kiselina u mleku iz organskog uzgoja.
No, veći broj ponovljenih studija upoređujući uzorke iz oba tipa uzgoja, ukazuje na nepostojanje razlike u sadržaju masti, proteina, pa i omega 3 masnih kiselina (Institute for International Studies at Stanford).
Istrajnost proizvođača u isticanju hranljivosti organskog mleka, posebno u povećanom prisustvu omega 3 masnih kiselina, postaje apsurdna jer se radi o suviše malom sadržaju da bi bio veoma značajan. Naime, potrebno je da čovek popije ogromnu količinu mleka da bi uneo omega 3 masne kiseline u iznosu koji može dobiti iz jedne porcije lososa, na primer.
Slična poređenja apropo omega 3 masnih kiselina su urađena za meso i jaja. Nema uočenih prednosti kod namirnica iz organskog uzgoja, ili su u pitanju vrednosti od premalog uticaja na ljudsko zdravlje.
Uz to, iznova se na osnovu dokaza prave sistematski pregledi u vezi sa prisustvom omega 3 i omega 6 masnih kiselina u ishrani, tako da paušalno formiranje jedinstvenog koncepta koji dovodi do modifikacije rizika od kardiovaskularnih bolesti, nije ispravno.
Jedan od profesora na Newcastle University i drugi autori, analizirali su 343 studije i istakli da organski usevi u proseku sadrže 17% više antioksidanata u odnosu na konvencionalno uzgajane useve.
Pitanje uticaja polifenolnih jedinjenja na zdravlje ljudi i sprečavanje nastanka raka, ostaje otvoreno. Dve studije sprovedene u svrsi odgonetanja uticaja antioksidanata na ljudski organizam 2004. i 2006. godine ne deluju ubedljivo.
Prva (Olsson and others) koristi organski i konvencionalno uzgajanu jagodu. Sprovodi se na glodarima. Mogući mehanizmi kojim bi organska hrana mogla da smanji rizik od raka bivaju odbačeni.
Druga studija koristi organski i konvencionalno uzgajani paradajz. Sprovodi se na ljudima. Iako merenja pokazuju viši sadržaj vitamina C i likopena u organski uzgajanom paradajzu, nikakve razlike na kraju istraživanja se ne uočavaju kod učesnika (Caris-Veyrat and others).
Postoji teza da biljka koja se manje hemijski tretira stvara više antioksidanata, ali istovremeno luči više sekundarnih metabolita, toksina, koji bi mogli predstavljati „zdravstvenu“ zabrinutost (a što onda, umanjuje kvalitet „organske“ hrane). Još uvek se utvrđuje nivo toksina, razlike, kao i toksikološki značaj tih razlika.
Da li je organska hrana sigurnija?
Mnoge pristalice organski gajene hrane veruju da organski poljoprivrednici ne koriste pesticide i da je samim tim organska hrana sigurnija od konvencionalno uzgojenog voća i povrća. U anketi sprovedenoj u Velikoj Britaniji, 95% potrošača je izjavilo da kupuje organsku hranu jer želi da izbegne ostatke pesticida. Ovo verovanje je daleko od istine. Organska industrija je odobrila mnogo pesticida za upotrebu u organskoj poljoprivredi, od kojih su neki sa toksičnim profilima.
Zaključak
Komparativne studije sprovedene nad organskim i konvencionalnim sistemom gajenja su imale za cilj procenu tri ključne oblasti: hranljivu vrednost, senzorni kvalitet i bezbednost hrane.
Nekoliko dobro kontrolisanih studija su napravile adekvatno poređenje. Sa mogućim izuzetkom pojedinih materija, nema dokaza da se organski i konvencionalno gajena hrana razlikuju u koncentraciji različitih hranljivih sastojaka. Što se tiče proizvoda animalnog porekla, ustanovljene minimalne razlike u sadržaju hranljivih materija nisu relevantne za zdravlje potrošača. (Razlike su izraženije u pogledu čuvanja životinja i kvaliteta njihovog života, u smislu većeg slobodnog prostora, boravka na otvorenom i slično.)
Organski gajeni usevi ne pokazuju razlike koje bi bile od značaja.
Čini se da svest o dobroj hrani postaje vremenom izraženija. Ta činjenica, međutim, ne treba da vodi u nasedanje na propagande. Da li treba dati više novca na dobro izgrađenu priču, proizvedenu laž lobista organske industrije koja se sastoji u tome da je organska hrana sigurnija za ljudsku ishranu, pčele i životnu sredinu? Naravno da ne.
Ukoliko i dalje želite da izdvojite više novca za organski gajenu hranu, niko vas ne može sprečiti u tome. Hrana sertifikovana kao organska neće biti bezbednija, ni hranljivija od „obične“. Ona samo košta više. I još, može umanjiti poverenje javnosti u bezbednost „obične“ hrane.
By Katarina Petrović
