Verovanje da su zivotinjski proteini superiorni u odnosu na biljne proteine datira iz 1914 godine kada su dva naucnika Osborn I Mendel uradili eksperimente na misevima I utvrdili da misevi brze rastu kada jedu zivotinjske proteine. Kasnije je utvrdjeno da je tacno da misevi brze rastu ali I da krace zive I da obolevaju od raka I drugih bolesti. Bez obzira na to, generacije skolske dece I doktora su pogresno informisani da su nam meso, mleko I jaja neophodni kao izvori proteina. Iako je ovaj mit u ishrani odavno opovrgnut, nema nekih pomaka da se informise javnost, da je ono cemu su nas ucili potvrdjeno kao netacno. Posledice pogresne ishrane vidljive su u danasnjoj epidemiji brojnih savremenih bolesti i lako je videti ko tu dobija a ko gubi.
Piramida o ishrani koju ucimo u skolama i koju znamo jos od detinjstva je pogresna. Visoko proteinska ishrana je velika zabluda koja ozbiljno ugrozava nase zdravlje.
Pre svega, mi ljudi nismo dizajnirani da jedemo meso, zato se meso uopste ne vari u nasem stomaku vec raspada sto je uvod u mnoge bolesti. Sto se tice mleka, sve bebe (kod zivotinja i ljudi) piju mleko a kad dobiju zube pocinju da zvacu hranu. Mi smo jedina vrsta koja I posle toga uzima mleko I mlecne proizvode, I to mleko koje je dizajnirano za druge vrste I potpuno neprikladno za ljudsku upotrebu.
Slikovito, kravlje mleko je dizajnirano da od teleta napravi kravu od pola tone sto nije slucaj sa nama jer su nase potrebe za proteinima mnogo manje. Nase telo posle trece godine zivota smanjuje polako produkciju enzima koji vare mleko.
Proteine dobijamo digestijom hrane ali nas organizam takodje reciklira proteine kroz razlaganje izumrlih celija. Oni zatim cirkulisu kroz organizam krvlju I limfom I koriste se po potrebi. Nije potrebno jesti meso, mleko Ili jaja da bismo dobili potrebne proteine. Kako bik ili slon dobijaju proteine? Setite se koliko misica imaju.
Kao sto jake kosti ne zavise od kalcijuma vec od toga koliko se telo krece I opterecuje kosti, tako I jaki misici ne zavise od unosa proteina vec od napora kojima su izlozeni. Misici postaju veci tako sto pri velikim naporima dodje do pucanja misicnih vlakana koji se onda obnavljaju I na taj nacin dodje do njihovog uvecavanja. Velike doze proteina ce prilikom razlaganja osloboditi toksicne kolicine azota u krvi, koji ce se zatim akumulirati u misicima I izazivati hronican umor. Potrebno je ojacati misice I poboljsati njihov tonus ali ne I preterivati. Kod dece u rastu i kod povecanih umnih napora moze se povecati dnevna doza proteina za 10-15gr dnevno. Zeleno lisce, kostunjavo voce, klice i semenke su jako bogate proteinima.
Aminokiseline su gradivni elementi proteina. Delimo ih na esencijalne I neesencijalne. Nije potrebno kombinovati zitarice I pasulje u jednom obroku ili u jednom danu da bi uneli sve esencijalne aminokiseline. U biljkama imamo zastupljene sve aminokiseline I nase telo ima sposobnost da ih akumulira nekoliko dana za buducu upotrebu. Takodje, ima dosta voca I povrca koje sadrze sve aminokiseline, kao sto su: paradajz, banane, urme, orasi, bademi, suncokretove semenke, kupus, brokule, sargarepa I druge. Znaci, treba jesti raznovrsno voce, povrce, kostunjavo voce, semenke I klice koje ce nas snabdeti sa svim esencijalnim i neesencijalnim aminokiselinama kao I svim ostalim hranljivim materijama koje su nam potrebne. Naravno, treba ih jesti sirove jer se kuvanjem aminokiseline ostecuju.
Dr Sladjana Velkov
