ponedjeljak, 23. listopada 2017.

pozitivnost i meditacija

Pozitivnost i meditacija

Nema sumnje da je teško zadržati pozitivan stav kada ste suočeni s bolešću opasnom po život, ali, na temelju raznih zdravstvenih studija, to može biti pitanje života i smrti.

Na primjer, u 1989-toj, Dr. David Spiegel sa Stanford Sveučilišta je proveo istraživanje na 86 žena s kasnim stadijem raka dojke. Polovica tih žena dobila je standardnu liječničku skrb, a druga polovica je uz standardnu medicinsku skrb dobila i mogućnost tjednih sastanaka podrške. Tijekom sastanaka žene bi dijelile svoje osjećaje, razgovarale s drugim pacijentima i općenito imale pozitivan stav kako bi se mogle nositi sa svojom bolešću. Na kraju istraživanja, žene iz grupe za podršku su živjele dvostruko duže od onih koje nisu bile u toj skupini. Godine 1999-te, slično istraživanje pokazalo je da pacijenti s rakom koji imaju osjećaj bespomoćnosti i beznađa imaju manju šansu preživljavanja.

Nedavno je David Seidler, pisac “Kraljevog govora”, tvrdio kako je njegov rak eliminiran kroz meditaciju i maštu. Nakon što se borio s rakom mjehura već godinama, samo dva tjedna prije operacije, Seidler je odlučio isprobati može li se riješiti raka svojom maštom. Priznao je kako je mislio da je sama ideja pomalo otkačena, ali je shvatio kako nema što izgubiti. Tako je proveo dva tjedna koja je imao do operacije, zamišljajući čist, krem boje, zdrav mjehur. Kad je Seidler otišao na biopsiju prije operacije liječnik je bio zapanjen jer je pronašao značajno povlačenje raka – čak je biopsiju poslao u četiri različita laboratorija na ispitivanje. Dok Seidler vjeruje da je njegova vizualizacija uzrok nestanka raka, njegov liječnik je pojavu ocijenio kao “spontanu remisiju.”

kičma - liječenje


KIČMA: Lečenje - TRETMANI

Fizikalna procedura se primeniuju kao i alternativna akupunktura lekovi i operacije. Po preporukama već navedene evropske komisije iz 2005. najefikasnije su vežbe i nameštanja kičme. Statičke vežbe u ležećem položaju bez pomeranja su najefikasnije način vežbanja kao i njihova postepena primena. Nameštanje pršljenova i kostiju-hiropraktika pre svega blagim pokretima takozvana meka hiropraktika, osteopatija koja je malo intezivnija daje dobre rezultate takozvana strukturalna osteopatija i nameštanje Atlasa - prvog vratnog pršljena po metodi Atlasprofilax-a po g.din Rene Schumperlia jer ima naučni dokaz o svojoj uspešnosti.

Trakcija kao vrlo efikasan metod povećanja prostora između pršljenova. Integrativni pristup znači korišćenje više preporučenih metoda. To je najefikasniji način za brzo rešenje problema na radost i zadovoljstvo pacijenta i lekara /terapeuta/.

bol u vratu

Bol u vratu i kriva kičma

Problemi u vratu su najčešće posledica spondiloze-degenerativnog oštećenja pršljenova, diskus hernije, ispravljene fiziološke lordoze (prirodna krivina - grba napred koja se ispravi) ili čak kifoze (krivina vrata unazad), skolioze (krivine na levo ili desno), stanja nakon povreda, padova, udesa i najređe ali najopasnije tumora i upala. Bol u vratu je najčešće posledica spodiloze.

Spondiloza kao najčešća dijagnoza predstavlja hroničnu, progresivnu degeneraciju vratnih pršljenova, posebno među pršljenskih diskova, koji pritiskaju kičmenu moždinu, korenove nerava i krvne sudove što kroz njih prolaze.

Pri okretanju i savijanju glave degenerativni pršljenovi pritiskaju krvne sudove koji ishranjuju kožu glave i mali mozak, i privremeno dolazi do smanjenog protoka, čak i prestanka protoka krvi. Ovo stanje dovodi do osećaja omaglice, nesvestice, često i bola u poglavini sa osećajem žarenja potiljačnog dela glave. Pri okretanjima i savijanjima glave vrši se takođe pritisak na nerve. Pri vraćanju glave u normalan položaj tegobe ubrzo prestaju, ali to prisiljava pacijenta da ne pokreće vrat što na kraju dovodi do ukočenja i smanjenja obima pokreta. U toj situaciji pacijent ne može da gleda sa strane ili pozadi bez okretanja celog tela. To primećuju vozači kada moraju celo telo da okreću da bi videli šta se dešava pozadi pri vožnji unazad ili parkiranju.

Glavni pokazatelj ove bolesti je progresivna bol u vratu a pregled pokazuje ograničenu mogućnost naginjanja glave prema ramenima, kao i rotiranja glave. To dovodi do bolova pri ustajanju pa pacijenti vrlo često svojim rukama podižu svoju glavu iz ležećeg u sedeći položaj i obratno. Kod lečenja je glavni cilj smanjenje bolova, povećanje obima pokreta i sprečavanje daljeg oštećenja pršljenova i nervnih završetaka.

Simptomi koji se javljaju kod problema u vratu:
- bol u vratu i ukočenost koja se pogoršava sa aktivnošću
- loše hodanje, gubitak ravnoteže ili slabost u nogama
- grčenje odnosno spazam mišića u vratu i ramenima
- utrnulost i slabost u rukama šakama i prstima
- bolovi koji se šire prema ramenom delu
- žarenje u vratnom i potiljačnom delu
- bolovi pri pokretima (savijanju glave, levo desno...)
- potiljačne glavobolje
- čeone glavobolje
- vrtoglavica (cervikogena vrtoglavica), javlja se kontinuirano a ne u napadima
- trnjenje u licu
- zujanje u ušima
- poremećaj vida
- bolovi u ruci (žarenje, paljenje, trnjenje)
- trnjenje prstiju...

Sve ovo prati loše raspoloženje, loš kvalitet života, napetost mišića. Ovi pacijenti često imaju strah i, paniku i često padaju u depresivna stanja, menjaju raspoloženja, loše funkcionišu, jer konstantno imaju ove tegobe. Najvažnije je da se prepozna pravo stanje pacijenta da se ne bi lečio pogrešno, to znači utvrditi da ne postoji bakterijska ili virusna upala i tumor. Pogrešno lečenje nekad znači da je oblik lečenja ispravan ali zastareo ili prevaziđen jer se ne primenjuju nove preporuke. Najbolje i najsvežije preporuke je dala evropska komisija iz 2005 godine na analizi uspešnosti raznim oblicima lečenja gde je zaključeno da su vežbe i nameštanje kičme dva najefikasnija metoda lečenja. Svi simptomi se povlače sami po sebi kada se leče na adekvatan način. Fizičkim pregledom vrata, ramena, ruku i nogu se ispituje snaga, osetljivost na dodir, refleksi, protok krvi, fleksibilnost vrata i ruku, i hodanje. Lekar može pritisnuti vrat i ramena i osetiti bolne (triger) tačke. Lekar može dopuniti svoje ocene analizama krvi, a sa dodatnim pretragama potvrditi dijagnozu. Rendgenski snimak vratne kičme je tradicionalno prvi korak u snimanju kičme. Snimak će pokazati promene starenja, kao i gubitak visine diska ili koštane nastavke. Magnetska rezonanca (MR) može stvoriti bolje slike mekih tkiva, kao što su mišići, diskovi, živci i kičmena moždina. Kompjutorizirana tomografija (CT) omogućuje pažljivu procena kosti i kičmenog kanala. Elektromiografijom (EMG) tražimo oštećenja živaca.


petak, 20. listopada 2017.

b17 - preventiva

U svojoj knjizi dr Maner tvrdi da je procenat izlječenja viši od 90 odsto, a ujedno navodi i listu namirnica bogatih ovim važnim vitaminom!
Rak je postao toliko rasprostranjena bolest, koja više nije rezervisana samo za starije ljude, već od njega masovno oboljevaju mlade osobe, pa čak i bebe.
Jedini dostupan zvanični lijek jeste hemioterapija, koju mnogi medicinski stručnjaci nazivaju i “otrovom koji liječi”, jer pored kancerogenih, ubija i zdrave ćelije i tako uništava imuni sistem.

Međutim, jedan ljekar kategorično tvrdi da rak nije ništa drugo nego nedostatak vitamina B17!
Naime, on poredi rak sa skorbutom – stanjem koje izaziva oticanje tkiva, kao i promjene na koži, zglobovima i vezivnom tkivu. Vjerovalo se da je ovo bolest, sve dok nije otkriveno da su sve ovo simptomi nedostatka vitamina C.
U pitanju je doktor Harold V. Maner (Harold W. Manner), profesor biologije i načelnik biološkog odjeljenja na Univerzitetu Lajola u Čikagu.
“Oni koji boluju od raka treba prvo da znaju šta je rak. Ne paničite. Istražite svoje zdravlje. Kao što niko ne umire od skorbuta, ne možete ni od nedostatka vitamina B17″, tvrdi on.
Savjeti doktora Manera za liječenje kancera
Doktor Maner vjeruje da je, pošto je po njegovom mišljenju u pitanju samo težak nedostatak vitamina B17, za liječenje i prevenciju raka sasvim dovoljno da svakog dana pojedete 15 do 20 jezgra iz koštice kajsija. Naime, on smatra da je lijek za rak leatril, jedinjenje koje se ekstrahuje iz amigdalina – poznatijeg i kao vitamin B17.
Takođe, on savjetuje da treba da jedete klice pšenice, za koje se vjeruje da su čudesni lijek koji sprečava i liječi rak. Bogate su tečnim kiseonikom i leatrilom. Ove supstance ima i u košticama jabuka.
U svojoj knjizi pod nazivom “Smrt kancera”, dr Maner tvrdi da je procenat izlječenja raka pomoću leatrila viša od 90 odsto, piše Urbanatural.in. Ujedno navodi i listu namirnica bogatih vitaminom B17 i tvrdi da ako ga budete redovno unosili u dovoljnim količinama, nikada nećete morati da brinete da li ćete dobiti ovu opaku bolest.

Namirnice bogate vitaminom B17
– Koštice i sjemenke voća
jabuke, kajsije, breskve, kruške i suve šljive (najbolji izvor amigdalina)
– Varivo
kukuruz, pasulj, klice sočiva, grašak, pasulj sorte Lima, boranija
– Orašasto voće
Gorki badem (najbogatiji prirodni izvor B17), australijski (makadamski) orah, indijski badem
– Bobičasto voće
crni dud, borovnica, aronija, kupine, maline i jagode
– Žitarice
susam i laneno sjeme, ovseni griz, ječam, tamni pirinač, pšenični griz, proso, raž, heljda, šećerna trska

Vitamin B17 može se naći i u pivskom kvascu i mesu bundeve.
Doktor upozorava na još jedan važan faktor rizika – hemikalije koje dospjevaju u organizam putem hrane.
Obavezno vodite računa da dobro isprete ruke nakon pranja, kao i sudove nakon što ih operete tečnošću. Ako vam na posuđu ostanu tragovi hemikalija, kada na njega stavite vruću hranu ili piće, oni će upiti otrove u sebe i završiće u vašem tijelu.
Što se tiče uklanjaja otrova sa voća i povrća, Maner savjetuje da istrljate koru solju i isperete vodom.



četvrtak, 19. listopada 2017.

angina pektoris

Prevencija i reguliranje angine

Prevencija uključuje zdravu i uravnoteženu prehranu, umjerenu fizičku aktivnost, izbjegavanje stresnih situacija, prestanak pušenja i redovite liječničke kontrole. Kvaliteta života nakon postavljene dijagnoze ovisi o kojem se tipu angine radi, ali jedno je sigurno ”stvari će se promijeniti”, a vi ćete se na njih morati naviknuti.

- Nemojte se prepustiti djelovanju angine – premda ćete vrlo brzo spoznati koje su vam granice, nemojte dopustiti angini da diktira vašim životom (osim ako liječnik nije preporučio strogo mirovanje), bavite se vježbanjem ali lakšim tempom, šetajte, istežite se.
- Pokušajte živjeti iz dana u dan životom kakvim ste navikli, ali si nastojte odrediti prioritete. Ako vam je penjanje po stepenicama i inače predstavljalo veliki problem – vozite se liftom, ako pak nemate lift onda ćete morati prilagoditi brzinu penjanja svojim mogućnostima. Zapamtite: bitno je koliko ste se umorili, a ne za koliko ste stigli nekamo.
- Ako pušite – odmah prestanite. Pušenje je u ovom slučaju poput ”soli na ranu” osim što vas cigareta neće dezifincirati od drugih mogućih koronarnih oboljenja.
- Iz prehrane izbacite: konzerviranu hranu, suhomesnate proizvode, masne sireve, pržena i pohana jela, slatkiše, gazirane napitke i nemojte olako shvaćati konzumaciju soli.
- Povećajte konzumaciju svježeg voća i povrća, integralnih žitarica, badema, oraha, mljevenih sjemenki lana te morskih plodova.
- Eliminirajte životinjske masti iz prehrane.

Angina pektoris – liječenje biljem i prehrana

Svima nam je dobro poznato da se prehranom može postići mnogo, jednako je i kada je u pitanju angina pektoris. Iz svakodnevne prehrane potrebno je izbaciti konzervirane namirnice, suhomesnate proizvode. masne sireve, pržena i pohana jela, slatkiše i gazirane napitke, te svesti upotrebu soli na minimum.

Nedavna istraživanja pokazala su kako se bolovi angine pektoris pojavljuju kao posljedica niske razine antioksidansa u krvi, vitamina C i E, beta-karotena te omega-3 masnih kiselina.

Osobe koje imaju nisku razinu vitamina E u krvi, gotovo su dva puta vie izloženije riziku od razvitka angine pektoris. Upravo se radi toga preporučuje konzumacija svježeg voća i povrća, integralnih žitarica, oraha i badema, mljevenih sjemenki lana te morske ribe.

Savjetuje se i eliminacija životinjskih masti iz svakodnevne prehrane, jer su uglavnom životinjske masti odgovorne za više od 60 % slučajeva ateroskleroze. Umjesto životinjskih masti, možete konzumirati nerafinirana ulja poput maslinovog ili lanenog ulja.

Osoba koja boluje od angine pektoris trebala bi konzumirati više namirnica koje obiluju hranjivim tvarima poput proteina i vitamina B-12.

- Svakodnevna konzumacija lanenih sjemenki pomoći će u prevenciji i održavanju zdravlja srca i krvnih žila upravo zbog bogatstva omega-3 masnim kiselinama. Omega-3 masne kiseline snažno djeluju na smanjivanje lošeg kolesterola. Sjemenke možete dodavati raznim jelima, salatama, umacima i juhama od povrća, ali se pobrinite da su lanene sjemenke prethodno samljevene kako biste ih mogli probaviti.
- Matičnjak – je izvrstan izbor kod bilo kojeg srčanog oboljenja. Čaj od matičnjaka jača srce i čisti krv.
- Sojino mlijeko – pomaže u snižavanju kolesterola u krvi. Preporučena dnevna doza soje kako bi došlo do vidljivog poboljšanja iznosi 25 grama sojinih proteina dnevno.

Protiv angine pektoris djelotvorni su i određeni napici. Nasjeckajte 35 česana češnjaka. i 3 limuna srednje veličine. Nasjeckane komadiće dodajte u litru vode i zatim kuhajte na laganoj vatri, pritom pazeći da voda ne počne ključati. Napitak ostavite da odstoji 12 sati te nakon toga procijedite. Ovaj napitak potrebno je piti 40 dana prije jela na tašte. Ako nema rezultata popijte još najmanje dvije litre istog napitka.


utorak, 17. listopada 2017.

sve će proći

Ekart Tol: I ovo će proći

Riječi "i ovo će proći" ukazuju na realnost

Jednom kada uočite i prihvatite činjenicu prolaznost svega i neizbježnost promjene, možete da uživate u zadovoljstvima, dok traju, bez straha od gubitka i bez  zabrinutosti za budućnost.
   
​Kada se oslobodite vezanosti, imate bolju perspektivu za sagledavanje događaja iz vašeg života nego kada ste zarobljeni u njima. Postajete poput astronauta koji vidi planetu Zemlju okruženu beskrajnim prostranstvom i shvata paradoksalnu istinu: Zemlja je istovremeno i dragocjena i beznačajna.

​Spoznaja da će i ovo proći rezultira nevezanošću, i zajedno sa tom nevezanošću u vaš život ulazi druga dimenzija unutrašnji prostor.

Kroz nevezanost, kao i kroz unutrašnje neprotivljenje, dobijate pristup toj dimenziji. Kada više nijeste u potpunosti identifikovani sa formom, svijest, ono što ste, oslobađa se iz zarobljeništva u formi. Ta sloboda je rođenje unutrašnjeg prostora. Dolazi u obliku spokojstva, kao fini jedva primjetan mir prisutan duboko u vama, čak i kada ste suočeni sa nečim naizgled lošim.

I ovo će proći. Odjednom se pojavljuje prostor oko događaja. Takođe se stvara prostor oko emocionalnih uspona i padova, čak i oko boli. I prije svega, pojavljuje se prostor između vaših misli. I iz tog prostora stvara se mir koji nije "ovozemaljski", jer ovaj svijet je forma, a mir je prostor. Prostor Boga.

Sada možete da uživate i divite se ovozemaljskim stvarima, a da im ne pridajete značaj ili važnost koje i nemaju. Možete da uživate u plesu stvaranja i budete aktivni, a da se ne vežete za rezultate i postavljate nerazumne zahtjeve: " ostvari me", "usreći me", "učini da se osjećam sigurno", "reci mi ko sam ja". Svijet vam ne može dati tako nešto, i kada ne budete imali više sličnih očekivanja, svaka samostvorena patnja će nestati.

​Svaka takva patnja rezultat je precjenjivanja značaja forme i nesposobnosti da se osvijesti dimenzija unutrašnjeg prostora. Kada je ta dimenzija prisutna u vašem životu, možete uživati u stvarima, doživljajima i zadovoljstvima svih čula, a da se pri tom ne gubite u njima, drugačije rečeno, da se ne vežete za svijet.

​Riječi "I ovo će proći" ukazuju na realnost. Indirektno ukazuju na nepostojanost svih formi, one takođe ukazuju na nepromjenljivo i vječno. Samo ono što je vječno u vama može da prepozna prolaznost kao takvu.

Kada je dimenzija prostora izgubljena ili neprepoznata, tada predmeti ovog svijeta poprimaju apsolutnu važnost, ozbiljnost i težinu koje zapravo i ne posjeduju. Kada se svijet ne posmatra iz perspektive bezobličja, on postaje opasno mjesto i, konačno, mjesto očajanja.

Ekart Tol
Prevela: Beba Muratović - bebamur.com 

           
           

postojanje

Što više rastavljamo materiju, stvari oko nas, nalazimo da je sve, zapravo, vibrirajuća energija. Što dublje promatramo prirodu materije počinjemo uviđati da postoji puno više prostora nego očigledne materije. Kvantna fizika je već prije puno godina učinkovito pobila naivnu koncepciju “vjerujem u ono što vidim”. Otkrilo se da su atomi većinom prazan prostor, dok su tzv. subatomske čestice očito valovi energije.

To bi značilo da je cijeli svijet oko nas jedan veliki prazan prostor.

Postojimo li onda uopće?

“Svi događaji i predmeti s kojima se susrećemo u stvarnom životu – zgrade, ljudi, gradovi, automobili, mjesta – sve što vidimo, držimo, dodirujemo, mirišemo, kušamo i čujemo – postoje kao rezultat vizije i osjećaja u našem mozgu”.– Harun Yahya

Mi smo naučeni da razmišljamo kako su te slike i osjećaji uzrokovani čvrstim pojavnim svijetom izvan našeg mozga, gdje materijalne stvari postoje. Međutim, u stvarnosti mi nikada ne vidimo stvarne materijale niti ih dodirujemo. Drugim riječima, svaki materijalni entitet za koji vjerujemo da postoji u našim životima, je, zapravo, samo vizija koja je stvorena u našem mozgu.

Ovo nije filozofska spekulacija. To je empirijska činjenica dokazana od strane moderne znanosti. Danas bi svaki znanstvenik koji je specijalist medicine, biologije, neurologije ili bilo kojeg drugog područja vezanog za istraživanje mozga, kada bi ga se pitalo kako i gdje vidimo svijet, rekao da vidimo cijeli svijet u centru vizije koji nalazi u našem mozgu.

Ova činjenica je znanstveno dokazana u dvadesetom stoljeću, i iako se može činiti čudnim, nužno se podrazumijeva da je potrebno odgovoriti na slijedeća dva pitanja: “Ako tijekom života samo promatramo vizije stvorene u našem mozgu, onda tko stvara te vizije? I tko je taj koji promatra ove vizije u našem mozgu, uživa u njima, postaje uznemiren ili sretan? “
Harvardski profesor fizike, P.W. Bridgeman objašnjava: “Struktura prirode je takva da je procesi naših misli uopće ne mogu shvatiti… Dostigli smo granice vizije velikih pionira znanosti.”

Popularni američki fizičar Michio Kaku je također izjavio: “Fizičari svake godine dolaze sa sve luđim idejama o fizičkoj stvarnosti. To je zato što je stvarnost luđa od svih naših mogućih predodžbi.”

Uzimajući to u obzir, postavlja se pitanje: koja je stvarna priroda našeg postojanja? Jesam li ja fizičko tijelo? Ili fizičko tijelo udomljava “pravog mene”? Ako je tako, tko sam ja? Ako je ovo fizičko tijelo samo nakupina vibrirajućih valova energije, koji su presvučeni i ukrašeni drugim valovima energije, u tom slučaju ispada da smo mi, grubo rečeno, samo kožom presvučena vreća raspadajuće materije. Svakako, mi mora da smo nešto više. Ali što je to više? Teolozi i filozofi debatiraju i razmišljaju o ovim pitanjima od samog početka vremena.

Promatrajući iz perspektive bikokemije, ljudsko je tijelo građeno od kisika, ugljika i vodika, uz manje količine ostalih kemikalija poput dušika, kalcija, fosfora, sumpora, kalija, itd. Kad bismo išli kupiti ove kemikalije u istom omjeru koji se nalazi u našem tijelu, cijena bi bila smiješno niska. Većina ljudskog tijela je građena od kisika i vodika, što je u osnovi, voda. Znanstvenici izjavljuju da je tijelo sačinjeno od 68% vode. Proteini sačinjavaju 16,6%, masnoće 14,9% i dušik 3,3%. Drugi elementi se nalaze u manjim postocima. Voda nije skupa, također ni proteini niti ostale tvari. Očito je da vrijednost ljudskog tijela nije u njegovim kemikalijama.

Ispada da mi živimo u svijetu kojeg samo promatramo, a ono što vidimo zapravo i ne postoji, ali ipak na neki način to sve doživljavamo kao stvarnost. Što nas onda, zapravo, čini vrijednima ako to nisu sirove kemikalije koje čine fizičko tijelo, a koje je većinom prazan prostor i u kojem sitne čestice plešu na valovima energije? Jedino logičko objašnjenje je da postoji nešto više – nešto nedohvatljivo našim zatupljenim materijalnim osjetilima… nešto što oplemenjuje svaki odnos pun ljubavi i što nas pokreće da imamo interakciju s drugim ljudima i životinjama… nešto čija se vrijednost ne može izmjeriti novcem… nešto transcendentalno…


uživanje

Imala sam nešto više od četrdeset godina kada sam saznala da se na uobičajeno pitanje: "Šta radiš?" može odgovoriti: "Uživam u životu."

Ovaj izraz prvi put sam čula u Izraelu. Njegov bukvalan prevod je: "pravim život".

Gradski kafe. Podne je. Za susjednim stolom sjedi stariji par. On i ona. Ne, nijesu muž i žena. Najvjerovatnije, stari poznanici ili prijatelji. Opušteno razgovaraju, malo flertuju, piju kafu. Iznenada telefonski poziv. Neko na drugom kraju linije pita ga: "Šta radiš?" A on: "Uživam u životu".

Uživam u životu

Ne rešavam probleme, ne zarađujem novac, ne tražim odgovore na pitanja, postavljam ciljeve i postižem ih, ne gubim na težini, na kraju krajeva, ne! Samo uživam u životu.

Ova igra riječi doslovno me je okupirala, i shvatila sam da i ja želim da naučim to "samo".

Prvu lekciju mi je dao vlasnik prodavnice kućnih ljubimaca, kada sam rano ujutro došla kod njega za hranu za pse. Tek je otvorio radnju, još nije uspio da se razbudi, zato je polako raspakivao svoju robu. Ja, radeći godimnama po moskovskoj navici, počela sam da mu objašnjavam da mi to treba brzo i hitno.

Na to je vlasnik prodavnice izvadio iz kaveza malog zeca i stavio ga u moje ruke. U tom trenutku sam shvatila: šta je to - uživam u životu!

Vrijeme se zaustavilo za mene. Željela sa da milujem toplog zečića satima. I da gledam, gledam fascinirano na spori rad prodavca.

Zatim je bilo mnogo drugih lekcija, od kojih mi je svaka donosila sreću.

Na primjer, danas znam tačno gdje pripremaju najukusniju kafu.

Najukusnija nije zbog ukusa, ne. Samo na tom mjestu se okupljaju takvi ljudi sa takvim nevjerovatnim psima! Posmatrajući taj svijet, polako pijem kafu - to je za mene uživanje u životu.

Ili. Nikada nijesam znala da je hranjenje konja uživanje. Taktilno, iskreno. Od djetinjstva sam se bojala da im priđem. Ali, vlasnica štale prelijepih konja sa osmijehom, mi je ponudila da pokušam da prevaziđem strah, davajući konju jabuku.

I širom otvara ogromna usta sa jakim zubima, on ili ona spusta glavu na moju drhtavu ruku i veoma nježno, samo sa toplim vlažnim usnama i toplim jezikom liže sa dlana jabuku. U tom trenutku, moje reči su zamrle.

Ali najvažniju lekciju uživanja u životu sam naučila prije dvije godine na putu.

To se dogodilo u trenutku kada sam pokrila ćerku svojim tijelom. Sonja i ja smo se vraćale kući kolima i čule zvuk sirene. Događaj se desio u ljeto 2014. godine, bila je operacija "neuništiva stijena", a mi smo upale pod raketnu vatru.

Nakon uputstava, zaustavila sam automobil, izvadila dijete iz sjedišta, stavila je na put i pokrila je sobom. Još uvijek se jasno sjećam talasa eksplozije od izbačenog projektila, koji prolazi kroz moje tijelo i šapata ćerke: "Mama, ti me sada lomiš." Tako sam je čvrsto "pokrila".

Nakon ovog slučaja, svijet za mene je počeo da igra u potpuno drugačijim nijansama. Konačno sam zaista shvatila šta znači: "Uživati u životu ovdje i sada!"

Autor - Jevgenija Šustikova
Prevela: Beba Muratović


hren - ljekovitost

Stara grčka poslovica kaže: „Rotkvica vrijedi težinu olova, repa težinu srebra, a hren težinu zlata“.

Naziv hren koristili su stari Slaveni za grmoliku biljku čije stablo naraste do 1,2 metra s križno raspoređenim laticama. Obično raste na vlažnijim površinama. Njena prapostojbina je istočna i južna Europa, gdje se još i danas može pronaći kako raste u svom divljem obliku. S tih prostora biljka se raširila po cijelome svijetu. Ako ste slučajno imali priliku kušati Vasabi, odnosno japanski hren, vjerojatno ste primijetili kako ima okus sličan europskom hrenu. Jedina razlika je u tome što je vasabi zelene boje, a  hren bijele.

Danas, hren vjerojatno spada među najmanje upotrebljavane ljekovite biljke, što je u biti prava šteta, budući da sadrži niz djelovanja povoljnih za naše zdravlje. U antičko doba, hren se zajedno s mnogim ljekovitim biljkama, spominje u zapisima čuvenog  rimskog prirodoznanstvenika  Plinija Starijeg pod imenom Armoracia.  Osim Rimljana koristili su ga i stari Grci kako bi riješili probleme vezane uz bolove u kralježnici, te protiv nedostatka seksualne želje.  Za vrijeme kolonijalne Amerike koristio se kao vrlo učinkovita i prirodna pasta za zube.

Ljekovitost hrena

Došli ste kod prijateljeve obitelji na ručak. Na stolu je serviran bogat objed. Jedete juhu, krumpire, meso, a u maloj posudici nalazi se umak od hrena kojeg konzumirate po prvi put. Kažete sebi: "Probao sam svašta pa hajde, da probam i to..." Odjedanput, suze naviru na vaše oči, sluz izlazi iz nosa i još mnoštvo neugodnih stvari. Crvenite se i trčite na wc. Nakon što ste se umili i ispuhali nos, događa vam se da za ručkom još koji put i kihnete. Ipak ste uzeli malo previše umaka, ali niste znali da je tako jak...

Jedna od glavnih odlika hrena je njegov jak i ljut okus. Često se koristi u pripremi jela tijekom praznika, vjerojatno kako bi se organizam lakše očistio od teške hrane koju tada konzumiramo. Osim što ima jak okus hren sadrži mnoga ljekovita svojstva. Bogat je mineralima i vitaminima, odličan detoksikator, te djeluje antikancerogeno kod malignih oboljenja u jetri, debelom i tankom crijevu, jednjaku i mjehuru.

Uzrok ovome je činjenica da sadrži sastojke koje inhibiraju navedene bolesti. Ti sastojci su glikozid sinigrin i alil izotiocijanat, inače suvremenoj znanosti zanimljivi zbog svog antibiotskog i antikancerogenog djelovanja. Alil izotiocijanat djeluje pozitivno protiv širenja bakterija u hrani, što ga čini prirodnim konzervansom. Hren je bogat vitaminom C, vitaminom B1, B6, željezom i kalcijem, dok ćemo magnezij, fosfor i vitamin B2 naći u nešto manjim količinama. U zimskim danima zaštitit će nas od prehlade, te očistiti naše dišne puteve. Potiče probavu, rad srca i cirkulaciju, pomaže kod reume i podiže naš prirodni imunitet.

Svestrana primjena

Prilikom liječenja ili pak pripremanja jela s hrenom koristi se uglavnom njegov korijen. Korijen se uvijek riba na sitno ili reže na kolutiće, a nikad kuha, zbog toga što prilikom kuhanja nestaje eterično ulje koje on sadrži. Da bi dobio svježinu i posebno ljut okus, korijen hrena potrebno je  ostaviti da stoji u vodi 24 sata. Nakon toga naribajte ga u vrhnje, juhu, ili bilo koje jelo po vašoj želji. Ljut i jak okus hrena pročistit će vaše sinuse i dišne puteve, bez obzira kako tešku hranu konzumirali. Ako pak imate osjetljivu probavu, te teško podnosite ljutu hranu dodajte malo jabuke kako biste ublažili ovu žestinu.

Da biste odagnali glavobolju uzmite listove hrena, te ih pritisnite na bolno mjesto. Isto tako, korijen hrena nariban u obloge pomoći će vam kod ozeblina, inficiranih rana, ukočenih mišića, reumatičnih zglobova i išijasa.

Napomena:
Preveliko korištenje hrena može izazvati plikove na koži.  Ako imate problema sa štitnjačom i bubrezima preporučuje se da izbjegavate korištenje ove biljke.

Autor: Goran Mizdrak



hren - za pamćenje

HREN - RECEPT

Uvjerite se kako će funkcija mozga da se poboljša, kada pojedete ovu smjesu!

Jedan od najjačih prirodnih lijekova će Vam popraviti pamćenje za 80%, ali ćete i uspjeti otopiti masne naslage s kojima se borite godinama. Ključni sastojak je hren bogat vitaminom C, kalijem, vitaminima B1, B2 i B6, željezom, magnezijem i fosforom. Ubrzava metabolizam, otklanja umor i potiče razvoj dobrih bakterija u stomaku.

Potrebni sastojci su:

- 125 g hrena,
- 4 limuna,
- 3 žlice meda,
- 2 žlice cimeta i
- komadić đumbira (oko 2 centimetra).

Priprema i primjena su slijedeće:

Prvo u blenderu ispasirajte hren i đumbir. Iscijedite sok limuna, dodajte u blender, izmješajte i dodajte cimet i med. Povezanu smjesu stavite u staklenu posudu.

Dva puta svakog dana uzimajte po jednu kašiku smjese prije obroka, a ako vježbate, prije treninga. Prakticirajte tri sedmice.


ponedjeljak, 16. listopada 2017.

zdrav krompir

Svi obožavamo krompir, zar ne? Krompir je veoma popularan izvor hrane, ali, nažalost, većina ljudi ga jede u obliku masnog pomfirta ili prženog čipsa.

Ovako pripremljen krompir, ako se jede prečesto i u velikim količinama, može doprineti raznim zdravstvenim problemima. Ali, ukoliko uklonimo rafinisano ulje prilikom pripremanja, ovo povrće može biti veoma zdrav izbor hranljivih materija koji ima malo kalorija, a bogat je vlaknima koji nude zaštitu protiv kardiovaskularnih bolesti i raka, piše Kodren.com.

Unos raznog voća i povrća se povezuje sa smanjenim rizikom od mnogih zdravstvenih oboljenja, a u nastavku vam predstavljamo neke od lekovitih svojstava ove biljke, ukoliko se jede baren ili grilovan:

1. Zdravlje srca
Vlakna, kalijum, vitamin C i vitamin B6 zajedno sa manjkom trans masti podržavaju zdravlje srca. Krompir sadrži značajne količine vlakana koje pomažu da se smanji ukupna količina lošeg holesterola u krvi, a samim tim i da se smanji rizik od srčanih oboljenja.

2. Zapaljenja
Kolin je bitan hranljivi sastojak koji se može naći u krompiru, pomaže kod boljeg sna, pokreta mišića, učenja i pamćenja. Pored toga, pomaže i da se održi struktura celularne membrane, pomaže u prenosu nervnih impulsa i asistira u apsorpciji masti, ali i smanjuje hronična zapaljenja.

3. Varenje
Zbog svog visokog sadržaja vlakana, krompir pomaže kod zatvora i pomaže redovnu stolicu koja za ishod ima zdrav probavni trakt.

4. Izgled kože
Vitamin C i kompleks vitamina B, kao i minerala kao što su kalijum, magnezijum, fosfor i cink, odlični su za kožu. Osim toga, pulpa koja se može dobiti iz mrvljenog sirovog krompira, pomešana sa medom, može da funkcioniše odlično u pakovanjima za kožu i lice. Ovo čak i pomaže da bi se izlečile bubuljice i fleke na koži. Takođe, ukoliko se ova pulpa nanosi na opekotine, može obezbediti brzo olakšanje i brže isceljenje.

5. Visok krvni pritisak
Uzimajući u obzir da se visoki krvni pritisak može pojaviti iz brojnih razloga, koji uključuju dijabetes, tenziju, loše varenje, disbalans hranljivih materija, sadržaj hrane koju jedemo i slično, potrebni su različiti vidovi lečenja. Srećom, krompir može pomoći kod mnogih potencijalnih uzroka, kao na primer, kod tenzije. Može pomoći i kod loše probave, s obzirom na to da sadrži dosta vitamina C i vlakana u sebi, ali bi trebalo da se izbegava, ukoliko je visok krvni pritisak rezultat dijabetesa. Vlakna pomažu u smanjenju LDL holesterola i poboljšavaju funkcionisanje insulina u krvi, što zatim snižava visok krvni pritisak. Ovo se dešava zbog direktne veze između krvnog pritiska i nivoa glukoze u krvi.6. Zdravlje kostiju
Gvožđe, fosfor, kalcijum, magnezijum i cink u krompiru doprinose izgradnji i održavanju strukture kostiju i snage. Gvožđe i cink igraju ključnu ulogu u stvaranju i sazrevanju kolagena. Iako su i fosfor i kalcijum veoma bitni za strukturu kostiju, bitan je pravi balans ova dva minarala, zbog ispravne mineralizacije kostiju. Unos previše fosfora, a premalo kalcijuma može dovesti do toga da kosti slabe.

7. Održavanje i gubitak težine
Dijetetska vlakna se često vide kako bitan faktor u održavanju i gubitku težine. Ovi sastojci povećavaju sitost i smanjuju apetit, čineći da se osoba oseća sitom duže vreme i tako smanji dalji unos kalorija tokom dana.

Ostale koristi i upozorenja: Sok krompira može biti i odličan lek za modrice, opekotine, čireve, efekte narkotika, rak prostate, kao i formiranje cista i tumora. Sa druge strane, treba biti i obazriv pri unosu krompira, jer su zeleni krompiri često otrovni, kao i lišće krompira, jer sadrže alkaloide kao što su solanin i arsen. Takođe, ukoliko nameravate da smršate, izbegavajte krompir pržen na ulju, već ga pecite.

Međutim, ne morate brinuti, ovi faktori rizika utiču samo na mali broj onih koji jedu krompir. Ukoliko ste zdravi, ne morate se opterećivati time da li ćete uneti koju kaloriju više, te se nekada možete i častiti pomfritom. U suprotnom, iskoristite sva lekovita svojstva koje ovo divno povrće pruža.


subota, 14. listopada 2017.

preventiva

Iako se sa sigurnošću ne zna koja hrana osigurava najbolju zaštitu od zloćudnih bolesti, naučnici su otkrili vezu između određene hrane i razvoja raka. Tako štetne tvari kolaju po cijelom organizmu i razaraju DNK, što potiče razvoj kancerogenih ćelija. Sistem odbrane možemo pronaći u antioksidansima koji štite zdrave ćelije i pomažu tijelu pri izlučivanju štetnih tvari.

Bijeli luk i lukovice bogati su sumporom koji ima antioksidativan i antikancerogen učinak, a polifenoli u zelenom čaju takođe imaju antioksidativna svojstva. Vitamini C, E i β-karoten (preteča vitamina A) poznati su antioksidansi koje nalazimo u voću i povrću.

Vitamin C: citrusi, bobičasto voće, paradajz, krompir, brokula, kivi, kupus, žuta paprika.

Vitamin E: orašasti plodovi i sjemenke, kikiriki puter, kupus, jaja, ulje pšeničnih klica.

β-karoten: mrkva, špinat, kupus, tikve, marelica.

Kako biste spriječili rak dojke ili suzbili njegov rast, jedite masnu ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama (skuša, haringa, losos, srdela) i jednostruko nezasićene masne kiseline tipa omega-9 kojih ima u maslinovom ulju.
Redovni samopregledi, konsultacije sa doktorom i zdrava prehrana zaista jesu ključ prevencije od karcinoma dojke i zato budite odgovorni prema sebi, ali i svojim bližnjima i odaberite zdravlje.

odbrana tijela

PAMETNA ODBRANA TELA

1. ZAPUŠEN NOS - sprečava prodor virusa jer lokalno podiže temperaturu i desetkuje rinovirus, koji se umnožavaju na 34 ‹C. Psihološki: Česte prehlade znače trajno nezadovoljstvo, povlačenje u sebe,
gubitak samopouzdanja, samoća. Potrebno je obnoviti veze i odnose i učiniti ih slobodnim i otvorenim.

2. GROZNICA I POVIŠENA TEMPERATURA - podstiče imuni sistem i ubija mikrobe.
Psihološki: Nezadovoljstvo sopstvenim životom, podsvesne potrebe i strah od radikalnih promena u životu. Ozdravljenje je u odluci za promene.
 

3. MUCNINA I POVRACANJE - spasavaju život jer se izbacuje ono što nam može nauditi.
Psihološki: Problemi gastro-intestinalnog trakta su znak da u životu imamo nešto što se 'ne može sažvakati', emotivne probleme, želje i ambicije. Nezadovoljstvo ne treba držati u sebi (izazivaju mučninu) već se pobuniti, a biti i realan, neopterećen ambicijama i nezadovoljstvom.
 

4. OSIP I SVRAB - koža je prva linija odbrane i štiti od napada štetnih supstanci.
Psihološki: Koža je naša ograda, osip je znak potrebe da se zaštitimo od sukoba sa okolinom. Terapija je iskrena komunikacija i dozvola drugima da vam se približe.
 

5. KAŠALJ - odbrambeni refleks kojim se izbacuju strana tela, toksini, bakterije.
Psihološki: Kašljem druge držimo na odstojanju, izbacujemo gnev koji smo dugo gušili, jer nam je nešto zapelo u grlu. Terapija je izrazavati sopstvene stavove i ne strahovati od tuđe osude.


petak, 13. listopada 2017.

Osho - samoća

Osho: Samoća je najveće postignuće u životu

Htjeli to priznati ili ne, svi želimo izbjeći usamljenost i osjećaj praznine. No često se i među najbližima osjećamo neshvaćeni i sami. Samoća je naša priroda, kaže indijski mistik i duhovni učitelj Osho. Rođeni smo sami i umrijet ćemo sami. I živimo sami, kaže on, ali to ne znači da smo usamljeni i da ne možemo naći istinsku ljubav u drugima...  

Sve više sam, sve luđe sam

Već u prvim razredima osnovne škole naučili smo definiciju da je čovjek društveno biće. Bez ljudske zajednice on teško može opstati, u okvirima zajednice s drugim ljudima doživljava potvrdu sebe, svojega života i svoje vrijednosti. A ipak, svatko je od nas i biće potpuno drugačije od svih ostalih ljudskih bića. Ponekad svoju različitost nosimo s lakoćom, gotovo je i ne primjećujemo te nam život teče jednostavno i lako.
No katkada se svatko od nas, iako okružen ljudima, osjeti usamljeno, s tužnim osjećajem da mu istinski dublji kontakt s drugima nije moguće ostvariti. U svojoj pjesmi Jesenja samoća Miroslav Krleža taj osjećaj opisuje kao plašt osamljenosti koji tmurno zasjenjuje naš pogled na život: „Sve više sam, sve luđe sam, sve tuđe i sve tužnije, sve tamnije, sve sramnije, sve biva ružnije.“
U situacijama kad se osjećamo sami i izdvojeni od ostalih ljudi, čitav nam svijet izgleda ružno, tužno i besmisleno. Zbog toga većina ljudi izbjegava izdvojenost i samoću i učinit će sve da izbjegne unutarnji osjećaj usamljenosti popunjavajući tu prazninu brojnim aktivnostima, planovima i ciljevima.

Osjećaj izdvojenosti

Čovjekov osjećaj izdvojenosti iz Cjeline potječe od davnina. To nije osjećaj koji samo ponekad obuzima nekog pojedinca, to je osjećaj koji je zajednički svim pripadnicima ljudske vrste. Potrebno je samo malo zagrepsti po površini da bismo ga osjetili.
Biblijska priča govori kako su Adam i Eva pojeli plodove s drva znanja i zbog toga bili istjerani iz raja. Znanstvenici bi, govoreći o razvoju čovjeka, vjerojatno redoslijed događaja obrnuli pa bi rekli da Adam i Eva nisu zapravo nikada (poput životinja i ostalih bića) bili u raju potpune stopljenosti s prirodom pa su zbog toga morali kušati plodove s drva znanja. Ljudi su jedina bića u prirodi koja nisu imala nagonima i instinktima dokraja određen program ponašanja pa su morali samostalno istraživati i smišljati kako će preživjeti.
Ljudi jedini imaju nepoznat i nepredvidljiv put...

Ljudskoj je vrsti na taj način egzistencija dala prekrasnu priliku da se razvija, iako se na prvi pogled jedino prema toj vrsti ponijela kao maćeha, oduzevši joj bezbrižnost koju imaju bića čijim životima upravljaju nagoni i instinkti. Naša je vrsta krenula vlastitim putom, sa svim strahovima od nepoznatog i nepredvidljivog na tome putu.                                                                                                    
Živa bića koja nemaju svijest o sebi, koja su nesvjesni dio Majke Prirode, nemaju ljudske strahove, nedoumice, osjećaje odvojenosti i osamljenosti, nemaju pitanja o smislu svoga postojanja koja čovjeka od davnina muče. Ta bića žive u blaženstvu stopljenosti s Cjelinom, a da toga nisu svjesna. No ljudi, kreativni u pronalaženju čudesnih načina sve boljeg preživljavanja, morali su pronaći i vlastiti, svjesni način povratka u blaženstvo stopljenosti s Cjelinom.

Svoju duboku potrebu da budu dio nečeg šireg i većeg od sebe ljudi su u različitim društvenim uređenjima i civilizacijama pokušavali ostvariti odanošću društvenim sustavima, religijama, vođama...                                

preuzeto sa: sensaklub.hr


četvrtak, 12. listopada 2017.

zdrav sok

SOK ZA ZDRAVU I JAKU KRVNU SLIKU  - RECEPT

Osnovni sok od povrća i voća osvežava, obnavlja krv, deluje antioksidativno i regenerativno. Preporučuje se post na ovom soku u slučaju težih bolesti a mogu ga piti i zdravi ljudi.

- 1 cvekla
- 3 šargarepe
- 1 jabuka

Voće i povrće treba oprati i sitno iseckati pa ubaciti u sokovnik. Ako sumnjate da je hemijski tretirano možete oljuštiti koru. Sokovi od povrća mogu biti jaki pa se mogu razblaziti sa 1 dl destilovane vode.



 

utorak, 3. listopada 2017.

ho`oponopono

Ho`oponopono - Havajska tehnika isceljivanja i povezivanja sa Božanstvom

Da li ste čuli za Ho' oponopono? Ova neobična reč u stvari je naziv za drevnu  duhovnu tehniku sa Havaja koja nas zadivljujućom brzinom i efikasnošću povezuje sa Univerzalnom ljubavlju ili Božanstvom u nama. Reč Ho' oponopono znači ,,činiti ispravno" ili ,,ispraviti grešku".

Jedan sasvim neobičan psihoterapeut

Tehnika se proširila svetom kada je objavljena knjiga ,,Nulte granice,, dr Joe Vitalea i dr Ihaleakala Hew Lena. Joe je mnogima od vas poznat kao jedan od učesnika filma ,,Tajna,, i autor mngobrojnih knjiga i predavanja iz oblasti duhovnosti. Prema sopstvenim rečima, Joe je 2004. godine čuo za neobičnog psihologa koji je izlečio celo odeljenje zatvorske psihijatrijske bolnice na Havajima iako nikada nije održao ni jednu seansu sa pacijentom licem u lice. Kao i vi i Joe je time bio fasciniran, tako da je potražio neobičnog psihoterapeuta.

Bio je to dr Hew Len koji je pacijente izlečio koristeći se drevnom havajskom tehnikom Ho’oponopono. Dr Len je u držvavnoj bolnici na Havajima radio tri godine, na odeljenju za psihijatrijski obolele kriminalace. Tu su bili smešteni počinioci najtežih krivičnih dela- ubistava i silovanja. Psiholozi su posle mesec dana rada napuštali bolnicu, a većina osoblja je bila na čestim bolovanjima, da bi na kraju i sami otišli.

Zaposleni na odeljenju strahovali su od napada pacijenata. Stanje na odeljenju bilo je u najmanju ruku zabrinjavajuće. Posle samo nekoliko meseci od dolaska dr Lena u bolnicu, najtežim pacijentima koji su bili u lancima, dozvoljeno je da slobodno hodaju, a drugima, koji su bili pod teškim sedativima, smanjena je doza lekova. Neki od pacijenata za koje se mislilo da nikada neće biti pušteni bili su oslobođeni! Pored toga i osoblje je počelo da uživa u radu na odeljenju, tako da su se odstustva i bolovanja smanjila. Nakon nešto više od tri  godine, ovo odeljenje je zatvoreno!

Pa šta je to radio dr Len, psiholog koji se nije profesionalno konsultovao sa pacijentima? Jednostavno- gledao je njihove dosijee i proučavajući ih, radio je na sebi. Za to vreme, pacijentima je bilo sve bolje i bolje. Kako je to funkcionisalo? Dr Len je preuzeo potpunu odgovornost za vlastiti život, a pacijenti su sada bili deo njegovog života, te je tako bio odgovoran i za njih. Ceo svet je naša kreacija. Kada preuzmemo odgovornost za sopstveni život, tada sve što vidimo, čujemo, okusimo, dodirnemo ili doživimo na bilo koji drugi način postaje naša odgovornost jer se nalazi u našem životu. Tako je dr Len jednostavno govorio: Žao mi je, hvala ti, oprosti mi i volim te, čitajući dosijea pacijenata, čisteći tako delove sebe koje je delio sa pacijentima.

Potpuna odgovornost za svoj život

Modernizovani Ho’oponopono, proces pokajanja,
opraštanja i preobražaja je molba Ljubavi da poništi i
zameni štetne energije sobom. Ljubav to postiže tekući
umom, počinjući sa duhovnim umom, sa supersvešću.
Zatim nastavlja kroz intelektualni um, svesni um,
oslobađajući ga od energija mišljenja. Konačno, prelazi na
emotivni um, podsvest, oslobađajući ga od štetnih emocija
i puneći ga sobom.

Dr Ihaleakala Hew Len

Svrha našeg života je povratak Ljubavi, spajanje sa Božanskim. Kako bismo ispunili ovu svrhu, potrebno je da preuzmemo stopostotnu odgovornost za svoj život takav kakav jeste. Važno je da uvidimo da je misao ono što nam iz trenutka u trenutak kreira život i da problemi nisu drugi ljudi, mesta, situacije niti političari, već misli koje mi imamo o njima. Ne postoji ništa izvan nas i naših misli. Stvoreni smo kao savršena bića i jesmo savršeni, ali se svakodnevno zatrpavamo gomilom nepotrebnih misli, sećanja, problema i osećanja, koje dr Len, ponekad zove- podaci.

Naši problemi su samo ponovljena sećanja iz prošlosti koja se pojavljuju kako bi nam dala šansu da gledamo očima ljubavi i delujemo inspirisani Božanskim. Sećanja su u stvari programi koji nisu samo naši, već ih delimo sa drugim ljudima. Oni su zajednički, a način da ih se oslobodimo je da pošaljemo svoju ljubav božanskom. Božansko čuje i odgovara ali na način najbolji za sve i u vreme koje je najbolje za sve.

Mi nismo krivi za probleme koji se javljaju u našem životu, ali jesmo odgovorni za njih. Vrlo je važno da razgraničimo prihvatanje odgovornosti od osećanja krivice. Koncept lične odgovornosti je više od onoga što mi govorimo, radimo i mislimo. On uključuje i ono što drugi govore, rade i misle, a javalja se u našem životu. Kada ste u potpunosti odgovorni za sve što se javlja u vašem životu, znači da činjenica da se vaša prijateljica posvađala sa mužem, kada vam to ispriča postaje i  vaš problem. Drugim rečima, u vama takođe postoje programi koji su slični ili identični i koje na ovaj način imate priliku da iscelite. Ne krivite nikoga za stanje u svom životu, već preuzmite odgovornost i isceljujte.

Međutim, nemoguće je biti svestan svega što se dešava u nama i oko nas, jer mnoge stvari radimo nesvesno. Svakako da utičemo na stvaranje svog sveta upravo sada, ali to se u velikoj meri dešava nesvesno, bez naše svesne kontrole ili znanja. Ovo je razlog zbog kojeg samo pozitivno mišljenje često ne daje željene efekte. Naime, naš svesni um nije jedini kreator naše stvarnosti. Ogroman je broj informacija koje nesvesno primamo i šaljemo u spoljašnju realnost.
Jasno je da ne možemo kontrolisati svoje nesvesne reakcije. Ova želja za kontrolom u stvari potiče od našeg Ega. Složićete se da nije baš mudro dopustiti Egu da bira i odlučuje za nas, pošto smo se uverili da on ne raspolaže svim potrebnim informacijama.

Ho’oponopono alati

Ne govorite Božanstvu „Molim te,oprosti mi“
zato što božanstvo želi to da čuje-
to govorite zato što vi treba to da čujete.

Dr Ihaleakala Hew Len

Izgovarajući jednostavne reči ,,Volim te,, mi dopuštamo Božanskom da ,,briše,,podatke iz naše, a time i iz kolektivne podstvesti koje smo spremni da otpustimo. Mi ne znamo šta je to tačno, ali nije ni neophodno da znamo, jer zna Bog. Izgovaranje ovih reči, otvara vrata Božanskom i vodi nas u stanje koje se u Ho'oponoponu naziva ,,nula,,a predstavalja doživljaj potpunog stapanja i jedinstva sa Božanskim.

Ovoj  frazi možete dodati i ,,Hvala ti,, ,,Žao mi je ili Izvini,, ,,Molim te, oprosti mi,,. Korišćenje ovih fraza je takođe korisno i pomaže da se povežemo sa jedinstvom, ali prosto nije neophodno da izgovaramo sve, jer su svi Ho'oponopono alati sadržani u svakoj pojedinoj frazi. Dakle ako kažemo ,,Volim te,, to je isto kao da smo rekli: ,,Hvala ti, žao mi je zbog svih programa u meni koji su prouzrokovali ovaj problem. Molim te, oprosti mi. Volim te,,. Moguće je da će vam u nekim situacijama više odgovarati ponavljanje svih fraza, a u nekim drugim samo jedne. Pokušajte i otkrićete šta vam više odgovara.

Ljudi se često pitaju kome mi u stvari upućujemo sve ove reči i da li je potrebno da mislimo na neki problem dok ih ponavljamo ili da zamišljamo željeni ishod nekog događaja i slično. Tehnika se zasniva na prihvatanju stopostotne odgovornosti za sve što nam se dešava i korišćenju pomenutih fraza odnosno alata. Dok ih izgovarate uopšte nije važno kome mislite da se obraćate, niti da li doživljavate iskustvo ljubavi ili ne. Učiteljica Ho'oponopono tehnike Mabel Katz i dugogodišnja saradnica dr Lena to upoređuje sa dugmetom ,,delete,, na tastaturi kompjutera.

Dakle, kada želimo nešto da izbrišemo, mi jednostavno pritisnemo ovaj taster ne razmišljajući o tome, a nije potrebno ni da se osmehujemo, zar ne. Jednostavno ga pritsnemo. Tako je i sa alatima. Uradite to i videćete da funkcioniše. U nekim situacijama ove reči možemo uputiti sami sebi, odnosno svom Unutrašnjem detetu, ali ni to nije uvek neophodno. Važno je da ih ponavljamo što češće u toku dana, a ako je moguće i da se uspavamo izgovarajući ih.

Ljubav – Bog može da isceli apsolutno sve. Naš zadatak je samo da mu damo dozvolu za to. Ne možemo pogrešiti u procesu čišćenja, ako preuzimamo potpunu odgovornost za sve u našem životu i ako smo voljni da otpustimo znajući pri tom da ne znamo šta u stvari treba da bude otpušteno. Kada ,,čistimo,, stvari u svom životu, vrlo brzo menjaju se i drugi ljudi oko nas, kao i okolnosti. Ipak, važno je da se oslobodimo očekivanja i prepustimo se Ljubavi.
Ono što se tada javlja dr Len naziva inspiracija, a to su trenuci kada nam se Bog obraća na različite načine.

On kaže da svoj život možemo živeti na dva načina- iz sećanja ili iz inspiracije. Sećanja su stari program koji se ponavljaju, a inspiracija je poruka koju nam šalje Božansko. Jedini način da dođemo do inspiracije je da očisitmo sećanja. Zato je važno da to činimo stalno.  Kroz inspiraciju možemo dobiti neku novu ideju za posao koji trenutno stagnira ili poziv od važne osobe. Šta god da se dogodi poželite mu dobrodošlicu i zahvalite za to svim srcem.

Šta sa afirmacijama?

Božanstvo kaže: “Kada se ti pomeriš, JA se pomerim. Kada ti učiniš korak, JA učinim korak. Ali kada se ti prepustiš, JA čistim put ispred tebe, baš u tom trenutku – ni minut pre ni kasnije.“

Nekima od nas teško je da private činjenicu da je namera zapravo samo igračka našeg uma i da koristeći je pokušavamo da kažemo Božanskom šta je to što nama treba i šta želimo. Korišćenje afirmacija i vizualizacija takođe je nepotrebno kada svakodnevno ponavljamo ,;Volim te, hvala ti, žao mi je i oprosti mi,, jer je dovoljno da damo signal Božanskom da smo spremni da otpustimo stara sećanja i ono će to uraditi za nas. Afirmacije i vizualizacije su kao davanje smernica Bogu. Šta mislite da li mu je to potrebno?

Ho’oponopono nas uči da mi ne znamo šta je za nas najbolje, ali da to zna Bog i zato je jedan od najvažnijih aspekata primene ove tehnike, rad bez očekivanja. Zato jednostavno ,,čistite,, bez ideje šta će vam to doneti. Čišćenje je oblik molitve, put kojim otvaramo vrata Bogu, dopuštajući mu da nam pruži ono što je savršeno za nas.

Korišćenje namere podrazumeva da smo svesni svih naših misli i da znamo koji put je najbolji za nas. Međutim mi smo svesni samo 15 bitova informacija u sekundi, dok u stvarnost svake sekunde primamo 11 miliona bitova informacija kojih nismo svesni. Kada delujemo afirmacijama mi zapravo manipulišemo unutar 15 bitova informacija kojih smo svesni, dok pri tom onih 11 miliona deluje u pozadini. Koristeći ho’oponopono mi delujemo i na nesvesne informacije, bez posebnog truda.

Kada smo u nekoj teškoj situaciji i čistimo, ne radimo to da bismo se oslobodili bola, jer to bi bilo očekivanje, već da bismo bili u miru sa onim što nam nosi ova situacija, kao i sve ostalo što nam se dešava. Čak i ako nastavljamo da sebi zadajemo ciljeve, dobro je da budemo otvoreni prema različitim putevima i vratima koja nam se mogu otvoriti dok ih sledimo.
Možda će vam ovaj pristup u počektu biti neobičan, ali vrlo brzo ćete se opustiti i bićete u stanju da prihvatate i otpuštate s ljubavlju. Inspiracija će u vaš život doneti čudo, samo ako je pozovete!

Unutrašnje dete

Dr Len smatra da je najvažniji odnos u čitavom Univerzumu (kreaciji) odnos između naše svesti i podsvesti. Podsvest je predstavljena kroz naše Unutrašnje dete, dok je naša svest majka tom detetu. Naš svesni um ( majka) ima izbor da brine o detetu ili da ga ne primećuje. Unutrašnje dete ima sva sećanja od postanka sveta i to ga opterećuje. Kada se povežemo sa svojim Unutrašnjim detetom, možemo ga zamoliti da ono čisti za nas, čak i dok se mi bavimo raznim drugim stvarima. Važno je da svom Unutašnjem detetu što češće govorimo:,,Volim te" i ,,Hvala ti". Kada vam nešto uzrokuje bol ili patnju, možete zamoliti svoje dete da to otpusti. A,evo kako možemo uraditi povezivanje sa svojim Unutrašnjim detetom.

Sedite udobno, zatvorite oči i usmerite pažnju na dete u sebi. Obratite mu se, veoma polako,nežno i strpljivo: ,,Po prvi put u kreaciji, priznajem tvoju prisutnost u meni. Ovo je prvi put da sam svestan/na da si deo mene. Volim te, volim te… Žao mi je. Molim te, oprosti mi za sva nakupljena sećanja koja si doživelo kao tugu, žalost, bol ili bilo šta drugo… Želim sve to da poništim."

Zatražite dozvolu od deteta za sve što želite da uradite...

Sada uradite sedam ciklusa disanja ( udah- sedam sekundi, zatim zadržite dah sedam sekundi, onda izdišite sedam sekundi i ponovo zadržite dah sedam sekundi- ovo je jedan ciklus), spojenih jagodica palca i kažiprsta sa rukama u krilu,   držeći stopala na podu.
Vežbu radite kada osetite potrebu da se povežete sa svojim Unutrašnjim detetom.
Kada je naše dete sigurno i kada zna das mo svaki put kada se pojavi problem spremni da preuzmemo potpunu odgovornost i da ga otpustimo, ono će ,,čistiti,, za nas. Setite se da preuzimanje stopostotne odgovornosti nikako ne znači da smo za bilo šta krivi ili grešni. To jednostavno znači da prihvatamo odgovornost za sećanja koja se pojavljuju u nama.

Zašto ho’oponopono funkcioniše?

Prema teoriji morfogenetskog polja biologa Ruperta Sheldrakea, naše telo i um dobijaju potrebne informacije iz zajedničkog bazena znanja i sklonosto koje je dostupno svima nama i koje nas povezuje. Kada neko od nas promeni svoj način razmišljanja, svoja osećanja, način života, sve to u određenoj meri utiče na stanje našeg zajedničkog polja i čni taj način razmišljanja, ponašanja i života dostupnim drugim ljudima.

Ovo se odnosi na sva osećanja, ponašanja, verovanja i razmišljanja bez obzira da li su pozitivna ili negativna. Kada se tvrdoglavo držimo svojih starih verovanja i ponašanja, time utičemo i na sve druge ljude.

Sva živa bića i svi sadržaji pripadaju jedinstvenom, holografskom Univerzumu. Sve misli, emocije, sećanja, akcije i reakcije, kao i svi fizički predmeti i bića i interakcije među njima zapravo su manifestacije jedne univerzalne svesti. Sve što se ispolji u našem iskustvu, na bilo koji način, kao biće, događaj ili pojava, već je postojalo u Univerzumu u latentnom ili potencijalnom stanju. Ništa novo ne nastaje iako našem subjektivnom opažanju sve izlgeda kao novo. U stvari, sve što je ikada postojalo, što postoji ili će postojati, postoji oduvek. Samo je ispoljavanje stvar našeg individualnog iskustva i zato mi to ispoljavanje možemo da kontrolišemo.

Dr Hew Len kaže: ,,Kada doživljavam sećanja ponavljajućih problema, imam izbor. Mogu ostati uključen u njih, ili mogu zamoliti Božanstvo da ih oslobodi putem transformacije, čime bi doveo moj um u izvorno stanje nule, ili praznine... oslobađanja sećanja. Kada je moje pamćenje oslobođeno, ja sam u stanju Božanskog Sopstva onakvog kakvim me je Božanstvo stvorlio, kakvo je i ono samo… U radu sa ljudima, uvek sam molio Božanstvo da preobrazi sećanja iz moje podsvesti, koja se ponavljaju kao moja percepcija, moje misli, moje reakcije na njih. Iz nultog stanja, Božanstvo moj podsvesni i svesni um obasipa inspiracijom, dozvoljavajući mojoj Duši da doživi ljude kao što ih Božanstvo doživljava…U radu sa Božanstvom, sećanja koja se preobraze u mojoj podsvesti takođe se preobraze i u podsvestima svih umova. Kako je divno shvatiti da Mir i Sloboda počinju sa mnom."

© Suzana Vemić

rekonekcija

Rekonekcija – u ritmu Univerzuma

Informatičko doba je ime našeg vremena, a to znači samo jedno: Informacija je postala proizvod, i to veoma cenjen, na kom se zasniva celokupan napredak naše civilizacije.

Mnoge nauke su iznedrile različite pristupe tom pojmu, ali nijedan nije informaciju posmatrao iz ugla u kom, možda, leže najbitniji odgovori – iz ugla Energije.
Energija kao nosilac informacije je koncept o kom niko nije razmišljao, sve dok gospodin Eric Pearl, poznati kalifornijski kiropraktičar, nije predstavio Rekonekciju (Reconnective Healing™). Ono što ni on sam nije znao najbolje da objasni u prvom trenutku, nazvao je Rekonekcija, ali uprkos toj  početnoj zbunjenosti, kockice su počele da se slažu i jedna poznata metoda energetskog rada je rođena.  Rekonektivna energija je na planetu Zemlju došla 1993.godine, prvo kroz ruke Erica Pearla, a potom se, zahvaljujući njegovom predanom radu,  proširila po čitavom svetu. Njena svrha je vraćanje harmonije i balansa u naš organizam, bilo kao individue, ili kao pripadnika jednog mnogo složenijeg, planetarnog organizma.

Ova vrsta energetskog rada se izučava i primenjuje u bolnicama i univerzitetima širom Amerike, a neki od njih su Jackson Memorial Hospital, UCLA, University of Minesota, University of Miami Medical School, University of Arizona i Stanford University. Prilikom istraživanja rekonektivne energije došlo se do saznanja da se moždana aktivnost (merena EEG aparatima) i srčana aktivnost ( merena uz pomoć EKG skenera), drastično menjaju tokom tretmana Rekonekcijom i kod praktičara i kod pacijenta,  i to na način da EKG rezultati praktičara deluju na EEG rezultate pacijenta.

Druga merenja koja su vršena su pokazala da praktičari Rekonekcije mogu emitovati i prenositi uvećane količine svetlosnih i drugih elektromagnetnih frekvencija oko sopstvenih tela. Oni su u stanju uključiti takvu vrstu frekvencija, povećavajući njihovu amplitudu i oscilaciju oko svojih tela. Ti rezultati su izmereni u laboratorijskim uslovima.

Dr.Eric Pearl je među mnogim zemljama, posetio i Srbiju i tom prilikom naučio jedan određen broj ljudi kako da koristi energiju Rekonekcije.
Jelisaveta Pajičić (www.lecenjerekonekcijom.com) iz Valjeva je iskusan praktičar Rekonekcije, a posle seminara Erica Pearla u Beogradu,  svoj život je u potpunosti posvetila energetskom radu.
Opisujući rekonektivnu energiju ona kaže: „Jednostavno ju je osetiti, a nije lako opisati. Zapravo to nije samo energija, nego i svetlost i informacija. Zato praktičari koriste termin “frekvencija” češće nego “energija”.  Dok intezitet energije opada sa rastojanjem, ove frekvencije postaju jače što je rastojanje veće. To omogućava da tretmani na daljinu budu podjednako efikasni kao i kada je osoba fizički pored praktičara. Ljudi je mogu osetiti kao strujanje u telu, neko je doživi kao toplotu, neko kao hladan povetarac, to je individualno, tokom tretmana ljudi mogu videti boje, svetlost…

Ono što je važnije je kakve promene te frekvencije izazivaju u nama. One nas dovode u ravnotežu na svim nivoima – duhovnom, mentalnom, emotivnom, fizičkom. Te promene su čak mnogo dalekosežnije.  Možda o tome najbolje govore poruke koje je dobio dr. Pearl :

“Ono što ti radiš je donošenje svetlosti i informacija na planetu.”
“Ono što ti radiš je rekonekcija lanaca.”
“Ono što ti radiš je rekonekcija struna”.

Rekonekcija lanaca se odnosi na aktiviranje uspavanih lanaca DNK. Smatra se da mi pored dva lanca DNK za koja se zna, imamo još 10 neaktivnih, virtuelnih, energetskih lanaca. U DNK je uskladišteno znanje, to je naša biblioteka znanja, naš “softver”. Buđenjem uspavanih lanaca mi dobijamo mogućnost da spoznamo i realizujemo naš puni potencijal, prevaziđemo ograničenu predstavu o sebi i svetu i o tome kako on funkcioniše. Bolji “pristup” informacijama nam donosi  mogućnost boljeg donošenja odluka.

Rekonekcija struna se odnosi na druge dimenzije. Mi nismo samo trodimenzionalna bića, mi smo multidimenzionalna bića. Povezivanjem “struna” mi uspostavljamo vezu sa svojim višedimenzionalnim postojanjem.“

Zakon na kom počiva Rekonektivno lečenje je veoma jednostavan i dobro proveren: Konekcija dovodi do sređenosti i spokojstva; diskonekcija
dovodi do nereda i bolesti.  Pod konekcijom se podrazumeva nesmetan protok i potpuna povezanost energija i informacija u bilo kom sistemu.
To, na primer, može biti povezanost i nesmetan protok između svih sinapsi u našem mozgu, ili povezanost mozga i ostalih organa, ili na primer, povezanost bića sa njegovim okruženjem.  Rekonekcija ( prefiks ,,re" - u našem jeziku „ponovno") uspostavlja prekinute protoke u nama i povezuje nas sa energetskim meridijanima Zemlje i Univerzuma.

“Od davnina se pominju energetski meridijani u ljudskom telu. Smatra se da su naši meridijani bili povezani sa energetskim meridijanima planete i Univerzuma. Povezanost nam je donosila bolji protok energije, a samim tim i zdravlje. Kroz vreme je došlo, kao posledica načina života,  do prekidanja veze između naših meridijana i meridijana Zemlje. To nam je donelo slabiji protok energije, energetsku neravnotežu, konfuziju, bolesti, sporiji razvoj.

Lična Rekonekcija je postupak kojim mi ponovno uspostavljamo te prekinute veze. Kao posledica bolje povezanosti i protoka energije, čovek sebe doživljava kao deo celine, nestaju strahovi, osećaj krivice, depresija, neodlučnost, postajete otvoreniji, imate veću empatiju prema ljudima, veću sposobnost davanja i primanja ljubavi, pa se poboljšavaju vaši odnosi sa okolinom, raste osećaj zadovoljstva i radosti, živite u sadašnjem trenutku i nekako “znate” šta je za vas dobro pa idete ka tome. Intuicija se povećava, naravno zdravlje se poboljšava, ubrzava se duhovni razvoj…
To je iskustvo koje vas menja, menja vašu vibraciju, a sam tim i ono što privlačite u svoj život. Rekonektivna energija je oduvek bila tu, samo smo mi sada došli do tačke kada smo sposobni da je osetimo, da se podesimo na te frekvencije i da ih upotrebimo. Smatra se da ona potiče iz jedinstvenog polja. Jedinstvenim poljem i  teorijom struna se bave kvantni fizičari.“ , kaže Jelisaveta Pajičić.

Praktičar Rekonektivnog lečenja i Rekonekcije, Nebojša Nedić iz Beograda (energijapromene.com), navodi doživljaje i senzacije svojih klijenata prilikom primene ove tehnike: ”Ljudi opisuju različite osećaje posle tretmana. Dešavalo se dosta puta da osoba zaspi tokom samog tretmana i posle nekih pola sata, kada bi ih probudio, oni bi iznenađeno gledali i pitali me kako je to moguće kada im se nikada nije desilo da zaspe u toku dana.
Bilo je ljudi koji su bili potpuno svesni i oni su prijavljivali doživljaje intezivnih boja, videli su nekada ljude koji im nešto znače sticajući uvide u odnose koje, možda, treba da reše, neki su čak videli i svetleća bića, ili im se javljao osećaj da nema kreveta ispod njih, već da levitiraju. U svakom slučaju, ono što je bitno je da su sva iskustva bila pozitivna i da ni u jednom slučaju nije postojala neka negativna emocija, ili iskustvo. “

Nebojša je kroz svoju bogatu praksu pomogao mnogima da osete blagodeti Rekonekcije. Navodeći primere iz sopstvenog iskustva, on kaže:
“Osobe sa reumatskim problemima prijavljivale su olakšanje u pokretljivosti zglobova ruku, nogu, kičme i vrata. Nekome bi se to desilo vrlo brzo, recimo, posle nedelju dana, dok bi kod nekoga bilo potrebno više meseci. Osobe sa dijabetesom su posle rekonekcije dovodile bolest pod kontrolu i bilo im je potrebno manje insulina nego inače. Deca dosta dobro reaguju na tretmane i bilo je velikih uspeha u lečenju astme,  bronhitisa i čestih upalnih procesa koji zahtevaju dugotrajan tretman antibioticima, poput upale uha, grla i urinarnog trakta.
Takođe, postoje slučajevi kada ljudi dođu zbog jednog problema, a reše i nešto sasvim drugo. Tako je jedna žena došla zbog jakih menstrualnih bolova i posle prvog tretmana nestale su tegobe u kolenu koje je dosta dugo osećala , a prvobitni problem rešen je tri meseca po završetku Lične rekonekcije.

Rekonektičaru nije potrebno da zna sa kojim problemom klijent dolazi. Ta energija ima sopstvenu inteligenciju i nama nije potrebno da se fokusiramo na problem, već na celokupan organizam. Ta energija nosi informaciju, koja je u stvari savršeni otisak prema kom se upravlja sve što je obolelo i na taj način se ispravlja i dovodi u red.”

Da bi neko postao praktičar Rekonekcije, potrebno je da završi seminare koje drži isključivo dr. Pearl sa svojim timom. Seminar  prvog i drugog nivoa se pohađa istovremeno i po njegovom završetku osoba je osposobljena da radi tretmane isceljivanja. Za njega ne postoji nikakav preduslov. Seminar trećeg nivoa osposobljava praktičare da drugima rade Ličnu rekonekciju.  Preduslov za njega je da ste prošli seminar prvog i drugog nivoa i da vam je odrađena Lična rekonekcija.

“Ne postoji inicijacija u smislu rituala, priziva ili tako nečega. Ono što vi naučite na seminarima je kako da osetite frekvenciju, kako da rukama pretražujete energetsko polje klijenta i kako da te frekvencije dovedete u polje klijenta.”, objašnjava Jelisaveta Pajičić.

Opisujući sam tretman, ona kaže: “Tokom tretmana klijent leži na leđima, zatvorenih očiju. Kako nakit i metalni predmeti ne ometaju protok ovih frekvencija, klijent ih može zadržati na sebi.  Nije potrebno da se osoba moli, ponavlja mantre, meditira, ili ulaže bilo kakav napor. To će je samo ometati. Najbolje je da se, ne očekujući ništa, ne razmišljajući o rezultatima, opusti, otvori  i jednostavno primi ono što joj frekvencije donesu.  Klijent može imati različite senzacije, ili ne osetiti ništa. I jedno i drugo je u redu i efekat seanse ne zavisi od toga. Iskustva su različita, ali sva su prijatna.
Zapravo, klijenti se posle prvog susreta sa rekonektivnom energijom opuste, pa na drugu seansu dolaze otvoreniji i radoznali. Što se praktičara tiče, tokom tretmana on fizički ne dodiruje klijenta.  On jednostavno propušta  frekvencije kroz  svoje ruke i na taj način ih uvodi u klijentovo polje, telo. Zapravo, on je tu da stvori uslove, omogući susret između klijenta i neke više inteligencije (Boga/Univerzuma).
Klijentima se savetuje da zakažu tri seanse u razmaku ne većem od nedelju dana.
Retko se sprovodi više od tri tretmana. Redovna lečenja nisu potrebna, u smislu jednom nedeljno, ili jednom mesečno.
Zapravo, ovaj proces kada se jednom inicira, odvija se i nakon tretmana, onoliko koliko je klijentu potrebno.”

Da bi se neko bavio Rekonekcijom, ili otišao na tretman, nije potrebno da boluje od nečega i ima zdravstvenih tegoba. Naprotiv, Rekonekcija predstavlja izuzetno efikasnu metodu duhovnog rada na sebi kojom čistimo svoj život od negativnih emocija i doživljaja i dobijamo duboke uvide o našoj svrsi i smislu života.

“Slučajevi koji mene posebno raduju su kada ljudi dođu bez nekog posebnog fizičkog problema, već više iz želje da rade na sebi. Promene koje tada nastaju na emotivnom i psihičkom planu su izuzetne. Ljudi koji su bili nesigurni u sebe  dobijaju samopouzdanje i sposobnost boljeg izbora pri odlučivanju.

Osoba počinje drugačije da sagledava život i više ne osuđuje druge zbog loših stvari koje joj se dešavaju, već preuzima kontrolu nad svojim životom. Mnogi su se rešili loših navika posle tretmana Rekonekcijom, sasvim spontano, ostavljali bi pušenje, ili uspevali da reše probleme sa težinom.”, kaže Nebojša Nedić.

Eric Pearl, čovek kom treba da zahvalimo za donošenje svetlosti u naš sistem, još dugo će obavljati taj posao i dok god bude takvih ljudi na ovoj planeti, postoji nada da će čovečanstvo zakoračiti u neku pristojniju i svetliju budućnost. Objašnjavajući samu suštinu Rekonekcije, dr.Eric Pearl je izjavio: ''Ako imate sreće, vaše lečenje će doći u obliku kakav očekujete. A ako zaista imate sreće, vaše lečenje će doći u obliku o kakvom niste ni sanjali, onakvom kakav je Univerzum planirao za vas. ''

Milan Bojić za magazin Sensa

nedjelja, 1. listopada 2017.

kiselo i alkalno

Hrana koja zakiseljuje telo:

- Rafinisani šećer i svi njegovi derivati. Od svih je najgori jer nema belančevina, masti, vitamina ni minerala, samo rafinirane ugljene hidrate, koji škode gušterači. Njegov pH je 2,1 (veoma kiseo).

- Meso (sve vrste)
- Proizvodi životinjskog porekla: mleko i sirevi, pavlake, jogurt...
- Rafinisana so
- Rafinisano brašno i svi njegovi derivati kao što su: testenina, torte, keks...
- Hleb
- Margarin
- Kofein
- Alkohol
- Duvan

- Sva industrijski prerađena i konzervisana hrana, koja sadrži konzervanse, veštačke boje, arome, stabilizatore itd.

- Antibiotici i uopšteno svi lekovi

Hrana koja alkalizuje:

- Sirovo povrće. Neko je kiselo po ukusu, ali u telu se menja i postaje alkalno.

- Voće. Na primer, limun unutar tela ima veoma visok stupanj alkalnosti (nemojte da vas zavara njegov veoma kiseo ukus).

- Bademi. Vrlo su alkalni.

- Integralne žitarice: jedina alkalizujuća žitarica je proso. Sve ostale žitarice su lagano kisele, ali idealna ishrana treba i određeni postotak kiselosti, pa valja jesti i nešto žitarica. Sve žitarice moraju da se jedu kuvane.

- Med. Ima vrlo visoku alkalnost.

- Hlorofil. Zelene biljke sadrže hlorofil koji je veoma alkalan.

- Voda. Važna je za proizvodnju kiseonika. Uvek budite dobro hidrirani, pijte vodu u malim gutljajima tokom celog dana.

- Vežbanje. Vežbe pomažu da se održava alkalnost organizma jer daju kiseonik celom telu. Sedalačkii način života uništava život.

 Ispravan nivo pH

Kao što je naglašeno, potpuno je nemoguće da se rak pojavi kod neke osobe koja se zdravo hrani, pije puno čiste vode i vežba.

Da biste se ispravno hranili, osigurajte sebi 60 odsto alkalnu ishranu i izbegavajte proizvode koji su u većini kiseli, kao što su gazirana pića, slatkiši, brza hrana. Ne zloupotrebljavajte so, te je koristite što je manje moguće.

Ako ste bolesni, idealno je da vam ishrana bude 80 osto alkalna. Ukoliko imate karcinom, savet je da alkalizujete telo što je više moguće. To možete postići uz pomoć ishrane, vežbe, izbegavanja stresa i dodatnog unosa hlorofila.

Mišljenja stručnjaka

"Sve takozvane prirodne smrti nisu ništa drugo nego terminalna tačka zasićenosti tela kiselošću", rekao je George W. Crile iz Klivlenda, jedan od najpriznatijih hirurga na svetu.

"Nisu važna bezbrojna imena bolesti, nego činjenica da one sve proizlaze iz osnovnog uzroka: previše kiselosti u telu", dr Theodore A. Baroody, knjiga "Alkalizuj ili umri" (Alcalize or Die).

"Povećana zakiseljenost organizma uzrok je svih degenerativnih bolesti. Ako dođe do poremećaja ravnoteže i organizam započne skladištenje kiselosti i toksina u većoj meri nego što može da ih izluči, onda se javljaju bolesti", dr Robert O. Young.


uzrok raka

Uzrok raka otkriven još pre 92 godine: Nobelovac dao objašnjenje i način zaštite!

Godine 1931. nemački naučnik Oto Hajnrih Varburg (1883-1970) primio je Nobelovu nagradu iz medicine. Dr Varburg je otkrio da je rak rezultat anti-fiziološkog načina života.

Ukoliko oduzmete zdravoj ćeliji 35 odsto njenog kiseonika, možete da je pretvorite u ćeliju raka za samo dva dana, tvrdio je dr Varburg

Anti-fiziološkim načinom ishrane (pretežno hranom koja zakiseljuje) i fizičkom neaktivnošću telo stvara kiselu sredinu slabo opskrbljenu kiseonikom. Ćelijska kiselost istiskuje kiseonik, a manjak kiseonika u ćelijama stvara kiselu sredinu.

"Nedostatak kiseonika i kiselost su dve strane iste medalje: ako neko ima jedno, ima i drugo. Ako imate previsoku kiselost, automatski će vam nedostajati kiseonika u organizmu. Ako vam nedostaje kiseonika, imaćete zakiseljen organizam. Kisela sredina je sredina bez kiseonika", rekao je dr Varburg.

"Ukoliko oduzmete zdravoj ćeliji 35 odsto njenog kiseonika, možete da je pretvorite u ćeliju raka za samo dva dana”, tvrdio je dr Varburg. "Sve normalne ćelije imaju apsolutnu potrebu za kiseonikom, ali tumorske ćelije mogu živeti bez njega. To je pravilo bez izuzetka".

Tumorska tkiva su kisela, dok su zdrava alkalna

U svom delu "Metabolizam tumora", dr Varburg je pokazao da svi kancerogeni oblici ispunjavaju dva temeljna uslova: krvnu kiselost i hipoksiju (nedostatak kiseonika). Otkrio je da su tumorske ćelije anaerobne (ne udišu kiseonik) i da ne mogu da prežive u prisustvu visoke koncentracije kiseonika. Tumorske ćelije mogu da prežive samo uz pomoć glukoze i u sredini bez kiseonika.

Stoga, karcinom nije ništa drugo nego odbrambeni mehanizam, koji naše ćalije koriste da bi preživele u kiseloj sredini bez prisustva kiseonika.

Zdrave ćelije žive u alkalnoj sredini punoj kiseonika, koja omogućava njihovo normalno funkcionisanje. Tumorske ćelije žive u kiseloj sredini siromašnoj kiseonikom.

Kiselost i alkalnost organizma zavise od hrane

Nakon što je završen probavni proces, hrana, u zavisnosti od svog nutritivnog profila, stvara uslove kiselosti ili alkalnosti u telu. Pojednostavljeno rečeno, alkalnost organizma zavisi od toga šta jedemo. Kiselo ili alkalno stanje meri se PH skalom od 0 do 14, gde je 7 neutralna zona. Od 0 do 7 je kiselo, a od 7 do 14 je alkalno.

Naše ćelije, da bi mogle uspešno da funkcionišu, treba da imaju lagano alkalan pH, malo iznad 7. Kod zdravog pojedinca pH krvi nalazi se između 7,40 i 7,45.

Krv se neprestano sama reguliše kako ne bi upala u metaboličku kiselost. Međutim, neka hrana zakiseljuje krv i zagađuje telo.


onlajn kancer

Onlajn kancer

Plivamo u moru ili hlorisanom bazenu informacija. Slaba uteha za
one koji letos nisu skrpili par stotina eura za do srpske Grčke i nazad, ali svejedno. Do tih informacija više ne dolazimo na trafici, niti nam ih isporučuju ispred kućnog praga sa flašom mleka. One se sve ređe i ređe radiodifuzno, bilo antenski, bilo kablovski, projektuju u naše dnevne sobe.

Katodne duge cevi miruju kada je o vestima reč. Ali su zato u ili pod našim prstima od svitanja do sumraka, pa i do grešno kasno u noć, neprekidno. Kliktanjem miša ili mrdanjem prsta po prokletim "tačskrin" ekranima pametnih mobilnih telefona, reč je o, naravno, internetu. Talas, potok, bujica, poplava, cunami (umetnimo dihidrogenoksidnu metaforu po volji) informacija preplavljuje javni prostor do granice davljenja. One su prva stvar koju ugledamo ujutru i poslednja koju pročačkamo pre sklapanja očiju. Unosimo tablete i u hladnu bračnu postelju, a mobilne telefone prinosimo na keramički tron poznatiji kao WC šolja, dok nam je na usnama samo jedna misao: "internete, zabavi me". Tuš kabina je možda poslednja "sigurna kuća" pred hidrogenskom bombom informacija, baš poput Indijane Džonsa u onom frižideru iz poslednjeg i najtraljavijeg dela avanturističke sage. Možda nam zato jedino dok se tuširamo još i padaju neke pametne ideje na pamet.

I sad, pre nego što ovaj lament zaliči na jeftine moralizme Mirjane Bobić Mojsilović i sličnih profesionalnih coktača i kršioca prstiju sa konzervativnom agendom, valja znati da je čovek naprosto oduvek bio životinja gladna informacija. To jest, životinja gladna trača i voajerizma, što je potreba koju su zatim masovni mediji i društvene mreže po internetima transformisale u ovo što imamo pod prstima danas. U pitanju je nagon koji je učinio da naši preci opstanu i rasplode se, odnosno nagon koji nas je učinio živim i ljudima. Ono što, međutim, jeste savremena opasnost ili bar izazov modernog lovca - sakupljača sa internetom u džepu je rizik da dotični junak u šumi informacija ne vidi drvo saznanja. Sa kojeg bi se nahranio plodovima za razlikovanje dobra i zla.

Internet je prenapučen bulšit tekstovima o teorijama zavere, pričanju sa mrtvima, kontaktima sa vanzemaljcima i njihovim analnim sondama, katastrofičkim predskazanjima o kraju sveta iza prvog ili drugog ugla, militantnim kreacionizmom, motivacionim porukama za samopomoć, histeričnim tekstovima o ekološkim opasnostima, budalaštinama o uvećanju penisa i tantričkim seksovima, preparatima za podmlađivanje itd. Sve to ako zanemarimo čiste antisemitizme, ogoljene rasizme i nage nacionalizme. Verovatno najopasniji sadržaji su oni koji se tiču zdravlja, gde pod maskom "alternativne medicine" cveta čitava Nju Ejdž nadrilekarska industrija. Koja zatim skromnog korisnika svetske mreže učini spremnim za upotrebu mnogih nedelotvornih, štetnih ili čak opasnih metoda lečenja. Od kretenoidnih saveta za tzv. detoksikaciju, laprdanja o najnovijim travkama i voćkama koje leče sve živo, opasnih dijeta, šarlatanskih terapija mirisima, kristalima, masažama i savijanjima kičme, te tupavih parapsiholoških saveta o tome da je dovoljno samo razmišljati pozitivno.

Ovi i slični pljačkaši zdravlja su najopasniji i najčitaniji u slučajevima opakih bolesti kao što je kancer. Ljudi će masovno gutati i šerovati "vesti" o novim, revolucionarnim lekovima protiv raka, od ajkulinih hrskavica, preko molitve, sve do raznih amazonskih bobica ili pak čistog gladovanja. Što sve troši vredne resurse na bolest kod koje su resursi poput vremena i energije - praktično sve što imamo. Jer, prosurfajmo malo, internet se ugiba od količine zapanjujućih "alternativnih" otkrića, lekova i metoda koji "leče rak". Ako izuzmemo pornografiju, poznate ličnosti i smotane mačiće u smešnim situacijama, najpopularniji tekstualni sadržaji na internetu su oni koji se tiču čarobnih lekova, preparata ili tehničkih rešenja. A među njima oni za rak i debljinu, te izvore energije (otkrića lekova za retke bolesti očigledno nisu dovoljno klikabilna). Od najnovije biljke koja jede ćelije raka, do najnovijeg solarnog goriva - koji nikako da stignu u apoteke i na pumpe. Sve ovo stvara jedino lažnu nadu koja traje do sledećeg klika. Plus, internet je stvorio i svojevrsnu "uradi sam" ili "sam svoj majstor" kulturu, pa se ljudi na svoju ruku i na svoju štetu masovno "leče", sasvim sujetno i bez adekvatnog znanja. Što u slučaju kancera može biti fatalno.

Sve ovakve pseudovesti samo su novi generator laži i obmane zbog jednostavne činjenice prema kojoj se verovatno nikada neće "otkriti" "lek za rak". Zašto? Zato što rak nije jedinstvena bolest, već samo reč koja opisuje više od stotinu sasvim različitih bolesti koje napadaju telo na sasvim različite načine. Shodno tome, ne postoji, niti može postojati ni jedan jedinstveni lek za njih. I zato to nisu i ne mogu da budu soda bikarbona, ulje lana, zeleni čaj, petrolej, đumbir, ajkulina hrskavica, borovnice, beli luk, cvekla, kanabis ili klistir kafom (izvor: internet). Sve su ovo neretko zgodne i zdrave namirnice, ali je izuzetno neuko, neodgovorno i opasno tvrditi da bilo koja hrana ili preparat, sami po sebi, mogu uticati na šanse za dobijanje ili izlečenje kancera. Zbog toga, pre nego što kliknemo na najnoviju antikancerogenu senzaciju, shvatimo da se jednostavno nikada neće pojaviti ni stvarna vest u kojoj će na naslovnoj strani biti nekakav ćelavko i cvikeraš u belom mantilu, koji u ruci nosi epruvetu sa fluorescentnom tečnošću i etiketom "Lek za rak" na njoj.

Da bude jasno: naučnici danonoćno, odvažno i bez predaha rade na borbi protiv raka. Ali nauka poodavno ne funkcioniše po ovom "Eureka!" principu za naslovnu stranu redovnih novina ili opskurnog veb-portala. Danas se do naučnih otkrića dolazi mukotrpnim, gradualnim radom hiljada i hiljada naučnika širom sveta - tako da nema neke prelomne tačke u vremenu izvojevane od strane izolovanih heroja u prostoru. I to je odlično, jer za razliku od par genijalaca poput Njutna ili Galileja, koji su onomad doslovno izmenili svet i način na koji ga posmatramo, danas imamo armije i armije naučnika ovakvog kalibra koji rade zajedno, čak i kada se međusobno ne poznaju. Otkrića i napredak su zato stalni i neprekidni. Ali, mi, nerazumni i nezahvalni sa mišem pod šaketinama, smo ti koji želimo laka rešenja i nove heroje, odmah i sada, ako je moguće. Za to vreme gorepomenuta armija cvikeraša uredno i vredno radi, zbog čega je gomila konkretnih kancera već sasvim izlečiva, sa drugima se kvalitetno i mnogo duže živi nego ranije, a na trećima se mukotrpno radi. Dok mi, korisnici interneta, nismo samo ti koji žele da rešenja budu prosta i uzbudljiva, već i da budemo prvi koji ćemo tu vest proširiti. A time samo dodajemo balege na ionako ogromnu i vruću planinčugu veb-fekalizma. Naša lakovernost i odsustvo kritičkog mišljenja su stvarna rak-rana savremenog, ali i bilo kog društva. Internet je dotične falinke ljudskog uma samo ubrzao i umnožio.

Poput alkohola u citatu Homera Simpsona, internet je istovremeno i uzrok i rešenje svih životnih problema. I zato, kao što na internetu ne postoji "lek za rak", na njemu postoji lek protiv "lekova za rak". Na primer, (engleska) Vikipedija ima odličnu stranicu posvećenu dokazano neefikasnim alternativnim metodama lečenja raka ("Alternative cancer treatments", pa ogromni odeljak "Ineffective treatments"), potkrepljenu čvrstim referencama. Metodama koje ne prestaju da opsedaju globalnu mrežu uprkos toj sitnici nazvanoj - nedelotvornost. Ili su tu, recimo, polemike Petra Lukovića sa zdravističko-savetodavnim tekstovima raznih "ženskih" portala kao preduhoviti egzemplari zdravog razuma, kritičkog duha i očuvane lucidnosti autora, uprkos izazovima vremena. Ali prva i poslednja odbrana od opasnih budalaština i obmana na internetu moramo biti mi sami, odnosno naša sopstvena oštrica skepse i kritičkog mišljenja. Život u prašumi informacija je fantastična stvar koja je iz temelja i nesumnjivo nabolje izmenila našu egzistenciju i poimanje stvarnosti. Međutim, u njoj moramo zadržati lični kompas zdravog razuma. Da bismo, ako ništa drugo, sačuvali zdravlje.

Aleksej Kišjuhas (Danas)