Svi znamo kako zavisnost od droge nastaje, koliko je loša i kakav efekat ima na okolinu onoga koji drogu uzima. Zavisnost, međutim, ne mora biti samo od droge. Poslednjih godina primećena je sve veća zavisnost od hrane i to podjednako među mladima i starijom populacijom, ženama ali i muškarcima.
Ova zavisnost slična je svakoj drugoj zavisnosti. Osoba oseća zadovoljstvo dok određenu hranu uzima a onda duboku depresiju kada prestaje dejstvo te hrane, da bi ponovo uzimao istu hranu i ponovio osećaj zadovoljstva. Kao i kod bilo koje druge droge i na hranu se može stvoriti tolerancija, pa osoba više ne oseća zadovoljstvo posle jedne kockice čokolade, na primer, već mora da uzme sve više i više.
Razlozi za pojavu zavisnosi od hrane su jasni. Droga je hemijska supstanca koja u mozgu izaziva osećaj zadovoljstva, pa osoba doživljava blaženstvo nakon uzimanja. Slično dejstvo imaju šećer, so i masnoće, pa osoba uzima ovu vrstu hrane kao zamenu za neku drugu vrstu droge. Sve ove supstance nalaze se na jednom mestu u brzoj hrani, pa se zavisnost prepoznaje uglavnom kod onih koji se hrane brzom hranom.
Uzroci zavisnosti od hrane
Uzroci zavisnosti od hrane mogu biti različiti, ali ih lekari najčešće dele u tri grupe – na biološke, psihološke i socijalne.
Biološki faktori su oni koji nastaju u samom organizmu i rezultiraju povećanom potrebom za određenom vrstom hrane. U njih lekari svrstavaju kao najčešće hormonski disbalans, poremećaji u mozgu, određene lekove i kao što i kod svake druge zavisnosti može biti određen kao uzrok, istorija zavisnosti u porodici. Takve osobe su sklonije stvaranju zavisnosti nego drugi, pa je hrana logično njihov prvi izbor.
Psihološki faktori su svi oni koji nastaju kao psihološki uzrok nastanka i razvijanja zavisnosti. To su uglavnom i najčešće psihološko ili seksualno nasilje i velike traumatične situacije ali i svakodnevni problemi koji se talože duže vreme, zatim gubitak voljenje osobe i tuga i konačno nedostatak samopouzdanja.
Socijalni faktori su logično oni koji nastaju kao rezultat loše interakcije pojedinca sa okolinom. Obično se predstavljaju kao izopštavanje iz društva, socijalno nasilje nad decom, društvene promene, izolacija ili porodični problemi.
Simptomi zavisnosti od hrane
Mnoge osobe vole da jedu, smatraju sebe gurmanima ili imaju naviku da više jedu nego ostali. Kod zavisnosti od hrane, međutim, stvar je daleko komplikovanija i nije samo obično uživanje u hrani. Stručnjaci sve simptome definišu u tri grupe kako bi se lakše prepoznali i izdvojili.
Simptomi koji ukazuju na određene promene navika u ishrani:
Osoba jede i kada nije gladna i nastavlja da jede i kada se zasiti.
Gojazne su, mada i mršavi mogu imati ove simptome. U tom slučaju mnogo vežbaju.
Ne mogu da kontrolišu unos loše hrane.
Probaju ili su probali više različitih programa mršavljenja.
Uzimaju laksative, povraćaju ili nenormalno vežbaju kao kompenzaciju.
Jedu određenu vrstu hrane.
Jedu do stanja bolesti.
Brinu da će ostati bez određene hrane (uvek imaju recimo čokoladu u fioci).
U stanju su da izađu da kupe određenu vrstu hrane čak i kasno uveče, po kiši ili hladnoći.
U kasnijoj fazi mogu se razviti ostali simptomi koji ukazuju na ozbiljnu zavisnost:
Izbegavaju druženja gde se jede određena hrana (ili nemaju šta da obuku jer su gojazni).
Ili naprotiv češće idu na te događaje ali samo zato što znaju da će hrana biti dobra.
Jedu umesto da rade, druže se ili bilo šta slično.
Imaju problema na poslu ili školi zbog prejedanja.
Sve češće jedu sami ili kada nema nikog u blizini.
Kradu tuđu hranu (jedu na prijemima ili od dece).
Mi lekari i prirodne medicine i psiholozi prepoznajemo da kod tih osoba dolazi i do razvijanje emotivnih problema, pa prepoznajemo i emocionalne simptome zavisnosti:
Depresivni i anksiozni i nakon što uzimaju određenu hranu.
Jedu kada su depresivni i anksiozni.
Kritikuju sebe zbog težine i slabosti, osećanje krivice čime stvaraju začarani krug – nastavljaju da jedu jer su depresivni i anksiozni.
Nije teško zaključiti koje su sve posledice zavisnosti od hrane. Pored očiglednih problema sa težinom i svih ostalih poremećaja koji su povezani sa njom, nastaje niz psiholoških poremećaja koji ozbiljno mogu poremetiti život osobe. Iz tog razloga u Americi postoji niz škola i radionica u kojima se pomaže isljučivo ovim osobama da probleme prepoznaju i reše.
Ukoliko mislite da ste zavisni od hrane obratite pažnju najpre šta jedete, koliko i u kojim situacijama. To će vam dati mnoge odgovore i rešiti probleme (ili barem dovesti do početka rešavanja tih problema) koje imate sa ishranom.
Dr Dragana Cvejić
