kuvano vs sirovo

Da bi hrana bila zdrava ona mora biti u svom izvornom obliku tj. onakva kakvu ju je priroda stvorila. To znači isključivo presna biljna hrana. Presna hrana je vrlo jednostavna za konzumiranje. Nije potrebno ništa kuvati, pržiti, peći, pasterizovati… Biolozi kažu da se na temperaturi od 42C – 60C u hrani uništavaju većina dragocenih materija, enzima i minerala koji postaju neupotrebljivi za telo. Kod kuvanja hrane 2/3 vrednog materijala biva uništeno. Termičkom obradom ne uništavaju se samo enzimi već i vitamini, minerali, aminokiseline, proteini.  Max Plank institut je potvrdio da se minimalno 50% proteina uništi u bilo kojoj hrani kada se ona skuva. Najosetljiviji su ipak enzimi. Studije su pokazale da je dovoljno da samo malo proparimo našu hranu pa da izgubimo sve enzime koji se nalaze u njoj. Ne zaboravite da se tu radi o živim enzimima, živim radnicima unutar hrane,  koji pomažu našem telu da svari hranu i iskoristi hranljive materije koje se tamo nalaze. Slična je situacija i sa vašim imunim sistemom. Kada vi jedete kuvanu hranu vaš imuni sistem na nju reaguje kao da je toksin, a većina ljudi to ne zna. Kada jedete kuvanu hranu, telo prolazi kroz proces koji se zove digestivna leukocitoza gde počinje stvaranje i aktivnost belih krvnih ćelija protiv kuvane hrane koju ste jeli. Uzrok tome je to što kuvanje toliko uništi strukturu hrane da telo više ne može da je prepozna tako da je ono sada tretira kao da je toksin a to nije dobro za vaše zdravlje. Švajcarski naučnik, Pol Kučakof kaže da ako ste jeli hranu koja je više od 51% bila kuvana vaše telo će reagovati na hranu kao da ga je napao strani organizam. Isto tako, ako je više od 51% vaše ishrane sirovo, vi nećete imati leukocitozu. Jednostavno poštedećete svoj imuni sistem svakodnevnih lažnih uzbuna. Onaj koji to ne uradi dobiće umoran i uništen imuni sistem.

Ovakva vrsta ishrane faktički vodi do hronične neishranjenosti iako je stomak pun. Drugim rečima, hrana koju unosimo umesto da nas hrani, ona postaje toksični otpad koji nas uništava. Setite se samo situacije da svaki put posle masovnih gozbi vi jednostano morate da “odbolujete” nekoliko dana kao što i posle svakog ručka morate da prilegnete jer se osećate “tromi i nikakvi”. Ako hrana daje energiju, kako to da posle takvog ručka vi morate da prilegnete i kako to da se osećate kao da nemate energije?  Posledica svega toga je pojava savremenih bolesti, tumora, kancera, artroza, problema sa žlezdama, zubima i još mnogo toga. Pojava pretilnosti (gojaznosti) je takođe još jedna od posledica konzumacije termički obrađene hrane. Kuvana hrana koja je obezvređena, zapreminski je smanjena i koncentrovana tako da lako možete pojesti kalorije u količini koja je 2-3 puta veća od one koja vam je potrebna. Čak i kada pokušate da ispoštujete Biblijsku preporuku o umerenosti u hrani, sa kuvanom hranom taško ćete to postići. Ovakva ishrana podrzumeva konstantno deponovanje otpadnih materija u organizmu, njegovo trovanje i prekiseljavanje. Sve to, vremenom, vodi u proces razvoja tumorskih, srčanih i autoimunih bolesti. Normalno je da neće svi ljudi reagovati isto na konzumaciju kuvane hrane. Kod nekih će proces razvoja bolesti ići brže dok će drugih to ići sporije tako da će steći lažni osećaj imunosti i pogrešne procene da ishrana nema uticaja na zdravstveno stanje. Kod većine tih “imunih” pacijenata, posledice toksikacije nisu vidljive postepeno u simptomimama ali se u nekom momentu (oko 50 tih godina) pojave kumulativno a tada se obično završavaju katastrofalno.

Samo čovek odstupa od zakona sirove ishrane

Za 70.000 životinjskih vrsta u prirodi postoji samo jedan zakon ishrane: hraniti se sirovo. Samo jedna vrsta odsupa od ovog zakona. Čovek. Samo čovek kuva svoju hranu i pije mleko i u odraslom dobu. On je jedino biće koje uništava svoju hranu kuvanjem, pije mleko posle perioda dojenja, pije lekove, pije otrovna pića i stimulanse (kafa, alkohol…), razara svoja pluća cigaretama i sl. Jednostavno pogledajte oko sebe. Sve namirnice koje mi koristimo u ishrani uglavnom su rafinisane i termički obrađene. Jednom rečju mrtva hrana koja je prepunjena aromama, bojama i začinima kako bi izgledala bolje i imala bolji ukus. Svaki proizvod se pasterizuje kako bi mu se produžio rok trajanja a najlošije priznanje ovde treba odati pasterizovanom mleku. Ta mrtva hrana koja je postala osnov čovekove ishrane postala je i uzrok svih bolesti. A mi ćemo radije puniti sebe lekovima do kraja života pre nego li da se vratimo izvornoj prirodnoj hrani.  Ljudi kao potrošači moraju insistirati na sirovim biljnim proizvodima a tržište koje se prilagođava potražnji oformiće svoju ponudu. Loša hrana koju jedemo rezultat je našeg ponašanja i svatanja ishrane uopšte. Navike koje smo stvorili postale su naši gospodari. Sa druge strane, ako pogledate razne gurmaske časopise i TV emisije primetićete koliko je čovek vezan za kuhinjski lonac. Iza takvih gurmanluka krije se vaša želja za uživanjem i želja industrije za zaradom. Kroz sredstva javnog informisanja, moćna prehrambena industrija vas postepeno edukuje i stvara lažne potrebe i navike. Kada te navike ojačaju, vi ćete postati njihovi robovi. U svemu tome zdravlje ovde nema nikakvu ulogu. I neka vas ne buni termin “kuvana hrana”. Kada kažemo “kuvana hrana” mislimo pre svega na termički obrađenu hranu tj. na kuvanu, pečenu i prženu hranu gde je kuvana čak i bolja varijanta od preostale dve. Da vi organizam normalno funkcionisao morate mu ponuditi njegovu matičnu hranu a to je sirova, biljna hrana. Hranu koja se termički obrađuje i ne bi trebalo nazivati hranom  već imitacijom hrane. Termička obrada hrane je pre osnov masovne industrijske proizvodnje nego realne potrebe u ishrani.
Veliki ekstra profiti povezani su sa velikom serijskom proizvodnjom. Velika proizvodnja zahteva više vremena za prodaju i zato rok trajanja namirnice mora biti maksimalno produžen. Ako bi insistirali na sirovoj hrani, taj rok bi se merio u danima. Ali, pošto se hrana termički obradi, pasterizuje, dodaju konzervansi i sl. onda se taj rok meri u mesecima i godinama što je sasvim solidan rok za bezbednost profita i smanjenje rizika gubitaka koji se javljaju kod isteka roka trajanja. To što će tako obrađena hrana imati negativni efekat na vaše zdravlje, to je kolateralna šteta koja za kapital nema nikakvu vrednost. Zato ćete vi biti podvrgnuti masovnoj edukaciji o kulinarstvu putem tv programa i raznih sredstava informisanja. Na sve strane pljušte recepti, emisije o kuvanju, saveti, šou programi na temu kulinarstva i sl. Kuvanje mora ostati opšteprihvaćena potreba i vi nikako ne smete biti prepušteni “buđenju” i povratku sirovoj hrani jer bi ste time uzdrmali mnoge interese a među kojima prednjači farmaceutska, prehrambena i kozmetička industrija. Na kraju setite se i one Mojsijeve poruke (Mojsijeva 1.29): “I još reče Bog: Evo dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme. To će vam biti za hranu."