Nosioci života – ako se ne unište kuvanjem. – Ne mogu se proizvesti industrijski. – Upravljaju hemijskim procesima u organima ljudi, životinja i biljaka. Godine 1940. istraživac Edvard Hauel je otkrio stvarne životne materije – enzime. Shvatio je da su oni nosioci života kod svih živih bica i oni elementi naše ishrane koji nose život (ukoliko nisu uništeni kuvanjem). Enzime, možemo naci samo u živoj, nekuvanoj hrani, ne mogu se industrijski proizvoditi. Šta su enzimi, zapravo, i u cemu se sastoji njihova uloga? Radi se o vrlo specificnim supstancama koje pokrecu vegetativni život u svim biljnim i životinjskim i celijama coveka. Bez enzima nema deobe celija, nema rasta i razmnožavanja. Oni upravljaju hemijskim procesima u pojedinacnim organima kod covjeka, životinja i biljaka – precizno, kao da imaju razum…
Za novu energiju, više izdržljivosti, odbranu od bolesti
Za divljenje je šta oni sve ostvaruju u našem organizmu. U ljudskom tijelu postoje dve vrste enzima. Jedni su takozvani endogeni, koje nazivamo i fermentima. Oni nastaju u žlijezdama organa za varenje, pa stoga regulišu sam proces varenja. Oni drugi, “pravi”enzimi, su egzogeni. Oni u našem tijelu izvršavaju sve gorepomenute zadatke, a posebno su “zaduženi” za celijski metabolizam. Oni su neuporedivo važniji od vitamina, kojima bismo pre mogli pripisati funkciju pomocnih materija u službi enzima, kojima oni, zapravo, služe kao “trckarala”.
Za razliku od fermenata za varenje, ove enzime naše tijelo ne može da proizvede. Oni se mogu unijeti jedino spolja, preko hrane, na isti nacin kao i vitamini.
Što je u našoj hrani sadržano više svježih enzima (prijesna hrana), to mu dotice više novog života i utoliko više novih celija može da se formira. To znaci nastajanje nove energije, više izdržljivosti, uvecanu sposobnost odbrane od bolesti. Ono znaci i ljepotu, pravilno funkcionisanje žlijezda, pa prema tome i dobru regulaciju tjelesne težine, cišcenje krvi i celijskog tkiva od svih vrsta otpadnih materija – ambijent u kojem nastaje izlecenje od razlicitih bolesti.
Prijesna hrana najbogatija enzimima, su klice iz integralne, nekuvane pšenice, prijesno mleko, žumance, mlado povrce, klice iz semenja, a narocito sokovi od povrca.
