Goran Kojić: Otkad datira Vaše interesovanje za vegetarijanstvo?
Dr Dragan Ivanov: Pre mog rođenja moja majka je postala vegetarijanka, tako da sam rođeni vegetarijanac, nisam nikad okusio meso. Za mene je to normalan stil ishrane i življenja, za drugi način ne znam jer nisam nikada okusio meso niti ribu. I ono što je bitno, nikad nisam ni poželeo da jedem meso. Ono nema baš nikakvu privlačnost za mene.
Neobaveštenost koja bolest znači
G. K: Da li je cela Vaša porodica vegetarijanska?
D. I: Majka, ja, moja supruga i sin, moja sestra i njena porodica.
G. K: Da li je teško biti lekar vegetarijanac u Srbiji?
D. I: Meni lično nije sada teško, ali do pre nekoliko decenija, vegetarijanstvo je bilo retko prisutno u našoj zemlji i smatrano je rizičnim i deficitarnim načinom ishrane. Naš narod često na nešto što je različito i drugačije od uobičajenog reaguje negiranjem i odbijanjem, umesto da se zainteresuje i to različito ispita. Pa tako je bilo i sa vegetarijanstvom. Čak je i zvanična medicina u vreme kada sam ja bio student (osamdesetih godina prošlog veka) smatrala da je ishrana bez mesa rizična, posebno po rast i razvoj dece.
Danas je situacija drugačija, ali i dalje postoji ozbiljna neobaveštenost našeg naroda o ovom načinu ishrane koji ima toliko poželjnih, preventivno-terapijskih efekata na brojne savremene bolesti. Ta neobaveštenost se zapaža, nažalost, i u krugovima zdravstvenih radnika i pored velikog broja objavljenih rezultata naučnih istraživanja koji govore o brojnim prednostima vegetarijanskog režima ishrane, posebno zbog povoljnog dejstva na kardiovaskularne bolesti, maligna oboljenja, poremećaje imuniteta, gojaznost i šećernu bolest, mentalne procese... Ipak, danas postoji veće interesovanje za ovaj stil ishrane nego ranijih godina, posebno među mladima i intelektualcima, a takođe i među onima koji su oboleli od ozbiljnih bolesti.
G. K: Koji su Vaši najvažniji razlozi za izbor vegetarijanstva? Kakvo je iskustvo s tim?
D. I: Verujem ono što piše u Bibliji, a između ostalog i to da je čoveka stvorio Bog i dao mu jasna uputstva i pravila za život. Jedan od tih pravila glasi: „I reče Bog čovjeku: Evo, dao sam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu“ (Biblija; 1. Mojsijeva 1: 29). Bilo kako da je čovek sklon uverenju da su biblijska pravila zastarela i prevaziđena, na kraju, hteo to ili ne, mora priznati da je sve ono što je Bog stvorio savršeno i da nema alternativu i to se ne odnosi samo na ishranu, već na svaku životnu oblast…
Biznis, laži i prevare... o B12
G. K: Šta mislite o dilemama u vezi sa B12?
D. I: Ja po tom pitanju nemam dilemu, već postavljam pitanje: ako su namirnice životinjskog porekla isključivi izvori vitamina B12, otkud taj vitamin u životinjama, ako one same ne jedu meso, već se hrane biljnom hranom? Vitamin B12 proizvode bakterije koje žive u crevima čoveka i životinja. Količina ovih bakterija se poećava unosom dijetskih vlakana koja se nalaze u celom zrnu žitarica, mahunarkama, svežem voću i povrću.
Nekada se mislilo da se vitamin B12 nalazi isključivo u meso i mesnim proizvodima. Dokazano je, međutim, da se ovaj vitamin nalazi i u mleku i mlečnim proizvodima, jajima, pivskom kvascu, algama... Sve je više na tržištu biljnih namirnica koje su obogaćene vitaminom B12.
G. K: Koji je najbolji izvor kalcijuma za naš organizam?
D. I: Svakako su to biljni izvori: susam, orašasto voće, bundevine semenke, laneno seme, šljive, narandža, limun, grejpfrut, polen, spanać, blitva, kupus, sok od paradajza, avokado, mahunarke, mak itd. Smatram da mleko nije najbolji i najpoželjniji izvor kalcijuma.
