Odlomak iz knjige „Cesta ke svobodě”
Ovaj događaj se odigrao tridesetih godina prošlog veka. Dr Harija Linka, poznatog njujorškog lekara, posetio je neki očajnik. Ostavši bez posla, osećao se kao da su mu svi okrenuli leđa. Kako bi okončao svoje patnje, razmišljao je o samoubistvu. Dr Link mu je, međutim, objasnio da je njegov životni problem u tome što je koristio samo razum, a zanemarivao telo. „Propisaću vam program fizičkog rada“ predložio je „i uskoro ćete se osećati sjajno.“ „Ne volim fizički rad,“ rekao je čovek. „Ne želim da radim, želim da se ubijem.“ Dr Link se trudio koliko god je mogao da ga ubedi u prednosti ovakvog programa, ali bezuspešno. Na kraju je zaključio: „Dobro, izvršite samoubistvo. Pošto to toliko želite, zašto ne biste to obavili na neki poseban, junački način, da nakon svoje smrti dospete u novine?“
Čoveku se ideja dopala. „Šta predlažete, doktore?“ upitao je. „Još nisam čuo da se nekome toliko žuri u smrt“ odgovorio je lekar. „Ali, ako želite da dospete na naslovne strane novina, trčite oko zgrade toliko dugo dok ne padnete, i to će objaviti sve novine.“ „Upravo ću to i učiniti“ rekao je čovek i otišao.
Došao je kući, napisao oproštajno pismo i počeo da trči. Trčao je i trčao, ali nije pao mrtav. Na kraju je bio toliko umoran, pa je rekao: „Ovo ću morati da završim sutra uveče.“ Vratio se kući i… spavao bolje nego ikada ranije. Sledeće večeri je nastavio sa trčanjem, ukrug i ukrug i, sigurno pogađate, iako je svakodnevno pokušavao, nije pao mrtav. Nije mu pošlo za rukom da umre. Ali, uspeo je u jednoj stvari: trčeći je „pobegao“ od depresije ka zdravlju i snazi.
Dovoljna fizička aktivnost blagotvorno deluje na mozak i telo. Kada se dobro osećate i vaše misli su zdrave.
Koje su fizičke aktivnosti najbolje?
Najbolja fizička aktivnost je ona kojoj se možete posvetiti. Brzo pešačenje, biciklizam, plivanje, golf, skijanje, veslanje, domaći poslovi (cepanje drva ili rad u bašti), skakanje i ostalo – to su aktivnosti koje najviše doprinose regulisanju nivoa stresa. Imajte na umu da se svaki pokret izjednačava sa emocijom. Kada se ne osećate dobro – ustanite. Potreban vam je pokret – duševni i fizički. Loše raspoloženje možete pobediti jedino kretanjem!
Snižava stres
Ali i kratkotrajno kretanje može biti efikasna terapija koja će smanjiti napetost, depresiju, osećanje besa i pometnje. Brza desetominutna šetnja doprineće da imamo na raspolaganju jedan sat više povećanog priliva energije i smanjenja napetosti, dok će slatka užina doneti umor i nemir. Za regulisanje stanja teskobe, mnogo je korisnije umereno kretanje, nego aktivnost jakog intenziteta.
Redovno kretanje pomaže čoveku da prebrodi stres, jer se u takvim situacijama luči manje hormona stresa. Najbolji trener može biti vaš pas. Redovne šetnje sa psom mogu imati iznenađujuće blagotvorno dejstvo ne samo na vaše telo, nego i na mozak.
Poboljšava raspoloženje
Kod studenata koji se redovno bave sportom, u poređenju sa manje aktivnim vršnjacima, nije toliko prisutan nemir, plašljivost, usamljenost i beznađe.
Za sve generacije važi pravilo da redovno kretanje srednjeg intenziteta pozitivno utiče na raspoloženje, elan, stvaralačke sposobnosti i osećaj samopoštovanja.
Eksperimenti na životinjama pokazuju da redovno kretanje smanjuje simptome depresije, a korisno je i u slučajevima teže kliničke depresije.
Jača mozak
Kretanje poboljšava cirkulaciju u mozgu, utiče na njegov razvoj povećava dostupnost neurotransmitera. A i neznatno poboljšanje kapaciteta, pojačaće duševne sposobnosti, naročito moždane, koje su zadužene za planiranje, koordinaciju i razonodu.
Eksperimenti na životinjama i studije na ljudima pokazuju da fizičko opterećenje koje se ponavlja, prouzrokuje u mozgu hemijske promene koje poboljšavaju pamćenje i sposobnost učenja. Deca lakše uče, ako je mozak stimulisan fizičkim aktivnostima. Ljudi starosne dobi preko šezdeset godina, koji praktikuju šetnje tri puta sedmično, mogu značajno da poboljšaju svoje duševne sposobnosti, koje inače sa godinama slabe.
Pruža dobar san
Kretanje može rešiti problem nesanice kod starijih ljudi. Efikasno je za kvalitetniji san, smanjenje depresije, kao i za celokupno jačanje i poboljšanje kvaliteta života. Lečenje hroničnog umora uz odgovarajuću dozu fizičke aktivnosti poboljšaće san i raspoloženje. Kretanje umerenog intenziteta u večernjim satima neće remetiti san.
Priuštite sebi potreban odmor
Neki ljudi ne mogu da shvate da je odmor važan i da ga je potrebno planirati. Često zaokupljen redovnim aktivnostima, rešavanjem problema i praćenjem medija, naš um nema kada da uspori, duboko razmišlja i odmara. U mozgu tada vrvi od dešavanja, ali bez ikakvog napretka. Mozak je isuviše zaokupljen filtriranjem beskorisnih „mehurića“ i ne ostavlja prostor za razmišljanje.
Na opterećene misli i telo, boravak u prirodi ima najblagotvorniji uticaj i jedna je od najpodsticajnih aktivnosti. Kada budete uspeli da napravite i procenite razliku između zabave i osvežavajućeg odmora, počećete da koristite slobodno vreme na najbolji mogući način. Šetnje po šumi, rad u bašti ili posmatranje prelepog zalaska sunca, odličan su način na koji priroda umirujuće deluje na čoveka.
Dakle, neophodni segment zdravog načina života je – dovoljno osvežavajućeg sna u toku noći, i to započetog dva ili tri sata pre ponoći.
Naučna istraživanja dokazuju da u dubokom neprekidnom snu nastaje većina procesa pamćenja. U studiji publikovanoj u časopisu „Science“ naučnici su potvrdili da je za proces učenja važan dubok san i da ljudi u toku sna mogu primati nove informacije. Dobar san u toku noći takođe može narednog dana održati hormon stresa na niskom nivou.
San ima pozitivan učinak i na nivo šećera i jačanje imuniteta. Lako je dan ispuniti aktivnostima koje ne ostavljaju prostora za san. Međutim, vreme provedeno u snu nije izgubljeno, već neizrecivo korisno za dobro zdravlje, misli i raspoloženje.
Vicki Griffin et al. Cesta ke svobodě. Praha: Advent-Orion, 2011.
