Uzgajanjem lekovitog bilja u bašti možete smanjiti ovisnost o sintetičkim lekovima, a neke možete u potpunosti i izbaciti iz upotrebe. Međutim, od nasumičnog uzgajanja lekovitog bilja nema nikakve vajde.
Potrebno je malo se edukovati o prirodi, sastavu i dejstvu različitih biljaka, inače nećete imati mnogo koristi od njih sve i da imate najkvalitetnije bilje u svojoj bašti.
Neke lekovite biljke se koriste za lečenje specifičnih oboljenja, dok druge imaju generalno pozitivan efekat na naše zdravlje ako se redovno koriste. Mnoge biljke koje pripadaju ovoj drugoj grupi su našle svoje mesto u kulinarstvu kao začnisko bilje. Vaša medicinska bašta bi trebalo da ima takvo bilje koje je pored toga što je dobro za opšte zdravlje jednostavno za uzgajanje.
Evo praktičnog vodiča za svakoga ko želi da obogati svoj vrt nekim izuzetno korisnim i blagotvornim biljkama.
1. Aloe vera
Aloe vera je opšte poznata kao biljka koja blagotvorno deluje na kožu. Ovo je zaista opšte poznata i često korišćena biljka jer je generalno bezbedna za korišćenje i ne zahteva nikakvu dodatnu obradu pre upotrebe. Redovna je u baštama, bilo da je uzgajate u zemlji ili u saksijama.
Aloe vera lepo napreduje na sunčanim i toplim mestima gde nije izložena mrazu. Ubraja se u kaktuse i zahvaljujući svojim debelim listovima punim soka dobro podnosi sušu te ne zahteva često zalivanje ni puno brige, a uspeva i na tlu lošijeg kvaliteta. Širi se spontano pa možete početi sa svega jednom ili dve biljke koje će se kasnije samo stalno razmnožiti. Postoji više vrsta aloje i nisu sve jestive, niti imaju lekovita svojstva koja ima Aloe vera.
Želatinasta, bezbojna pulpa iz zrelih listova može da se nanese na manje posekotine i opekotine, kao i na suvu, ojedenu ili oštećenu kožu. Odlično hidrira, deluje antiupalno i ima blago antimikrobno dejstvo. Pulpa iz lista može i da se jede. Redovna primena sprečava zatvor i rešava brojne digestivne probleme, uključujući i ulcerozni kolitis kao i sindrom iritiranih creva.
2. Nana (Mentha piperita)
Ovaj prirodni hibrid metvice i vodenice ima široku upotrebu u proizvodima za dentalnu higijenu, umirujućim balzamima, ali i slatkišima. Vrlo verovatno, jedna od najstarijih lekovitih biljaka poznatih čoveku. Postoje istorijski spisi koji potvrđuju da se nana koristila kao lek još pre hiljadu godina. Najbolje je uzgajati je u delu bašte gde ima dovoljno vode i prostora za širenje.
Popijte šolju čaja od šake listova nane da umirite nervozan stomak, da olakšate bol ili da smanjite gasove. Kada krenete na put, ponesite sa sobom i par grančica nane. Mirišite ih povremeno da sprečite mučninu i povraćanje izazvane vožnjom.
Mentol, aktivna materija koja se nalazi u izobilju u nani kao i u drugim aromatičnim biljkama, članovima familije mente, rashlađuje kožu. Napravite oblogu od lišća nane i privijte na kožu da ublažite svrab ili peckanje usled alerija ili raznih upalnih stanja. Ima blago anagletsko dejstvo, ublažava glavobolju i bolove u mišićima.
3. Timijan (Thymus vulgaris)
Ova višegodišnja biljka, sitnog aromatičnog lista je odličan dodatak svakoj kolekciji lekovitog bilja. Timijan se lako uzgaja na sunčanim mestima i uspeva na stenovitom tlu. Dobro podnosi i letnju žegu i zimski mraz. Karakterističan miris majčine dušice potiče od isparljivog ulja koje timol sadrži i koje se lako oslobađa i pri najblažem dodiru. Mnoge biljke sadrže ovo antiseprično fenolno jedinjenje, ali ulje timijana sadrži više od 50% timola.
Koristite rastvor timijana za grgljanje da biste se rešili neprijatnog daha i afti u ustima. Može da pomogne kod upale grla i krajnika. Mrvljeni sveži timijan kada se privije uz vrat, smanjuje infekciju grla. Udisanje isparenja majčine dušice ublažava nervnu iscrpljenost.
Najbitnija upotreba timijana je kod infekcija respiratornog trakta. Ekstrakt timijana se uzima oralno da ublaži bronhitis, kongestiju grudi i hrapavog kašlja. Kašičica ekstrakta timijana smešana u istom odnosu sa medom, može da se daje podeljeno na doze i vrlo maloj deci.
4. Ruzmarin (Rosmarinus officinalis)
Ruzmarin je drvenasti žbun i zaslužuje počasno mesto u svakoj bašti što zbog svojih lekovitih dejstava, što zbog kulinarstva. Iako ne izgleda ni nalik drugim biljkama iz familije mente, i ruzmarin se ubraja u ovu familiju. Iz drugog dela latinskog naziva officinalis, zaključujemo da se ruzmarin smatrao lekovitim još od antičkog doba, a danas se smatra da je koristan za opšte zdravlje i vitalnost čitavog organizma, pre nego za neku specifičnu boljku.
Odavno se smatra da je ruzmarin dobar za pamćenje i da podstiče bolju memoriju, a od skora su i neke studije to potvrdile. Pokazalo se da karnozična kiselina iz ruzmarina sprečava oštećenje mozga i neurodegeneraciju hipokampusa indukovanu beta-amiloidnim peptidima. Ovi peptidi se javljaju kod Alchajmerove bolesti. Druga studija je potvrdila da ulje ruzmarina poboljšava kognitivne funkcije i usporava starenje mozga. Njegov potencijal u lečenju raka je takođe obećavajući.
Ruzmarin možete da uzgajate u saksiji ili da ga posadite direktno u zemlju i napravite lepu aromatičnu ogradu u svojoj leovitoj bašti. Koristite lišće redovno u kuvanju i za spremanje čaja za maksimalne benefite.
5. Kamilica (Chamaemelum nobile)
Ni jedna lekovita bašta ne može biti kompletna bez cveta kamilice. Od njega se može napraviti umirujući čaj koji može da umiri uznemireni um kao i kolike kod beba. NJena široka upotreba u mnogim kulturama i za mnoge boljke je dovoljan dokaz o bezbednosti i delotvornosti kamilice.
Postoji više od jedne vrste kamilice, ali ona koja je nama potrebna je rimska kamilica –Chamaemelum nobile. Ova dlakava biljka ima fino podeljene listiće i bele cvetiće koji podsećaju na belu radu sa jarko žutim tučkom. Ali, ovaj opis nam ne pomaže mnogo da razlikujemo rimsku od nemačke kamilice. Zbog toga su latinska imena važna da bismo utvrdili o kojoj vrsti tačno se radi.
Ako uzgajate kamilicu možete napraviti čaj od svežih cvetova ili ih sasušiti i sačuvati za kasniju upotrebu. Uzmite šaku ovih cvetića i prelijte ih kipućom vodom. Ostavite da odstoji 15-20 minuta i procedite. Popijte po šolju ovog umirujućeg napitka kada se osećate anksiozno ili uznemireno ili pre spavanja u slučaju da ne možete da zaspite.
Supena kašika ili dve bi trebalo da umiri kolike kod beba i da ublaži stomačne bolove kod male dece. Koristite je i za grgljanje da ublažite afte u ustima ili napravite kupku za kožu zahvaćenu ekcemom.
6. Neven (Calendula officinalis)
Neven sa svojim jarko žutim ili narandžastim cvetom je izuzetno lep detalj u svakoj bašti. Nije preterano probirljiv po pitanju plodnosti tla ili pH vrednosti te ga je lako uzgojiti čak i iz semena. Može biti jednogodišnja ili višegodišnja biljka zavisno od zone rasta.
Jestivi cvet može da se primenjuje za lečenje gotovo svih problema sa kožom. Mogu se praviti obloge od latica za tretiranje opekotina od sunca ali i za čišćenje kože od akni i nečistoća. Može se koristiti kao antiseptik kod manjih posekotina i oštećenja kože. Zaustavlja krvarenja i smanjuje upalne procese na koži. Mnoge kreme za kožu sadrže ekstrakt nevena kao aktivnu supstancu.
Čaj napravljen od cveta nevena se uzima da olakša probleme proširenih vena i da olakša digestivne tegobe.
7. Žalfija (Salvia officinalis)
Biljke iz familije salvija imaju dugu istoriju korišćenja u medicini, što se vidi i iz njenog latinskog imena. Salvia officinalis ili žalfija, ima blago zadebljali list prekriven finim dlačicama i primenjuje se u kuvanju i to iz dobrih razloga. Može da poboljša apetit i spreči nadimanje.
Ova biljka deluje na regulisanje hormona kod žena. Čaj od listova žalfije može da ublaži dismenoreju i simptome povezane sa predmenstrualnim sindromom i menopauzom. Udisanje isparenja rastvora žalfije može olakšati respiratorne probleme, uključujući i astmu. Smanjuje preterano znojenje i salivaciju. Žalfija je neuroprotektivna i koristi se za tretiranje demencije uzrokovane Alchajmerovom bolešću, kao i depresije.
8. Lavanda (Lavandula angustifolia)
Ovu biljku bi vredelo uzgajati ako ni zbog čeg drugog, a ono zbog divnog mirisa njenih sitnih cvetova, a sem toga može da se primenjuje i terapeutski kao antidepresiv. Udisanje mirisa cveća lavande je dovoljno da se oslobodite glavobolje i depresije. Esencijalno ulje ekstrahovano iz cveta lavande zauzima značajno mesto u aromaterapiji.
Dodajte šaku cveta lavande u kupku ili napravite jastučiće od sasušenog cveta lavande i stavite ih ispod jastuka za miran san. Iskoristite najbolje od antiseptičkih i antibakterijskih svojstava lavande tako što ćete potpoiti lavandu u vodu i koristiti je potom za umivanje lica ili oštećene kože. Može očistiti kožu od akni i ubrzati zaceljivanje rana.
9. Echinacea (E. purpurea / E. angustifolia)
Purpurni cvet Ehinacee je čest u upotrebi u biljnoj medicini Nativnih Amerikanaca. Deluje stimulativno na imunitet i omogućava telu da se bori protiv bakterija i virusnih infekcija. Kada nastupi sezona gripa, velika je potražnja za komercijalnim proizvodima na bazi ehinacee. Redovni korisnici se kunu u njenu delotvornost skoro podjednako žustro kao što je zagovornici konvencionalne medicine osporavaju.
Nativni Amerikanci su koristili njen koren za tretiranje rana, ujeda insekata, opekotina čak i ujeda zmija. Danas se cvetovi ehinacee koriste kao lek za prehladu i grip. Postoje brojne različite vrste ehinacee, a najčešće su E. purpurea i E. angustifolia. Možete uzgajati bilo koju od ove dve vrste na osunčanom mestu u svom vrtu. Ova dvogodišnja biljka cveta tek druge godine.
Za spravljanje napitka protiv gripa i prehlade koristite sveže cvetove. Alkoholna tinktura se smatra daleko jačom i efektnijom. Pravi se na sledeći način: cvet, koren ili oba se zatope u koncentrovani alkohol i ostave da odleže 4-6 nedelja. Nakon toga se procedi i pije.
10. Gavez (Symphytum officinale)
Ovo je još jedna biljka koje se brzo širi i koju danas većina smatra korovom. Međutim, koren i listovi gaveza se u tradicionalnoj medicini od davnina koriste u lečenju povreda ligamenata i preloma kostiju. Druga primena je u vidu obloga od lista i korena gaveza za tretiranje artritičnog bola i proširenih vena.
Iako se ranije gavez koristio i za oralnu upotrebu kod obilnih menstrualnih krvarenja, gastrointestinalnih problema i čira na želucu, danas se gavez koristi samo za spoljašnju upotrebu. Alantoin iz biljke može pomoći u regeneraciji tkiva. Grgljanje rastvora lista gaveza pomaže kod bolnog grla i upaljenih desni.
11. Bokvica (Plantago major)
Ova biljka se smatra korovom, ali ima nekoliko lekovitih dejstava, uključujući antimikrobno, antiupalno i dejstvo na zaceljivanje rana. Sveži listovi se izgnječe i priviju kao obloga na rane, ujede od insekata ili čireve na koži da ublaže bol i pospeše zarastaje. Alantoin iz biljke podstiče rast i razvoj ćelija. Još jedna bioaktivna materija aukubin je blagi antibiotik, a visok stepen sluzi umiruje povređenu kožu i olakšava bol.
Čaj skuvan od svežeg lista bokvice ima adstrigentno dejstvo i pomaže kod dijareje. Osobe koje pate od gihta mogu pojesti svež list jer pomenuti aukubin podstiče izlučivanje mokraćne kiseline iz bubrega.
12. Divizma (Verbascum thapsus)
Ova visoka biljka može da izraste i do 2m i visinom nadmašuje sve ostale biljke oko sebe gde god da raste. A ako je posadite u svojoj lekovitoj bašti, možete koristiti njeno lišće i cveće. Više od 2000 godina je korišćena za lečenje problema respiratornog trakta.
Čaj od lista ili cveta divizme je odličan ekpektorant. Koristi se da olakša kašalj vezan sa bronhitisom i astmom. Sluz ove biljke pomaže da se opusti sluz u plućima a saponini pomažu da se izbace. Kada je infekcija zahvatila pluća, listovi divizme mogu da se smotaju i popuše za olakšavanje stezanja u grudima.
Koren se koristi za tretiranje infekcija kože, uključujući bradavice i atletsko stopalo. Sasušeni prah korena se utrljava više puta na dan. Čaj od cveta divizme je takođe delotvoran u tretiranju bradavica.
Napomena: sve biljke treba koristiti oprezno jer sadrže moćne bioaktivne supstance. Počnite sa manjim količinana prvo da biste videli kako reagujete. Čuvajte se alergijskih reakcija. Ljudi koji imaju alergiju na ambroziju mogu imati slične reakcije na divizmu.
