Iako Japan nije postojbina čaja, u „Zemlji izlazećeg sunca“ je kult ispijanja ovog napitka doveden do savršenstva. Pored uživanja u njegovom prijatnom ukusu, Japanci su ubeđeni da za svoju dugovečnost mogu da zahvale upravo zelenom čaju.
Zeleni, crni i beli čaj dobijaju se od iste biljke, Camelia sinensis, ali se proces obrade listova razlikuje. Naime, crni čaj se dobija tako što se listovi čaja pre sušenja fermentišu.
Zeleni čaj se dobija samo sušenjem listova. Kada kupujete zeleni čaj, uvek je bolje da ga kupite u granulama, odnosno kuglicama koje se razviju kada ih prelijete vrelom vodom, pa na dnu šolje vidite cele listove. Zeleni čaj u filter kesicama je usitnjen, a u tom obliku brže gubi lekovitost.
Zeleni čaj je kofeinska biljka, ali sadrži znatno manje kofeina od kafe, kole ili crnog čaja. Ipak 20-40 mg kofeina boje zeleni čaj sadrži dovoljno je da nam poboljša koncentraciju i otera sanjivost, pa se posebno preporučuje studentima koji spremaju ispite i svima koji su izloženi intelektualnom naporu.
Zeleni čaj sadrži značajne količine fluora, te je odlična preventiva protiv karijesa, a zahvaljujući taninima jača desni.
Dve do tri šolje zelenog čaja na dan odlična su preventiva protiv kancerogenih oboljenja, arteroskleroze i osteoporoze. Svima koji su izloženi povećanom riziku od ovih oboljenja savetuje se da redovno piju zeleni čaj. Polifenoli, antioksidantne materije koje zeleni čaj sadrži, snižavaju nivo ukupnog holesterola.
Ova biljka sadrži pet antibakterijskih jedinjenja, a japanski naučnici došli su do zaključka da zeleni čaj deluje i antivirusno. U vreme infekcija izuzetno je korisno ispirati usta i grlo čajem. Naučnici univerziteta u Klivlendu su 1999. godine došli do dokaza da zeleni čaj posebno prija osobama koje pate od reumatoidnog artritisa. Nekoliko šolja na dan preporučuje se i kao veoma dobra preventiva toj bolesti.
U Kini postoji izreka: „Bolje tri dana bez hrane nego jedan dan bez čaja.“
Ovo posebno važi za one koji žele da smršaju. Zeleni čaj je njihov provereni saveznik. Zeleni čaj smanjuje apetit, ubrzava apsorpciju masti, a zahvaljujući katehinima reguliše nivo glukoze (posebno se preporučuje onima kojima naglo pada ili raste nivo šećera u krvi). Zbog visokog sadržaja mineralnih soli, zeleni čaj podstiče mokrenje, a samim tim i detoksikaciju organizma.
Zeleni čaj se veoma često nepravilno priprema.
Evo ispravnog načina:
Kafenu kašičicu zelenog čaja prelijte sa 300 ml vrele vode (voda ne sme biti ključala već vrela; temperaturu ćete postići ako ne dozvolite da voda provri ili ako je nakon vrenja ostavite da se prohladi jedan minut, pa zatim prelijete čaj). Temperatura je važna jer ako je voda toplija od 80 stepeni celzijusa napitak će dobiti ružan ukus koji podseća na ribu. Kada prelijete čaj, poklopite posudu i ostavite da odstoji najmanje tri, a najviše pet minuta.
Nakon toga procedite i ostavite da se malo prohladi jer se zeleni čaj pije topao, a ne vreo. U zeleni čaj mogu se dodati i druge aromatične biljke. Ako želite da napravite okrepljujući napitak koji pojačava koncentraciju, u čaj dodajte i grančicu ruzmarina ili nane. Ako želite da sprečite karijes i ojačate desni, zeleni čaj kombinujte sa istom količinom žalfije. Ovom tečnošću ispirajte usta.
Đumbir i zeleni čaj su odlična kombinacija. Ovaj pomalo ljuti napitak posebno prija ako ste prehlađeni ili patite od arteroskleroze ili visokog holesterola. Ako zeleni čaj pijete jer želite da smršate, pomešajte ga sa listom celera. Dobićete mirisni napitak prijatnog ukusa. Naravno, nemojte ga zaslađivati.
Zeleni čaj je bezbedan i manje štetan od ostalih kofeinskih biljka ako se piju 3-4 šolje na dan. Ipak, izbegavajte ga ako patite od anemije ili imate problem sa opstipacijom. Trudnicama se takođe ne preporučuje preterivanje.
