U odnosu se rodiš, živiš i umireš. U odnosu misliš, osećaš, biraš i stvaraš. U odnosu postaješ, postižeš i posežeš. Neću ti pisati o tome kako u tebi ne može baš ništa da se dogodi u nekom vakuumu bez odnosa, čak ni malecna misao, čak ni rečca DA ili NE. Neću ti to pisati zato što znam da znaš da i svoj glas podešavaš prema obimu prostora koji ti ostaje u odnosima. Pa zašto onda ne uračunaš i sebe?
U odnosima učiš ko si to ti. U odnosima učiš šta ti pripada i još koju mrvu više, od onog što znaš o sebi,da zaslužuješ. Neću ti reći da znam da ti je u grudima tesno jer sve u tebi hrli da prigrli sve što može od života. Sigurna sam da možeš da se setiš onog vremena kada su tvoje staze kliktale pred širokim horizontima. I svaki je bio poput svanuća. Neću ti reći zato što znam da sanjaš te horizonte u noćima kada čekaš da tvoje senke zađu sa prvim suncem. Pa zašto onda ne uračunaš i sebe?
U odnosima učiš šta se to od tebe očekuje, u odnosima i očekuješ i čekaš da se tvoja očekivanja ostvare. Iz odnosa ti puniš svoj džak onim MORANJIMA koja će, kada ih stigneš, tek učiniti da si IDEALNA TI,ona koja je ispunila očekivanja svih da negde stigne. Neću ti pisati o tome da si ti STVARNA jedina čvrsta stena u svojim stopalima. Jer znam da znaš da što te je više u onom džaku to te manje STVARNO ima. Između džaka tvojih moranja i one stvarne tebe velika je razdaljina, utoliko veća ukoliko se više kladiš na taj džak nego na sebe. Pa zašto onda ne uračunaš i sebe?
Celi tvoj život pletivo je od odnosa. U njima učiš kako da prepoznaš potrebe drugih i kako da drugima budeš pri ruci. U njima učiš šta je to dobro, loše, dovoljno, nedovoljno. U njima učiš da meriš svoje bokove, svoje vrednosti i svoje znanje. U njima gradiš onaj metar koji u tebi meri sve, od tvog rasta do tvoje sreće. Neću ti pisati o tome da si svoja mera baš ti, jer znaš da živiš u odnosima i to ti ne bi donelo olakšanje. Kažu da dođe vreme kada se čaše prepune i baš tako pune pokažu prazninu. Pitam se kako bi bilo kada bi se danas ili sutra setila da taj merač, građen u odnosima, kojim meriš svoje bokove i svoj uspeh, upotrebiš da izmeriš svoju prazninu?
Stigla si tu gde jesi, prošla sve svoje izbore, znaš sve što znaš, PA ŠTO NE URAČUNAŠ I SEBE?
Zašto se prema sebi odnosiš onako kako ne bi ni prema kome, ni živom ni mrtvom?
Jer što si više prema sebi takva to više tvoje potrebe zavise od drugih. Slobodno se seti sebe i svojih potreba, jer one jasno govore, ako želiš da ih čuješ, koliki je obim tvog nedostatka. Seti se da ne moraš da ostaješ u odnosima koji te stiskaju u grudima, da polažeš račun tuđim moranjima, da se cenkaš za šaku mira i milja.
Kažu da za sve ima vremena, pa i za tebe. Ne moram da ti pišem da vreme nema nikakvu moć izvan tebe, ono samo prolazi, i to samo onima koji ga mere. Jer znam da znaš da baš tvoj umor od vrteške, sa koje nikako ne silaziš, meri tvoje krugove.
Možeš li da zamisliš ono stanje potpune ispunjenosti u tebi, kada si mirna sa svim što je bilo i sa svim što jesi, jer znaš da život uvek nudi priliku da nešto počneš ponovo i na potpuno nov način? Pa što ne uračunaš i sebe?
Što polako ne odmrsiš sve one odnose koji od tebe uzimaju sve, a ne daju ništa? Što se ne odvežeš onde gde ti drugi pokazuju onu najružniju stranu tebe? Nije sve do tebe, ali ovo IPAK jeste!
Možeš li sada da zamisliš dan u kome si odabrala da ne moraš ništa osim onog što puni prazninu u u tebi koja se zove ONO ŠTO MENI TREBA?
Nekada si možda u nekim okolnostima i na nekom mestu znala da si u središtu svega ti. Možeš slobodno da se tog znanja setiš! A pre toga se seti i sebe, da si krhko i nežno biće koje nije rođeno da živi u praznini!
