Pametno sagledavanje situacije ili problema omogućava i pametno delovanje, a najbolji način da se izbegne zamka preteranog emotivnog unošenja i brzopletog postupanja jeste „ileizam” – pogled sa strane
Kako će neko odlučiti da reaguje u nekoj važnoj situaciji zavisi prvenstveno od toga kako je doživljava, to jest razume i ocenjuje. Ono što možemo nazvati „mudar postupak” proizlazi iz prethodnog „mudrog promišljanja”.
Mudri se razlikuju od onih drugih upravo po „širini” i „dubini” slike koju imaju o datoj situaciji ili problemu. Kada kažemo „širina” mislimo na to da sagledavaju situaciju ili problem uzimajući u obzir mnogo više elemenata, širi kontekst, nego što to čine drugi. Kada kažemo „dubina” to znači da pokušavaju da sagledaju posledice sopstvenih postupaka po sebe i druge. Pored mogućih kratkoročnih posledica, oni pokušavaju da predvide i one koje su vremenski udaljenije. To je kao kada šahista razmišlja pet poteza unapred. Ovakvo „šire i dublje” sagledavanje situacije ili problema im pomaže da bolje ocene koji postupci bi imali negativne posledice, a koji bi bili korisni.
Greška precenjene važnosti
Ako je mudrost povezana sa „širinom i dubinom”, njena suprotnost je povezana sa „uskošću” i „plitkošću” promišljanja, a zatim i postupanja. Najčešći razlog zbog kojeg ljudi gube „širinu” sagledavanja su njihove neprijatne emocije. Kao što je poznato, pojavljuju se onda kada osoba proceni da joj se događa nešto važno, i što je ona procenila da je to važnije, njena su osećanja snažnija. Neprijatna osećanja su unutrašnji signal da postoji problem, a taj signal zahteva od drugih mentalnih funkcija da se fokusiraju na zadatak rešavanja važnog problema.
Dakle, priroda neprijatnih osećanja jeste takva da usmerava svest osobe na problem koji je ona ocenila kao važan. Kod afekata, to jest veoma snažnih osećanja, fokusiranost svesti može biti u formi „suženja svesti” kada osoba potpuno mentalno otpisuje druge aspekte situacije i posledice svojih postupaka, tako da čini ono zbog čega će sama, kada „proširi i produbi” razumevanje date situacije, zažaliti.
To nas navodi na još jednu osobinu mudrih ljudi, a to je da na osnovu dobre procene onoga što se dešava i šta bi moglo da se desi, bolje procenjuju koliko je zaista važno ono što se dešava. Drugim rečima, oni ne prave grešku precenjivanja situacije, zbog čega su njihove emocije umerenije, u skladu sa procenom, tako da njihove mentalne procese ne ometaju preterano snažne emocije. A kada ocene da su previše uzbuđeni, znajući da snažne emocije loše utiču na procenu, oni odlažu svoju odluku po principu: Jutro je pametnije od večeri.
Izmeštanje u „treće lice”
Poznato je da se mudrost pripisuje starijim ljudima. To je sasvim ispravno jer živeti život jeste neka vrsta neprestanog učenja, sticanja znanja, iskustva, upoznavanja i sebe i drugih, uviđanja koliko su stvari zaista važne itd. Iako je ovo verovatno statistički tačno, ne znači da su svi stariji mudri, a da su svi mladi suprotno od toga.
Pitanje koje se postavlja jeste da li postoji način da se poveća stepen mudrosti i kod mlađih osoba. Pokazalo se da jedna prilično jednostavna mentalna tehnika može biti značajan korak u tom pravcu. Reč je o tome da ljudi kada razmišljaju o problemima koji ih muče počnu da razmišljaju o sebi u trećem licu. To znači da umesto da pomisle ili kažu: Meni se dogodilo to i to, kažu: Njemu, njoj se dogodilo to i to. Ova tehnika ima i ime, ileizam, koje je nastalo od latinskogIlle, on ili ono.
Šta se dešava kada neko počne da razmišlja o sebi i događanjima u svom životu koristeći treće lice? Na primer, tokom svađe sa partnerom osoba je u svom doživljaju situacije i uglavnom je svesna partnera i njegovih postupaka. Kada se, nakon svađe mentalno „izmesti iz sebe” i datu svađu sagleda „sa strane” iz takozvane meta-perspektive, „gledajući” njega i nju kako se svađaju, osoba postaje mnogo objektivnija jer uviđa mnogo više nego što to može kada sagledava „iz sebe”. Pored toga, sagledavanje „sa strane” joj omogućuje da se distancira od svojih emocija u datoj situaciji. Zato joj ova jednostavna tehnika pomaže da „proširi sliku” i da bolje sagleda problem, što će pozitivno uticati na njeno dalje postupanje.
Istraživanja su pokazala da oni koji tokom četiri sedmice na ovaj način misle i govore o svojim životnim situacijama zaista povećavaju svoj indeks mudrosti. Zato bi i decu školskog uzrasta trebalo naučiti ileizmu.
Autor: Zoran Milivojević
