Srčani zalisci su strukture koje obezbeđuju jednosmeran tok krvi kroz srčane šupljine, kao i iz srčanih šupljina u velike krvne sudove. Hirurgija srčanih zalistaka se sprovodi onda kada jedan ili više srčanih zalistaka ne funkcioniše zadovoljavajuće.
Valvularna hirurgija – hirurgija srčanih zalistaka
Srčani zalisci su:
Mitralni (bikuspidni, levi atrioventrikularni) zalistak – nalazi se između leve pretkomore i komore
Trikuspidni (desni atrioventrikularni) zalistak – nalazi se između desne pretkomore i komore
Aortni zalistak – zalistak koji obezbeđuje jednosmeran tok krvi iz leve komore u aortu
Pulmonalni zalistak - zalistak koji obezbeđuje jednosmeran tok krvi iz desne komore u plućnu arteriju
Oboljenja srčanih zalistaka mogu biti urođena i stečena.
Najčešća stečena oboljenja srčanih zalistaka su aortna stenoza (suženje otvora aorne valvule i otežan protok krvi iz leve komore u aortu), mitralna insuficijencija (neadekvatno zatvaranje mitralnog zaliska te dolazi do vraćanja krvi iz leve komore u levu pretkomoru), aortna insuficijencija (neadekvatno zatvaranje aortne valvule te dolazi do vraćanja krvi iz aorte u levu komoru), mitralna stenoza (suženje otvora mitralne valvule i otežano proticanje krvi iz leve pretkomore u levu komoru) i trikuspidna insuficijencija (neadekvatno zatvaranje trikuspidnog zaliska i vraćanje krvi iz desne komore u desnu pretkomoru).
Više je razloga zašto nastaje oboljenje srčanih zalistaka. Kod aortne stenoze i insuficijencije najčešći uzrok jeste degenerativno oštećenje listića aortnog zaliska, a taj degenerativni proces može da bude ubrzan određenim urođenim srčanim manama, od kojih je najčešća i najznačajnija bikuspidna aortna valvula (normalna građa aortne valvule podrazumeva prisustvo tri listića, dok kod bikuspidne aortne valvule postoje dva). Što se tiče mitralne insuficijencije, najčešći uzroci su prolaps nekog od segmenta mitralne valvule usled rupture horde ili miksomatozne degeneracije i remodelovanje leve komore u sklopu primarnih i sekundarnih kardiomiopatija (bolesti srčanog mišića nepoznatog i poznatog uzroka). Mitralna stenoza najčešće nastaje u sklopu reumatske groznice kao i zbog degenerativnih promena. Trikuspidna insuficijencija najčešće nastaje posledičmo, usled postojanja mitralne insuficijencije.
Simptomi kod oboljenja srčanih zalistaka zavise od stepena bolesti srčanog zalistka i stepena poremećaja funkcije srca kao pumpe. Pacijenti mogu biti asimptomatski u početnim stadijumima bolesti. Od simptoma se mogu javiti osećaj lupanja srca, slabost, malaksalost, umor, anksioznost, otežano disanje, različiti vidovi nelagodnosti i bola u grudnom košu, vrtoglavice, omaglice, nesvestice, kašalj, iskašljavanje, nemogućnost ležanja na ravnom, otoci potkolenica itd.
Dijagnoza i procena stepena bolesti srčanog zalistka se vrši pomoću anamneze, kliničkog pregleda, elektrokardiografije (EKG), ehokardiografije (transtorakalne i transezofagealne) i kateterizacije srca.
Terapija oboljenja srčanih zalistaka
Lečenje oboljenja srčanih zalistaka, u odnosu na stepen bolesti i poremećaja funkcije rada srca, može biti konzervativno i operativno. Konzervativno lečenje uključuje mnogobrojne lekove koji pre svega deluju simptomatski i korisni su u početnim stadijumima, ali ne sprečavaju progresiju bolesti.
Operativno lečenje uključuje hirurško lečenje kroz standardne ili minimalno invazivne pristupe (zamena ili rekonstrukcija zaliska) i lečenje transkateterskom implantacijom zalistaka. Transkateterska implantacija zaliska najviše koristi za bolest aortne valvule kod pacijenata kod kojih je rizik od hirurške intervencije visok i taj zahvat se naziva TAVI (transcatheter aortic valve implantation). Postoje slične procedure i za bolest mitralnog zalistka.
Hirurško lečenje bolesti srčanih zalistaka predstavlja zlatni standard u terapiji značajne bolesti srčanih zalistaka, sa dugoročnim rezultatima. Kardiohirurgija jeste jedna od najspecifičnijih grana hirurgije, jer je za većinu operacija, a za gotovo sve operacije koje se danas izvode na srčanim zalicima, potrebno mirno i prazno srce. Da bi se to postiglo, potrebna je upotreba ekstrakorporalne cirkulacije (kardiopulmonalni bajpas) koji će da menja funkciju srca i pluća dok se izvodi operacija na zaustavljenom srcu.
Hirurško lečenje podrazumeva zamenu ili rekonstrukciju srčanog zalistka.
Aortni zalistak jeste zalistak koji se najčešće zamenjuje. Rekonstrukcija aortnog zaliska je retko kada moguća (valve sparing procedure). Aortnom zalisku se pristupa kroz ascedentnu aortu. Kod zamene, sledi isecanje listića i uklanjanje kalcifikata na aortnom prstenu.
Zamena se može vršiti mehaničkim ili biološkim zaliskom. Mehanički zalistak ima prednost u tome što traje doživotno, ali zahteva doživotnu upotrebu lekova za razređivanje krvi koji mogu dovesti do krvarenja na drugim mestima u organizmu. Biološki zalistak zahteva samo kratkotrajnu primenu lekova za razređenje krvi, ali njegovo trajanje je oko 10 godina. Biološki zalistak se pravi od svinjskog ili goveđeg zalistka.
Najčešće rekonstruisan zalistak jeste mitralni zalistak. Postoji više pristupa mitralnom zalistku, a najlešće mu se pristupa direktno kroz levu pretkomoru ili kroz desnu pretkomoru i međupretkomorsku pregradu. Nakon intraoperativne transezofagealne ehokardiografije i uvida u lokalni nalaz, kardiohirurg se odluči za rekonstrukciju ili zamenu mitralnog zalistka. Kod mitralne stenoze se u daleko najvećem broju radi zamena. Što se tiče rekonstrukcije mitralnog zaliska kod mitralne insuficijencije, postoji više metoda, ali većina od tih metoda uključuje i ugradnju prstena koji sužava otvor mitralnog zalistka (anuloplastika sa prstenom). Prednosti rekonstrukcije su u tome što ne zahteva doživotnu primenu lekova za razređenje krvi (kao što zahteva mehanički zalistak), a traje duže od biološkog zalistka. Trikuspidni zalistak se retko menja, već se najčešće radi rekonstrukcija u smislu sužavanja otvora trikuspidnog zaliska šavom (šavna anuloplastika) ili uz implantaciju prstena (anuloplastika sa prstenom), i to u istom aktu sa hirurgijom mitralnog zaliska.
