Empatija je lek koji je trenutno, i zauvek, potreban svetu.
Empatija (grč.en-u; patos- osećanje, strast) doslovno znači saosećanje, uživljavanje. Empatija podrazumeva sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava. Empatija je i kada pružimo svoje srce drugima i “stavimo se u njihove cipele”. To takođe znači da možemo biti srećni zbog drugih u njihovim radosnim vremenima, ili tužni kada im ne ide dobro u životu. Iako tako možda ne izgleda na prvi pogled, empatija predstavlja najdragoceniji ljudski kvalitet.
U ovim stresnim vremenima, lično i globalno, trend je izbegavati, zatrpavati i ubijati emocije, zato što one, po tumačenjima psihopatskih struktura ličnosti, označavaju slabost. Uprkos tome, empatija je prednost nad ovakvim ljudima, i kvalitet koji će nas održati, u bilo kom vremenu. Ona nam omogućava da poštujemo i slušamo jedni druge, čak i ako se ne slažemo.
Empatija vas ne čini “sentimentalnom budalom”. Ona vam omogućava vam da držite svoje srce otvorenim za podsticanje tolerancije i razumevanja. Empatija možda nije uvek efikasna u direktnom prodoru ka raznim ciljevima, ali da je to najbolja šansa za naš lični rast i mir u sopstvenom životu.
Empate su ljudi koji visoko rangiraju saosećanje sa drugima, i zapravo osećaju šta se dešava kod drugih, u njihovim telima i umovima. Kao rezultat toga, empate mogu doživeti duboko saosećanje i povezanost sa drugima, ali ih to često iscrpljuje. Znaju da budu često umorni od „previše“ osećaja, osim ako ne razviju strategije za očuvanje svoje osetljivosti ipostavljanja zdravih granica.
Istraživanja1 pokazuju da empatije mogu imati hiperaktivan neuronski sistem u mozgu, gde se nalaze ćelije odgovorne za saosećanje. Zbog sklonosti ljudi empata da doživljavaju bol i radost kod drugih, važno je da naučimo kako da osećamo, ali da se ne prepuštamo vrtlogu osećanja i da nosimo na svojim leđima patnju drugih ili celog sveta.
Poruka empate je uvek „slušam te“, čak i ako se ne slaže sa nečijim rezonovanjem. Ove čarobne reči prvi su korak ka tome da se drugi osećaju bezbedno u njihovom društvu. Međutim, biti empatija ne znači da postajete dežurni slušalac i rame za plakanje nezahvalnim osobama, ili podnosite zlostavljanje pojedinih ljudi samo da biste održali mir u nezdravim situacijama. Kada jednom vidite pravu prirodu nekog čoveka, onda možete doneti najbolje odluke kako da se ponašate u određenoj situaciji.
Empate dele sve osobine visoko osetljivih ljudi, po dr Elaine Aron, autoru knjige “Ranjivost”. Oni uključuju nizak prag za stimulaciju, potrebu da budu sami, osetljivost na svetlo, zvuk i miris, plus odbojnost prema velikim grupacijama ljudi.
Takođe je veoma osetljivim ljudima potrebno duže vremena da se oporave posle napornog dana ili stresne rasprave sa nekim. Empate dele izuzetno delikatnu ljubav prema prirodi i mirnom okruženju. Međutim, sposobnost empata da koriste svoju visoko razvijenu intuiciju, ili takođe njihova sklonost da budu emocionalni sunđer koji apsorbuje sav stres ovoga sveta, razlikuje ih od nekoga ko je recimo samo osetljiv na prekomernu senzornu stimulaciju.
Da biste utvrdili da li ste empatični, odgovorite na sledeća pitanja sa da ili ne u sledećem testu.
1. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2206036/
Jeste li empata?
Da biste to saznali, pročitajte sledećih 20 pitanja, i odgovorite sa “da“ ili „ ne“ na svako pitanje:
Test empatije:
1. Da li sam često etiketiran/a kao preterano osetljiv/a, stidljiv/a ili introvertan/na?
2. Da li često strepim i preopterećujem se raznim brigama?
3. Da li me svađe ili vrištanje prosto “razbole”?
4. Da li se često osećam kao da se ne uklapam u svoje okruženje?
5. Jesam li često iscrpljen/a od gužve, i treba li mi vremena da se oporavim posle dužeg boravka u istoj?
6. Da li na mene previše utiču buka, mirisi ili neprestana priča?
7. Da li sam osetljiv/a na bilo kakve hemijske supstance ili dodire?
8. Da li često volim da se osamim?
9. Da li se prejedam da bih se izborio/la sa stresom?
10. Da li se bojim da ću se “ugušiti” u intimnim vezama?
11. Da li se lako uplašim?
12. Da li jako reagujem na kofein ili lekove?
13. Da li imam nizak prag bola?
14. Da li sam sklon/a socijalnoj izolaciji?
15. Da li apsorbujem stres, emocije ili simptome drugih ljudi?
16. Da li preferiram više multitasking ili radije radim jednu po jednu stvar?
17. Da li se potpuno regenerišem u prirodi?
18. Da li mi treba dugo vremena da se oporavim nakon komunikacije sa teškim ljudima ili “energetskim vampirima”?
19. Da li se bolje osećam u malim gradovima ili zemlji, nego u velikim gradovima?
20. Da li više volim interakcije pojedinaca ili manje grupe nego velike skupove?
Sada izračunajte svoje rezultate:
Ako ste odgovorili sa da na jedno do pet pitanja, delimično ste empatični.
Odgovor da na šest do deset pitanja znači da imate umerene empatične sklonosti.
Odgovor da na jedanaest do petnaest pitanja znači da imate snažne empatične sklonosti.
Odgovor da na više od petnaest pitanja znači da ste potpuni empata.
Utvrđivanjem da ste li empata ili ne razjasnićete svoje potrebe, kao i koje ćete strategije koristiti da biste olakšali svoj život i usmerili svoju energiju i kreativnost u pravom smeru. Ovo je neophodno za sticanje nove zone komfora u vašem životu.
Odabir da budete empatični nasuprot emotivnoj tuposti i hendikepiranosti generiše dubok pomak u našim odnosima, na ličnom i globalnom nivou. Sam izbor osećanja nasuprot ravnodušnosti naglašava evoluciju čovečanstva, kao i nadu da ćemo se u budućnosti ponašati i delovati na bolje načine, i kao pojedinci i kao planeta.
Empatija je osobina koja menja ljude i događaje. To je osobina koja će na kraju spasiti svet.
